On I oNa 2

Moja sestra Mila rodila se samo deset minuta posle mene. Ali to je nije sputavalo da u kasnijem našem životu, detinjstvu, odrastanju i sazrevanju, bude uvek za korak ispred mene. Čak je i fizički “prednjačila”. Priroda je bogatije darovala na onim mestima koja su oduvek privlačila muške oči. Ne mnogo visoka, bujne crne kose, čije su se kovrdže vragolasto spuštale niz leđa skoro do zadnjice, umetnički izvajanih kukova, bedara i grudi, pogleda zanesenog i u isti mah koketnog. Mila je i kao devojčica mamila uzdahe suprotnog pola. Iako je u pubertetu nabacila koji kilogram viška, oni su se tako savršeno rasporedili na njenom telu, da ju je to samo činilo još zanosnijom. Ali moja sestra nije samo bila “lepotica sa naslovne strane”, već i vrlo inteligentna mlada osoba, kojoj nije bilo potrebno mnogo muke oko učenja i angažovanja oko drugih stvari u životu. Uvek nasmejana, duhovita, u društvu omiljena i zabavna. Mila je postajala opsesija lokalnih mladića, našeg malog mesta u kome smo odrastale. Muškarci su je obožavali, ali i ona njih. Ipak, sa njima se uvek samo poigravala, flertovala – koketno se odnosila prema svojim obožavaocima, nikada ne ulazeci u ozbiljniju vezu.

– Ti su luda, devojko. Sticice te zaslužena kazna kad tad! – duhovito je prebacivala sebi ispred ogledala kad god bi se spremala za izlazak, zadovoljna svojim izgledom.

Bile smo treći razred srednje škole, kada su nas roditelji, te godine, iznenadili odlaskom u Grčku na more. Mila i nije bila baš oduševljena tom idejom, jer se prvi put te godine ozbiljnije zagrejala za jednog mladica iz škole.
– Možete i bez mene… Ja ću ostati sa bakom… Ma, ne ide mi se… – molečivim glasom je pokušavala da ubedi oca, ali on nije posustajao, jer je znao da ne sme da je ostavi samu sa bakom duže od tri dana. I zato je, prilicno nevoljno krenula. Prvog dana na moru u Grčkoj nije ni provirila ni kroz prozor, ozbiljno uzdišuci.

– Hajde, Mila, videla sam neke Jugoviće na plaži. Mislim da su Crnogorci, ima jedan zgodan, dopašce ti se. Crn je, i baš onakav kakve ti voliš. Ma, hajde, zavedi ih malo. Nema nijedne dobre ženske na plaži. Sem mene naravno! – pokušavala sam da je oraspoložim i ona je, mada prilično mrzovoljno, obukla svoj kostim i ispunila mi želju.

– Bila si u pravu, onaj crnopurasti je zgodan… Ti… pa mogla si odmah prvi dan da mi kažeš bezobraznice jedna… – govorila je kao besno i započela jurnjavu za mnom po plaži. Znala sam taj njen trik, kojim je želela da privuče pažnju društva koje je sedelo blizu nas, ali je i to bilo suvišno, s obzirom da su, čini mi se, svi primetili dve zgodne crnke, bliznakinje, čije su kose lepršale na egejskom vetru.

– Zdravo, ja sam Igor. Vidim, naše ste… – s osmehom mi je prišao crnpurasti Apolon, kako ga je Mila nazvala, i pružio ruku. – Tu ste sa roditeljima, koliko sam uspeo da primetim… A gde su oni sada… – nije skidao osmeh sa lica, ali ni pogled sa Mile koja se brčkala u plićaku. I ne sačekavši moj odgovor, nastavio je nespretno: – Bliznakinje… interesantno, a kako ti se zove sestra… – i tu poče da se slatko smeje, pokazujući svoje kao biser bele zube i uz izvinjenje, dodade: – Oprosti, molim te… Nisam sačekao ni da mi kažeš svoje ime. Baš sam… oprosti, ali tvoja sestra me je očarala, a nisam imao hrabrosti da priđem njoj. Biće da si mi ti nekakao… Ne znam… Joj, kakva sam budala ispao…

– Ništa za to, navikla sam, mislim, uglavnom nju prvo primete, a ona se zove Mila. Ja sam Janja. I da, roditelji su otišli na ručak… – pokušavala sam da odgovorim na sva njegova pitanja i bilo je pomalo čudno, ali istinito, nas dvoje smo se sprijateljili od prvog momenta.

Simpatija između Igora i Mile počela je da se naslućuje već posle nekoliko dana našeg zajedničkog druženja na Tasosu, a petog dana na plaži Mila je sa ozbiljnim licem i pogledom zalepljenim za sunce koje je u zalasku izgledalo kao vatreni krug zakačen za purpurno nebo, prošaputala: – Janjice, meni su se u stomaku pojavili leptiri.

– Mila, šta si rekla? Da se nisi…

– Da, mislim da sam se jako zaljubila… – tiho prozobori i usne razvuče u široki osmeh. – Toliko mi nedostaje, da mislim da ću izludeti. Večeras ga moram videti. I ako on ništa ne pokuša, ja cu. Ne mogu više da cekam. Pokrivaceš me, zar ne? – umiljato mi se obratila, i ja nisam imala srca da je odbijem. Znala sam kako se oseća. Tu noć, ljubav između Mile i Igora pocela je da se rasplamsava, i do kraja nešeg boravka u Grčkoj oni su se tako zaljubili da jedno bez drugog nisu mogli da dišu.

– Janjo, šta da radim… Zaljubila sam se do ušiju. Sva gorim iznutra. Kada me dodirne, kada me poljubi osećam kao da ću izgoreti od želje za njim. Tako je nežan i pažljiv, oko moje… Znaš kako mi tepa? Kaže mi “miko moj” i “oko moje” – ispovedala mi se Mila svake večeri.

– Pazi mila moja, znaš da je stariji od nas više od četiri godine i da je iskusniji, nemoj da žuriš, razmisli malo. On je meni drag, ali bojim se da ne bude ljubav kratkog daha i da sve ne zaboravi kada se vrati u Nikšić, a ti da mi posle patiš. Nikada nisi bila ovako zaljubljena.

– Jeste, ali… ako bude hteo, spavaću sa njim. Da, odlučila sam. On je taj… – sanjarila je Mila i zaljubljenih očiju tražila odgovor u zvezdama nad grčkim morem.
Igor se vratio u Crnu Goru, mi u naš mali grad, sa Milom koja se od tuge razbolela i skoro ceo mesec tiho, u sebi tugovala, patila i čeznula za svojom ljubavlju. Svoju nevinost i čednost nije izgubila tog leta sa Igorom, jer on nije insistirao, razumeo je njene strahove i neverice i pustio je da sama izabere trenutak za to.

Ah te ljubavi, govorili su naši roditelji i nisu se bunili što je Mila sate provodila na telefonu razgovarajuci sa Igorom. Davala je čitavo malo bogatstvo na pisma kojih je dnevno pisala najmanje dva.

– Janjuška, da li ti znaš da ja ne vidim drugog sem njega. Samo čujem njegov glas i još osecam njegov dodir. Mnogo ga volim. Još samo četiri dana do susreta sa njim… – brojala je Mila dane kada će se videti sa Igorom.

– Janjo, ne zaboravi da kažeš Mili koliko je volim… – govorio mi je Igor kada bih razgovarala sa njim.

Viđali su se povremeno, onda kada bi nas dve uspele da ubedimo roditelje da nas puste u Beograd kod tetke i kada bi Igor dolazio redovnom autobuskom linijom Podgorica – Beograd, gde se zaposlio kao kondukter, samo da bi mogao što češće da viđa Milu. Ona nije htela nigde da bez mene, jer smo oduvek bile jako vezane jedna za drugu, osećala se sigurnije, a i znala je da u meni ima saveznika koji je nikada neće napustiti.

Igoru je bilo dovoljno samo da je vidi i to malo i da bude zadovoljan, a Mili je to malo bilo toliko malo, da je počela, postepeno, sve manje da priča o Igoru. Znala sam da je luda glava počela da se hladi…

– Mila… šta se dešava? Tajanstvena si postala… Hajde, kaži mi, šta se događa? – molila sam je da mi se izjada.

– Ništa… Igor je počeo da spominje da želi da živimo zajedno… u Podgorici. Kaže da bih ja tamo mogla da upišem fakultet, znaš da je njegova mama profesor na Filozofskom u Nikšicu… on bi se zaposlio… Ne znam, mislim da nam čarolija nestaje…

– Ne brini… bice sve u redu. Samo ste malo preterali u…

– Nismo preterali, to je bila ljubav iz snova, onakva kakvu sam oduvek želela, o kojoj sam maštala. Čak me ni ne tera da vodimo ljubav, čekaće kaže koliko god je potrebno, ali ja… Janjice… – govorila je kroz suze.

A onda se dogodilo ono čega sam se pribojavala. Mila je Igora volela celim srcem i čistom dušom devojke. Ali se plašila onoga što bi joj Igor mogao da predloži. Braka i odvajanja od mene. Za to još nije bila spremna. Bila je zima i hladni podgorički vazduh sa Morače uvlačio nam se u kosti kada smo stigle u Podgoricu. Išle smo kod jedne moje prijateljice koju sam još u detinjstvu upoznala na moru i kako su se njeni i naši roditelji poznavali, to je bilo dovoljno da dobijemo dopuštenje da zimski raspust provedemo tamo. Mila je bila oduševljena.

– Idem da kupim cigarete – rekoh brzo primetivši čudan nemir u Igorovim očima kada smo seli u jedan kafić.

– Neka možemo i bez njih, imam još nekoliko. Sedi. Htio bih da i ti budeš tu… – počeo je najpre tiho, a onda sve glasnije. – Mila, udaj se za mene! – gotovo da je viknuo od uzbuđenja, dok je na sto ispred moje sestre stavljao kutijicu sa predivnim zlatnim prstenom na kome se presijavao rubin.

– Igore, …ja, ja… – Mila je prebledela i nije znala šta da kaže. Zacutali smo svi. Nastala je takva jeziva tišina, koja mi i dan danas odzvanja u ušima.

– Ja ne mogu da se udam za tebe… – izustila je Mila posle kratkog zatišja. – Ne mogu… – ispustila je to iz sebe kroz očajan jecaj i buru suza i istrčala iz kafića. Igor je ostao zaleđen za stolom i gledao u praznu stolicu. Zatim je dograbio kutiju i izleteo za njom. Gledala sam za njima i videla kako je Igor drži za nadlakticu dok ona kroz suze pokušava nešto da mu objasni. On je odmahivao glavom, uzimao joj ruku, ljubio je stotinu puta u minuti, grlio je, stiskao joj obraze svojim šakama i po micanju usta razaznavala sam da stotinu puta izgovara njeno ime…

Mila me je tražila pogledom, ja sam izašla na ulicu i čula Igorove reci:

– Ako ga ti neceš, neće ga nositi nijedna druga! – okrenuo se naglo, otrčao do mosta i bacio prsten u Moraču. Mila je dotrčala do mene, bacila mi se u zagrljaj i neutešno plakala. Tog dana njena se duša razbolela, a srce joj se pretvorilo u kamen.
Dugo posle toga nismo spominjale Igora. Samo ponekad, kad bi je neka pesma ili neka osoba podsetila na njega. Samo jednom, na maturskoj večeri, kada smo obe bile pomalo pripite i sedele na terasi hotela, dok su se ostali veselili, gledale u zvezde i prisećale se minulih dana, Mila mi je rekla:

– Znaš, jednom mi je Igor rekao kako obožava ovaj moj mali ožiljak na usni i da bi me uvek po njemu prepoznao, a ja njega po njegovim očima, crnim kao ugarak. I rekao mi je da bi svojim sinovima dao imena Marko i Nemanja, a da bi mu se cerka zvala isto kao i njena majka. Mislim da će se moja deca zvati tako.

– Ne može. Ja sam im tetka i ja ću im dati imena… – smejale smo se, ali se Mili u kraju oka pojavila suza. Ta suza ju je pratila dugo godina kasnije. Čak i onda kada se udala za čoveka koga je volela, bar je tako mislila, kada joj se rodio sin Marko i ćerka Mila. I uvek kada bi slucajno naletela na neku njegovu sliku ili pismo. Pa i onda, kada bi me upitala:

– Šta misliš gde li je sada i šta radi? Ti sigurno znaš, samo mi ne govori. Tvoja drugarica Snežana sigurno zna.

– U Francuskoj je bio. Mislim da se oženio, nije sigurna, odavno ga nije videla u Podgorici, mada je cula da je dobio dvoje dece… – prenosila sam joj informacije koje bih cula od moje prijateljice iz Podgorice, kod koje smo poslednji put bile zajednog tog decembra kada su se rastali Igor i Mila.

– Daj Mila, prošlo je dvanaest godina od tada, mislim da bi bilo krajnje vreme da ga zaboraviš!

– Ne, mislim da ga nikada neću zaboraviti. Mada se često pitam kako sada izgleda… – i završila bi svaki dalji razgovor o njemu.

Mene je posao često odvodio u Podgoricu, ali su se moja zadržavanja svodila na samo jedan dan. Ipak, čini mi se da je sudbina tako htela, jedan posao nalagao mi je zadržavanje od nekoliko dana, pa je Mila, na moje insistiranje, jedva pristala da pode sa mnom jer mi je bio potreban tumač za italijanski, za šta je ona bila ekspert.

Let do Podgorice provele su u čavrljanju o neobaveznim stvarima i u pravljenju planova za naredne dane. Iznenada Mila se uspravila u sedištu i gurnula me laktom:

– Pogledaj u red ispred nas, malo desno, prvo sedište, čovek u crnoj kožnoj jakni, onaj što se stalno nešto okreće, zar ti ne lici… Te oči… Uvek bih ih prepoznala…

– Igor. Nemoguće… Ovaj ima bradu i… malo više kilograma… Čekaj da se ponovo okrene… – i onda sam zaćutala, jer me je taj čovek zaista podsetio na njega.

Mila je naglo ustala, ali ju je stjuardesa vratila na mesto rečima da slećemo i da se veže. Jedva je dočekala da ustane sa sedišta. Kao žeravica progurala se između ljudi koji su krenuli ka izlazu, stala iza njega i upitala: – Izvini, Igor… zar ne?!

On se okrenuo. Pogledao je vitku, sada već manekenski građenu brinetu sa kratko podšišanom kosom u elegantnom kostimu.

– Taj ožiljak… Ne mogu da verujem… Mila?

– Da, ja sam… Bože…

Ljudi su ih već izgurali do izlaza, Mila se okrenula ka meni, ali ja sam joj dala znak da ide i da cu je stići. Kada sam došla do nje, ona se smejala širokim i toplim osmehom koji je sebično darovala samo svojoj deci, nikada drugima oko sebe, pa ni meni više. Oči su joj sijale.

– Prepoznaješ li ovu gospođu? – upitla ga je pokazavši na mene, a on se srdačno bacio meni u zagrljaj i oduševljeno rekao:

– Hej, vidi ti ovu ljepoticu! Šta ste to uradile sa sobom? Izgledate kao zmajevi? Čujem da ste ovdje poslom i da ostajete nekoliko dana. Mili sam dao moj mobilni, nazovite me, da popijemo po piće. Hajd’, a sad pošto žurim… Janjo, tebe zadužujem da se obavezno javite, pošto ovoj maloj ne verujem.

Milu je pecnula ova žaoka i na njenom licu se odjednom vratio opet onaj staripatinasti izraz.

– Da, javiće ti se! – izustila je kroz zube i znala sam da ću imati muke da je ubedim da okrene taj broj mobilnog.

Nakon dva dana ubeđivanja i razgovora, Mila je nazvala Igora. Bio je ljubazan i prijatan što sam mogla da primetim iz njenog izraza lica i držanja tokom razgovora. Našli smo se u našem hotelu i razgovarali… Razgovarali i razgovarli. Satima. Igor se vratio iz Francuske sa velikom lovom, uložio u biznis i obogatio se. Oženio se i dobio sina Marka i ćerku Milu. Nadao se i Nemanji, ali su prilike bile takve da je njegova žena odustala od toga. O Mili je znao gotovo sve. I kako joj ide u životu i braku, u poslu, čak i to da je imala i jednu kratku ljubavnu vezu u toku braka.

– Odakle sve to znaš? – upitala ga je iznenađeno.

– Kada si ti u pitanju, imam svoje špijune. Hoceš da ti kažem i s kim si izgubila nevinost? – nije izdržao a da je ne bocne.

– Ja odoh na spavanje, a vas dvoje ostanite da pričate, jer mislim da imate mnogo šta da kažete jedno drugom. I bez zlobnih komentara i žaokica, molicu. Sestra mi je još uvek na to osetljiva – dodala sam i krenula u svoju sobu. U odlasku uspela sam samo da čujem Igorov glas kako bolno priznaje:

– Mnogo si me povredila, oko moje!

Znala sam da ovo nece na dobro izaći.
Ostale smo u Podgorici dve nedelje. Vidala sam je samo kad mi je hitno bio potreban prevodilac. Dolazila bi nasmejana, sveža, razdragana kao devojčica.

– Janjo, on je divan. Ponekad pomislim da nije stvaran. Ne znam da li mi se stvarno to dešava ili ću se ujutro probuditi i shvatiti da je sve san. Njegovi dodiri, poljupci… Njegov miris… Šta sam sve propustila? Koliko smo samo oboje propatili zbog moje nepromišljenosti? Znaš, ne slaže se sa svojom ženom, kao ni ja sa Milanom. Hoće da se razvede. Znaš da i ja o tome razmišljam, već dugo, da se razvedem od Milana, ali mi je žao Marka i Mile… Hm, zamisli, i deca nam se isto zovu. Rekao mi je da me još uvek voli, misliš da je to istina?

– Ne znam, možda… – nisam želela po prvi put u životu da joj kažem šta stvarno mislim, jer sam želela da pronađe svoju izgubljenu polovinu bica.

– Vidi, moraš opet da me pokrivaš. Zbog Milana…

– Mila, ti imaš i ono dvoje anđela… – pokušala sam da je vratim u ovaj svet, ali ona je lebdela, po prvi put posle 12 godina tabananja u krug po čvrstom tlu i samo klimala glavom: – Da, da, moji anđeli, uželela sam ih se…

Igor i Mila nastavili su da se viđaju, tajno, čas u Beogradu, čas u Podgorici, malo u Novom Sadu, malo u Nišu, skrivajući se. Ali nisu mogli da sakriju svoja osećanja. Milin muž Milan primetio je da se nešto dešava i od mene zatražio pomoc. Nisam ništa morala da mu kažem, jer me je i sam upitao, jednom prilikom:

– Ona je u Podgorici ponovo srela Igora?

– Da – kratko sam mu odgovorila. Više nije postavljao nikakva pitanja, povukao se i ostavio Mili prostora da i dalje lebdi.

Godinu dana Mila je znala samo za Igora i svoja dva anđela. I ja sam postala tamo neka druga, posle njega. Nisam se bunila. Mislila sam prestaće. Ali… Jednog dana, moja sestra je uletela u moju kancelariju i oduševljeno mi rekla:

– Ja sam trudna!

– Pa cestitam! Znači imaćemo i Nemanju, ako Bog da! – oduševljeno sam primila ovu vest i upitala je: – A šta kaže tata?

– Igor još ne zna, ali…

– Stani! Kako Igor, valjda Milan? – prekidoh je.

– Ne, nego Igor. Dete je njegovo. U stvari naše! – i dalje je kliktala od oduševljenja moja sestra.

– Mila, molim te. Da li ti cuješ sebe? Ženo!

– Šta je bilo, Janjo? Zašto si iznenađena? Znaš da sam oduvek želela njegovo dete!

– Ma znam, ali… Milan… deca.

– Niko ne mora da zna. Samo ti i ja! Čak ni Igor! Biće to naša mala tajna… – smeškala se i ništa manje razdragana obigravala je oko mene i ljubila me. – Važi?!

Nisam joj ništa rekla. Nisam ni pokušavala, jer je sada bila preosteljiva. Ali, Milan je shvatio da dete nije njegovo. Napustio je Milu i tražio starateljstvo nad decom. Moja sestra je to prihvatila vrlo ležerno, verujući da ću joj ja, kao iskusan advokat, srediti da deca ostanu kod nje, s obzirom da su još uvek bila mala.

Preselila se u Herceg Novi sa decom, nakon razvoda sa Milanom, želeci da bude što bliža svojoj mladalačkoj ljubavi. Nije mu rekla da je u drugom stanju, čekala je jer je verovala da će se i Igor razvesti i da ce konačno živeti svi kao jedna velika i srecna porodica. Jednog dana mi je zazvonio telefon i s druge strane čula sa njen ledeni glas: – Dođi!
Prvim avionom uputila sam se do Herceg Novog imala šta da vidim. Milu sleđenu, okamenjenu, kako sedi na stolici pored prozora, njene anđele kako se igraju na podu pored nje i pismo u drhtavim rukama.

– On me je ostavio Janjo. Moj Igor. Hladno, kao što sam i ja njega, kaže. I sada mi to ne saopštava u lice, da me gleda, nego mi piše. U tri rečenice – jednolično je govorila dok mi je pružala parče papira na kome sam mogla da prčcitam:

“Vreme je da i ti osetiš kako je mene bolelo. Svih ovih godina. Konačno mogu da kažem da sam i ja tebe povredio isto onako kako si i ti mene – hladnokrvno. Igor”

Nisam mogla da verujem. Zagrlila sam onu dečicu koja su mi potrčala u susret, a onda i nju. Nije odreagovala. Sručila se u krevet tog dana kada sam ja došla kod nje. Bila je u četvrtom mesecu trudnoće. Nije ustala, nije odgovarala na moja pitanja, na mazne dodire svoje dece. Samo je ćutala. A onda je i plakala. Kopnila je, jer nije ni jela ni pila niti je spavala. Kretala se kao zombi. Ne znam kako je u tom stanju izdržala narednih tri meseca. Ne znam čak ni odakle snage onoj bebi u njenom stomaku da dogura do sedmog meseca, kada je i ona poželela da muke prestanu i da ugleda svetlost dana. Ja sam se preselila kod njih…

Jedne večeri me je pozvala tihim, gotovo nečujnim glasom.

– Janjice moja, moj dobri anđele. Obećaj mi nešto. Obećaj! – insistirala je.

– Obećavam, kaži, milo moje, samo kaži, sve će tvoja seka za tebe da uradi…

– Obećaj mi da ceš čuvati moje anđele kao da su tvoja deca i da ceš ovom najmlađem dati ime Nemanja. Ti ceš im biti majka, bolja od mene. Ne daj ih Milanu, on ih neće paziti kao ti. U mom dnevniku je pismo, zaveštanje, za tebe i moju decu, moje bele anđele…

– Biće sve u redu, Mila moja…

– Neće, ja ću večeras otići Bogu na istinu, ali prvo se moram uveriti da mi je ovo nedonošce dobro. Ti ćeš im biti anđeo čuvar. Izvini, ali nemam snage da se borim za njih. Jednom im ispričaj sve… Možda će razumeti… Zovi ih da dođu i spremi auto da me odvezeš do bolnice…

Dok sam telefonirala čula sam ih da svi tiho jecaju i moja sestra Mila i Marko, kome je bilo tek četiri godine i mala Mila koja je bila samo 16 meseci mlađa od njega. Sačekali smo ispred porodilišta da nam saopšte vesti.

– Beba je dobro, stabilna je, čak i prilično velika iako ima samo sedam meseci, dobili ste jednog zdravog dečačića, s njim će biti se u redu. Ali majka, žao mi je što moram da vam kažem, ne znam šta je razlog, ali za nju ćemo morati da se borimo. Mislim da je gubimo, priključili smo je na aparate… – odzvanjale su mi doktorove reči. Kroz glavu su mi promicale slike našeg detinjstva, sve se vrtelo neobičnom brzinom, da bi me najzad u stvarnost vratio Markov glas: – Teto, ne daj da mi mama umre. I ja ću za njom, ako ona umre.

– Neće, milo moje, neće, bićemo mi uz nju… – tešila sam ga, ali sam predosecala da nešto neće biti dobro.

Mila je pala u komu…
Mesecima smo stajali nad njenim uzglavljem u nadi da će se probuditi. Pričali joj, Marko i Mila su joj pevali, govorili smo joj o Nemanji. Ništa. Ležala je nepomična i bleda.

Jedne večeri, deca i ja šetali smo gradom, kada me je pozvao poznati glas. “Samo polako, ponašaj se civilizovano, nemoj ga odmah napasti”, smirivala sam sebe.

– Janjo, otkuda ti u Herceg Novom – upitao me je “crnpurasti Apolon” iz Milinih snova.

– Ako si zaboravio, ovde sam kod Mile. Samo što je Mila… – htela sam da mu kažem, ali mi je reč ostala prikovana za glasne žice.

– Šta je sa gospođom, da se nije razbolela od ljubavi? – hteo je da bude sarkastičan, a ja sam, i na moje i na njegovo iznenađenje, planula kao vetrom rasplamsana vatra i osula bujicu pogrdnih reci na njega.

– Ti sebični nitkove, što ne znaš da praštaš! Osvetoljubcu! Huljo! Zar posle takve ljubavi nisi mogao da joj oprostiš nego si je uništio. Gde su sada tvoji špijuni da ti kažu šta je sa mojom sestrom! Ti… – nisam birala reči. Sasula sam mu svašta u lice, samo ne i vest da je Mila, rodivši njegovo dete, pala u komu. Deca su me preneraženo gledala.

Igor me je uhvatio za ramena i protresao. Suze su mi navrle na oči. Nisam mogla da ih zaustavim. Odveo nas je do prvog kafića, seli smo i ja sam mu sve ispričala. Nije imao pojma da je Mila u drugom stanju i da je zato došla da živi na moru… U stvari, Igor mnogo što-šta nije znao. Mila je, kao i obično, bila i prema njemu vrlo zatvorena i tajanstvena.

Otišao je istog momenta u bolnicu. Seo je kraj nje i nije se odvajao od njene postelje narednih nedelju dana. Otišao je samo par puta da vidi Nemanju, koji je mirno spavao u svom inkubatoru. Jednog vrelog junskog dana u bolnicu je doveo svoje dvoje dece – Marka i Milu. Poveo ih je do njenog krevata i rekao im:

– Ovo je teta o kojoj sam vam pričao. Ona će vam biti druga mama. A ovo su vaši brat i sestra. Imaju isto godina kao i vi. Idemo da vidimo najmlađeg… – šaputao im je Igor i odveo ih da vide bebu. Milinom krevetu prišao je njen mali Marko. Pomilovao ju je po kosi i jedva progovorio:

– Mamice moja, probudi se, nedostaješ nam. Mislim da je bio čika Igor i doveo nam je batu i seku. Zovu se isto kao i mi. Rekao je da ćeš im biti druga mama. Probudi se, mami… tiho je jecao, naslonivši glavu na njenu ruku.

Prišla sam mu i pomazila ga. A onda je Mila otvorila oci. U krajičku njenog oka zasijala je suza. Pogledala je Marka i pogledom potražila i svoju devojčicu. Konačno se iz njenog oka spustila ona kamena suza na upali obraz. Kao da ju je strašno opekla, Mila je napravila grimasu kao da želi da iz sebe pusti krik. Ali glasa nije bilo, samo je zaplakala, zagrlila Marka i rekla mu: – Dovedi seku i čika Igora. Reci im da sam se probudila, oko moje maleno! – a onda se okrenula meni: – Mislim da si sada slobodna, Janjušice moja. Hvala ti… – zagrlile smo se i u suzama, bez reči, nečujno, iz duše govorile jedna drugoj ono što smo u sebi držale sve ove godine. Tako smo se savršeno razumele. – Oprostila sam mu… – izustila je tiho. – Ipak ga volim Janjo…♥
_______________________________

Bilo je to jednog februarskog dana… Kao i svi tinejdzeri, i ona je posecivala sajtove drustvene komunikacije. Odlazila je na jedan chat, i tu se druzila sa raznim ljudima. Zbog svog nicka, bila je zapazenija od ostalih… Zvala se “mala luda”. Sebi je taj nick dala jer je smatrala sebe pozitivno ludom, medjutim napaljenici su to shvatali kao da se ona ne skida sa “necega”, i cesto su je uznemiravali. Medjutim njoj to nije smetalo, jer ih je ignorisala.

Jednog dana, pojavio se jedan mladic na istom chatu na koji je ona isla. Mislite mladic kao mladic, ko zna da li je i taj normalan. Ali on je bio drugaciji. Javio joj se… Hteo je da se dopisuju, ali ona je odbila. Pitate se zasto? Verovatno joj nije trebao jos jedan napaljenik u nizu. Bar je ona mislila da je on napaljenik. Ali decko je bio jako uporan… Predstavio se, rekao joj neke stvari o sebi, hteo je cak i vezu… Trazio je od devojke broj, ali ona mu ga nije htela dati. Udaljenost medju njihovim mestima prebivalista bila je cak 250km. I tako su prolazili sati, dani, nedelje, a decko je pokusavao…

Proslo je dva meseca. Mesec april je… Decko i dalje ne odustaje. Pitam se, sta li je video u toj devojci, hm? Bio je uporan, sve dok se njegov trud jednog dana nije isplatio. Devojka mu je dala broj… “Jeeej, napokon…” verovatno je to mislio u sebi, a ona? Ona je mislila sledece: “Ako me bude uznemiravao, promenicu broj.” Bio je to kraj aprila, svi su pricali o Prvom maju… A oni? Oni su se dopisivali… O cemu? O raznim stvarima. Devojka je videla da decko i nije tako los, komunikativan je, zabavan, i nije naporan. Bili su drugovi, o svemu su pricali, ali nisu se nikad videli. On je imao devojku, ona je bila sama, ali nisu razmisljali o susretu cak ni na drugarskoj bazi…

Stigao je i Prvi maj, a oni su odlucili da prvi put razmene slike…
Prvog maja, nekako tog svecanog dana, razmenili su slike. Bili su slatki jedan drugome… Ali sta se desilo? Decko je ostao bez svoje drage, ostavila ga je. Ne zbog slike… Kaze dosadio joj. Glupaca neka, nije znala sta je imala pored sebe… Ali ona je znala da ceni svog novog druga, bio joj je zanimljiv. Pokusala je da ga utesi, ali nije joj uspevalo. Decko je bio tuzan, i govorio je kako je njegov ljubavni zivot uvek u kolapsu… Nije znala kako da ga utesi.

Dani su i dalje prolazili, oni su se dopisivali… Ona je zavrsavala osnovnu, a on je bio III razred srednje. Dosao je jun, napokon raspust… Razmisljali su da se vide, da se sretnu “negde na pola puta” u tih 250km…

Ali jednog dana, zbog nekih glupih razloga, devojka se naljutila na svog druga… Posvadjali su se. Ona ga je oterala, rekla mu da vise nikada ne zeli da se cuje sa njim, i obrisala njegov broj… On nije hteo da se svadja sa njom, pa se samo povukao. Ona je to leto otisla u Svajcarsku, a on je ostao kuci…Devojka je u Svajcarskoj bila mesec dana. Otisla je kod drugarice… Tamo se zabavljala, i nije mislila na njega. Nije se ni u jednom trenutku zapitala sta je sa njim. A on? Verovatno je i on tako isto ziveo. Bez nje, sam, kako je hteo…

Kad se devojka vratila iz Svajcarske, posla je da se raspakuje. Donela je kofere u svoju sobu, otvorila ormar, i gle'… Sta je ovo? Iz ormara je ispalo parce papira… Sta je pisalo na njemu? Hmmm… Njegov broj. Ali, otkud on ovde? Devojka ga je prepisala na papir pre nego sto je oterala decaka, i obrisala njegov broj. Zasto li je to uradila? Verovatno joj je podsvest tako namestila, jer ona ipak nije zelela da izgubi svog druga zauvek. Samo je bila jako ljuta na njega…

Uzela je listic, gledala u njega, i premisljala se. Uzela je i mobilni… Ali… Da li da mu se javi? Njeno srce reklo je “DA!”… Cimnula ga je, ali… Nista. Napisala mu je poruku… “Hej, kako si? Sta ima? Verovatno me se ne secas… Ja sam ona mala… Mala luda… Sa chata… Nasla sam tvoj broj, pa reko da ti se javim…” Nije se nadala odgovoru. Ali na njeno iznenadjenje, odgovor je dobila… “Eee… Otkud ti? Naravno da te se secam. Kako tebe da zaboravim. Sta ima kod tebe?” I tu se njihova prica nastavila…Nakon sto se devojka javila svom drugu, pomirili su se i nastavili kontakt. Bio je to mesec avgust kada su opet poceli da se dopisuju. Zblizili su se jos vise, poceli su da pricaju o novim temama, i tako su usli u novo poglavlje njihovog poznanstva. Dani su prolazili, i zima je dosla. Devojka je otisla na raspust. Ali taj raspust je bio fatalan za nju… Ona je po prirodi bila vrlo emotivna devojka, koja lako padne, a tesko se opet dize. Imala je problema u porodici, svi oko nje su joj zadavali muke i brige, i devojka je pala na dno… Pokusala je da se ubije. Ali nije uspela u svojoj nameri. Njeni roditelji su saznali, i doveli joj pomoc. A decak? On je svo vreme bio uz nju, tesio ju je, davao joj svoju ljubav, tako cistu kao suza… I devojka se izvukla. Depresija ju je napustila, i opet je pocela da dise punim plucima…

Mesec februar je, godinu dana nakon prvog kontakta… Devojka opet ide u skolu, raspust je vec prosao. Vezala se za svog druga puno, i stvarno joj je prijalo poznanstvo sa njim… Ali tu se desava preokret. U njen zivot ulazi neko treci… Novi decko. Odmah su se rodile simpatije, i zapocela je sa njim vezu… Sve je bilo idealno, ali pocela je da zaboravlja svog druga. Drug, koji je u najtezim trenucima bio uz nju, sada je postao samo secanje… Zalosno. Prodala je druga za par meseci uzitka u vezi…

Decaku nije islo dobro. U njegovom zivotu pojavili su se novi problemi… Teski problemi. Njegovi roditelji su se razisli. Iako je bio odbacen, poverio se svojoj drugarici. Ali ona sada nije imala vremena za njega… Ostavila je svog druga samog, nije marila za njegove probleme, i uzivala je u svojoj vezi… Mesec jun, prica se opet ponavlja, devojka tera decaka od sebe…

Njegova stara drugarica je uzivala u svojoj vezi. Sve dok jednog dana nije sve poslo naopako. Bila je povredjena. Odmah se javila drugu, ali… Njega nije bilo. Zvala ga je, pisala mu, ali odgovore nije dobijala… Otisla je da mu uplati malo kredita, i opet mu se javila. Odgovor nije dobila… Tada joj je bilo jasno da je njen drug ljut na nju, i da ne zeli da joj se javi. Napisala mu je sta joj se desilo… Dobila je odgovor “Zar ti mislis da sam ja tvoja igracka? Da mozes da odlazis i dolazi kad zelis? Tako ne ide!” I bio je u pravu… Bio je ljut, ali na kraju je oprostio, i devojka i decak su opet stupili u kontakt.

Decak je tog leta maturirao. Na maturi je upoznao jednu devojku. Sa njom se zblizio… Bili su drugovi. Bar je ona tako govorila… Ispricao je to svojoj drugarici. Ali na njegovo zaprepascenje, ona se naljutila.
-U redu, idi kod nje. Vidim da si brzo nasao zamenu! – rekla mu je.
-Nije ona zamena, zar ne smem da imam drugarice?
-Smes! Nije vazno!
-A sta ti je, zasto tako reagujes?
-Nije bitno!
I ta prica se vrtela dugo, dugo…

Dosao je mesec oktobar, jesen, jos malo ce opet zimski raspust… Devojci je veza bila jako losa, i odlucila je da raskine. Nakon raskida, najvecu podrsku joj je pruzio drug, kojeg ona nije razumela u njegovim nevoljama. Decaka je njegova “maturska drugarica” smorila, i odlucio je da se udalji od nje. Zblizili su se jos vise, znali su jedan drugog kako disu, i postali su kao brat i sestra… Jednog zimskog dana, salili su se na racun njene propale veze.
Decko: Seko, ti zlata vredis, drago mi je sto te imam ♥
Devojka: Da neces mozda da se udas za mene?😛
Decko: Prosis me?🙂
Devojka: Da…🙂
I tako su odlucili da se nasale, i napravili su sebi svadbu preko poruka… Mesec januar, oni “vencani”…🙂
Mesec februar je opet. Proslo je dve godine otkako su se upoznali. U duhu svog “braka”, drugovi su poceli da pricaju o privatnijim stvarima. Poceli su da se upoznaju na polju koje je bilo vise od prijateljskog. Nocima su ostajali budni do kasno, pricali su o tome ko kakvog partnera trazi, a ona je u tim pricama shvatila da je on princ kakvog ona zeli… Ali on ju je pomalo sputavao. Govorio je da nikad ne bi mogao da bude sa njom, jer ne moze da zamisli vezu sa svojom drugaricom-sekom.

Ona nije odustajala. I dalje ga je sarmirala i zavodila🙂 sve dok se nisu pojavile prve varnice. Simpatisali su se, ali ovaj put vise ne samo kao drugovi.

Bili su previse vezani, jedan drugome su ispunjavali dane. Iako se nikad nisu videli, rodila se medju nijma jaka prijateljska ljubav, koja ih je vezala, a kasnije doprinela da se medju njima pojave i prve ljubavne varnice… ♥Bio je to jun, jos jedno leto… Bila je noc, kasno posle ponoci. Oni su se dopisivali. Pricali su o svom odnosu, kako li ce dalje. Vise nisu bili samo bata i seka… Ona se uspanicila. Nije zelela da zapocne vezu, plasila se da ce izgubiti svog najboljeg druga, ali nije mogla nazad – zaljubila se, i nije znala sta da radi. On je pokusao da je smiri, i objasnjavao joj je da je nikad ne bi povredio, da ju je cuvao i kao drugaricu, i kao seku, pa ce i kao devojku ako zapocnu vezu. Ona se kolebala, ali hemija medju njima je bila sve veca…

Dosao je raspust, a ona je morala da ide u Francusku, na letovanje koje joj je priredio tata… Bilo joj je tesko sto ide, ali se ipak tesila time sto je to samo 15 dana. I njemu je bilo tesko… Sela je u autobus. Culi su se, i pricali su o tom putu… Tesili su jedan drugog, bilo je to “samo” 15 dana. Ali nisu izdrzali, i oboje su zaplakali jedno za drugim. Bilo je vece, a ona se priblizavala granici. Uskoro odlazi… Ponovo su se oprostili, i ona je otisla. Morali su da se naviknu na cinjenicu da se njihov dnevni broj poruka, kojih je bilo 200 na dan, sada svodi na 2-3 poruke. Oboma je bilo tesko…Kada je otisla u inostranstvo, puno joj je nedostajao… Svaki cas je mislila na njega, stalno je gledala u mobilni da li je ceka neka poruka, i zabavljala je misli raznim stvarima, samo da bi joj vreme proslo… On je za to vreme svoje dane provodio u poslu, isto sa ciljem da mu brze prodje vreme. Svaki dan su razmenili par poruka, i skoro u svakoj su jedan drugome stavljali do znanja da im ovo drugo fali…

Dani su im prolazili sporo… Ona je obisla 6 razlicitih drzava, ali u svakoj je mislila isto: „Steta sto moj dragi sada nije sa mnom, bilo bi mu drago da vidi sve ovo…“ Kakvo je zadovoljstvo ici u Pariz, videti Ajfelov toranj, popeti se na njega, a ako on nije tu? Bila je tuzna zbog toga, ali obecala mu je da ce jednom ici zajedno, samo njih dvoje… On se slozio ♥

Proslo je nekoliko dana otkako je ona otisla… Imala je dosta slobodnog vremena, koje je provodila misleci na njega. Jednog dana, ustala je tuzna… Bilo joj je jako tesko da bude tako daleko od svog voljenog. Ceo dan nista nije jela, nije imala apetit… Sklupcala se na krevetu, i pocela da place. Pitali su je sta joj je, ali ona je cutala. Niko je ne bi shvatio, imala je neprihvatljivu ljubavnu pricu, i zbog toga nije htela da prica o njoj… Svi bi joj se smejali: „Zar da volis nekoga koga nikad nisi videla? Ti si luda.“ Nije htela da cuje te reci… Ona ga je stvarno volela jako…

Trebalo je da krene dalje… Da poseti Veneciju… grad zaljubljenih. A gde je njena ljubav? Daleko… To je bio jos jedan tezak udarac za nju. Zalila je sto je otisla na put… Ali se radovala tome sto joj je preostalo jos 2 dana, i vraca se kuci…

Dosao je i taj dan kada se ona vratila sa puta… Bila je jako srecna sto je napokon dosla kuci, ali njenu srecu su poremetile njegove obaveze. Morala je da saceka jos neko vreme da on zavrsi sa poslom… To ju je cinilo nervoznom.

Napokon, kraj avgusta… Dugo iscekivani dan – njihov prvi susret ♥ oboje su bili uzbudjeni… On vise nego ona🙂 Odlucili su da se prvi put sretnu na Kalemegdanu u Beogradu. I tako je i bilo. Tog, za njih, svecanog dana, oboje su ujutru posli na dogovoreno mesto… Sastali su se prepodne na zeleznickoj stanici. Pao je prvi zagrljaj, i poljubac u obraz…🙂 Otisli su zajedno na kafu, i pricali su jedan drugome kako je protekao put. Posle toga, otisli su na tvrdjavu. Tu su seli na kameni zidic…

Pricali su jako dugo. O raznim stvarima, jer posle 2 godine, konacno se gledaju u oci. Oboje su bili uzbudjeni, ali i srecni jer se vide. Nakon nekog vremena, on joj se priblizio. Poceo je da je gleda bez treptaja… Ona mu se osmehnula. Poljubili su se. Oboje su osetili leptirice u stomaku…🙂 posle poljupca, ona mu se utrpala u zagrljaj, on ju je cvrsto stegao, i tako su sedeli na zidicu tvrdjave, i gledali zajedno zalazak sunca…

Palo je vece… oboje su morali da idu kuci. Bilo im je tesko da se rastanu, ali morali su… Ona je otisla prva, a on je ostao da ceka voz. Tako im je isao prevoz… Nakon rastanka, oboje su se prisecali najlepsih trenutaka, a kada su te veceri legli svako u svoj krevet, zajedno su sabirali utiske…

Posle prvog suseta, usledio je i drugi, i treci, i oni su poceli sve cesce da se vidjaju. U vezi im je bilo jako lepo, posto su se jako dobro upoznali. Imali su slicne zelje, slicna razmisljanja, poneka cak i ista. Dani su prolazili, i zima je stigla…

Jos jedan njihov susret… Kada su stigli na svoje odrediste, bilo je jako hladno… Otisli su na kafu da se ugreju. Pricali su sta ce da rade taj dan. Nisu imali nista unapred dogovoreno… Posto je to bila zima, resili su da odu na klizanje. Ona je volela taj sport. Ali on… nije imao pojma🙂 plasio se da ce pasti cim stane na led, i uspanicio se. Kada su stigli na klizaliste, uzeli su klizaljke, i ona mu je pomogla da se obuje. To mu je bio prvi put da staje na led. Kada su se obuli, posli su… On nije hteo da izadje na led, plasio se. Ali ona ga je uzela za ruku, i pokazala mu kako treba sa se klize… Nije se slomio🙂

Tog dana, uvece, kada su isli na stanicu, poceo je da pada sneg… to je bio njihov prvi zajednicki sheg. Bili su odusevljeni, bilo im je to romanticno – setaju dok pada sneg. Novo iskustvo za njih. Vise im nije bilo hladno… Zagrlili su se i poljubili… A onda su pozurili na stanicu, da im ne pobegne voz…

Na stanici, pre nego sto je otisao, dao joj je poklon. Poklonio joj je kuglu, u kojoj je bila voda i njigova zajednicka slika. Kada se promucka, oko slike lete mala srca. Ona se odusevila, jer nije ocekivala nista slicno… Posle su se oprostili, i oboje krenuli kuci…
Doslo je jos jedno leto u njihovim zivotima… proslo je vec tri godine otkako se znaju. Ljubav im cveta, svaki dan se vole sve vise, sve jace, i sve vise su vezani jedno za drugo. Postali su jedno drugome nezamenjivi deo zivota. Posto su vec dugo bili u vezi, odlucili su otici na more.

Bila je to sredina avgusta. Jutro je bilo sveze, a oni su nestrpljivo cekali voz. Kada je voz stigao, ostavili su svoje kofere, smestili su se, i oboje su sa nestrpljenjem cekali polazak. Voz je krenuo… Putovali su satima, mada njima je vreme brzo proslo. Uvek im brzo prodje dok su zajedno. Izasli su iz voza, i uputili se prema vili u kojoj su trebali da se smeste… Kada su dosli tamo, nisu se puno zadrzavali u sobi, samo su ostavili stvari, i pojurili prema moru. Ona se u vodu bacila obucena…
On: Hej, sta to radis? Trebala si uzeti kupaci.
Ona: Ma kakav kupaci, dodji, voda je super!🙂
On: Prvo treba da se presvucem.
Ona: Naravno da ne trebas…🙂
Izasla je iz vode, i povukla i njega sa sobom opet u vodu. Sad su oboje bili mokri. Nije im bilo vazno, posto se vila nalazila odmah pored plaze.

Dani su im lepo prolazili. Bili su suncani, topli, vreme je bilo savrseno za lep odmor. Svako jutro su zajedno spremali dorucak, prepodne su proveli na plazi, popodne, dok je sunce bilo jako, su se posvetili sebi, a uvece su izasli na veceru i u stenju. Svako vece su zajedno posmatrali zvezde na plazi, pricali su o svojoj vezi, pravili planove za buducnost… Bilo im je jako lepo. Za njih tih dana svet nije postojao, postojali su samo jedan drugome.

Blizio se polako i njihov povratak kuci, pa su svoj odmor iskoriscavali na najbolje moguce nacine. Zabavljali su se maksimalno, nisu mislili na probleme, i uzivali su u svojoj ljubavi ♥

Proslo je 10 godina. Oni su se vencali. Imaju dve cerkice… I dalje se vole istom jacinom, niko nije uspeo da poljulja njihovu ljubav, koja je vremenom postajala sve jaca.

Oboje su vrlo srecni, jer je njihova ljubav opstala i uprkos najvecim mukama koje su imali na putu ka ostvarenju iste. Danas imaju sve sto je za srecu potrebno. Imaju svoj kutak za zivljenje, vise ne moraju da putuju vozom da bi se videli, sada se bude jedno pored drugog, i dan im zapocinje osmehom i poljupcem, oboje imaju pristojan posao, imaju svoje cerkice, i trude se da im obezbede sve neophodno.

Jedne veceri, izasli su na terasu svoje sobe…
On: Sta mislis, da li su sve ove godine muke vredele?
Ona: Mislim da jesu. A ti?
On: Sve dok si ti pored mene, vredece svaka muka.
Ona: Volim sto si moj.
On: A ja volim tebe.
Poljubili su se, usli su unutra, legli, zagrlili se, i utonuli u san, koji im je verovatno bio sladak kao njihova ljubav, koju su uspeli da dovedu do najlepse tacke.

Oni su se uvek trudili da jedan drugome udovolje, kod njih je uvek postojao kompromis, uvazavali su jedan drugome misljenja, nisu se svadjali, i u zivotu nisu tezili ka materijalnom, vec duhovnom zadovoljstvu. Imali su puno drugova sa kojima su delili svoju srecu, svojim cerkama su uvek pokazivali pravi put i ukazivali im na prave vrednosti, i uvek su govorili da prava ljubav pobedjuje uprkos svemu… ♥ i ziveli su srecno do kraja zivota… x)
____________________________

Zdravo.Zovem se Ivona.Najbolje drugarice su mi Iva i Ana.One mi pomažu u svemu.Treniram košarku zajedno sa Ivom i Anom,i odlične smo u tome.🙂
Imam 15 godina.
Volim to što sam normalna cura a ne trip,što bi rekli.
Može se reći da su svi dječaci zaljubljeni u mene,sem moje simpatije xD Ali nadam se da ćemo ja i moja simpatija jednog dana biti zajedno ♥a,Iva i Ana smo zajedno danas pošle na sok.Nećeš vjerovati ko je bio sto do nas,Marko [ moja simpa. ] i njegova 2 – 3 druga.. čitavo vrijeme su buljili u nas. ^^
ali mi nismo obraćale pažnju.. xD Iva i Ana su otišle kući,krenula sam i ja al’ me je zaustavio Marko i pitao da prošetamo malo..Ja sam naravno rado pristala..Dok smo šetali sve sam razmišljala šta da ga pitam,ali smo oboje ćutali k'o zaliveni -.- , i na kraju kad je trebao da ide napokon me je pitao da se opet vidimo sutra..ja sam rekla da sutra ne mogu,i da ćemo se vidjet neki drugi dan.Poljubio me je [ u obraz *__* ] i krenuo svojim putem i ja svojim..Kad sam krenula kući sva zadovoljna,okrenula sam se na sekund i vidjela Marka kako se ljubi sa nekom curom…Došla sam kući sva uplakana,misleći o tome zašto me je zvao da izađemo kad već ima devojku..
Kad sam došla ispred vrata od kuće,odmah sam očistila suze i ušla u kuću..Roditelji su me pitali šta mi je,ja sam rekla da sam izgubila narukvicu..nisam mogla da im kažem istinu..
Kad sam ušla u sobu odmah sam ušla na fb da ispričam Ani i Ivi šta se desilo..Rekle su mi da smirim i da uđem na njegov profil..Kad sam ušla pisalo je : Marko ___ nije više u vezi sada je slobodan. [ U SEBI SAM VRISNULA xD ] aaa nmg da vjerujem..Marko mi je poslao poruku da se vidimo sutra,ja sam mu rekla da nmg sutra idem na trening,već sam ti rekla danas.😛 pitao me je šta treniram,rekla sam košarku..on je sa začuđenjem rekao da i on trenira košarku i da bi mogli da se nađemo da zajedno idemo na trening a poslije na sok,i ako hoću da idem da se nađemo u 09:00h kod parka..
odjavio se sa fejsa,a i onda sam i ja..
čula sam da neko kuca,otvorila sam vrata i to je bila mama i rekla da sutra idemo kod bake i ostajemo nekoliko dana..
u sebi sam pomislila [ o ne šta sad da radim ?! ]
legla sam u krevet i nisam znala šta više da mislim i kako da mu kažem?ovo je već drugi put da sam ga ispalila..
a sad mami nmg da kažem da neću da idem,nikad se nismo svađale,ne bih sad volela sad oko ovoga da se posvađamo..😦
pojela sam sendvič i zaspala…Ujutro kad sam se probudila,sišla sam niz stepenice,skroz
bez volje,ali kad je mama rekla da smo odložili put,skakala sam od sreće što ću moći da se vidim sa Markom. ♥
Potrčala sam uz stepenice,i ušla u moju sobu i vidjela da je 08:59. Omg,a ja treba da se vidim sa Markom u 09:00. :O
Ne,Marko me već čeka,odmah sam spremila šta da obučem,obukla sam dres za košarku i krenula ka’ parku gdje treba da se nađem sa Markom.Stigla sam napokon,i vidjela Marka s’ nekom curom..Prišla sam pozdravila se s’ Markom..Ta cura je meni pružila ruku i predstavila se ” Zdravo,ja sam Milica,Markova sestra,drago mi je ”..
Već sam uzdahnula xD I predstavila sam joj se..
Ja i Marko smo isli trčeći na trening,kasnili smo od prilike 10 – 15 minuta.Kad smo ušli on je otišao svojoj ekipi i ja svojoj..Moja ekipa je igrala protiv neke druge,iz drugog kluba..čitavo vrijeme smo gledali jedno u drugo,da sam skroz zaboravila da igram protiv druge ekipe. -.-
Na kraj smo izgubili..Sve devojke iz ekipe su se razočarale u mene jer ja najbolje igram košarku od svih,cak su se i Ana i Iva [ moje naj prijateljice. ] razočarale..:/
Kad smo izašli,Marko me je čekao,i pitao da mu budem devojka …
ćutali smo oboje nekoliko minuta,a onda sam pristala,nisam mogla da odbijem,to mi je bio oduvijek bio san..Marko me je zagrlio čvrsto,i nije me puštao bar 2 – 3 minuta..Rekao je da bi smo mogli da idemo danas na plažu..Pristala sam..ja sam pošla svojoj kući i Marko svojoj da se presvučemo..Stigla sam na plažu a Marka nije bilo..Legla sam na plažu gledala u more,i ‘igrala se sa pijeskom’,kad vidim eno ga Marko,izvinio mi se jer je kasnio,odmah smo skinuli robu [ u kupaće ] i uskočili u vodu..Voda je bila baš topla.🙂
Nismo se vadili iz vode..Ronili smo,davio je on mene,kao i ja njega..Skakali smo,svašta smo radili..Bilo je već 19:30..Izašli smo iz vode,osušili smo se,spremili i krenuli kući..On je krenuo svojim putem a ja svojim..Dok sam išla put kuće vidjela sam Ivu i Andreu..Ah,od kad’ ih nisam vidjela..Bile su baš loše volje:/ šta je sad bilo ? pitala sam se..Prišla sam ka’ njima i krenula da se pozdravim,a one su mi samo rekle da moramo da razgovaramo..Otišle smo pored plaže i sjele..Pitala sam ih šta je bilo ? Samo su mi rekle da uopšte više ne obraćam pažnju na njih..I otišle..
Omg,pa kako da obraćam pažnju na njih.. Imam momka -.-
U stvari ne..u pravu su !😦
Njih sam potpuno zaboravila zbog Marka,uopšte ih ne zovem da izlazimo u gradu kao prije..
O nee,nije valjda da sam sad izgubila najbolje drugarice!😦
Zvrrrr – zvoni telefon.
Ko je sad ovo ?
Aaaa mama -.-
” Odmah dođi kući kasno je,razgovaraćemo mi o ovome ! ”

o nee,sad još mama..stavila sam telefon u torbu i otišla kući.. pokucala sam na vrataa,majka je otvorila i rekla da odmah odem u sobu.. točno znam njenu facu kad je ljuta na mene.. Obukla sam se u pidžamu i legla u krevet..Ujutro kad sam se probudila sve sam razmišljala o Ivi i Ani.
šta sad da radim ? vjerovatno su ljute na mene..😦
odlučila sam da ih zovnem na plažu,pošto sam ih zapostavila zbog Marka..
zvrrr – zvoni telefon [ poruka ]

Marko – ” Ako hoćeš da ideš sa mnom na ringešpil budi u 19:00h tamo ”

joj šta sad da radiim ? Okej,kako mogu reć Ivi i Ani da ne mogu mogu i njemu reć !

Napisala sam mu : ” ne mogu danas,idem sa Ivom i Anom na plažu pa neki drugi dan,volim te ”

Ništa nije odgovarao,al’ kao da me briga,koliko je on mene puta ispaljivao prije..moram se malo posvetit naj.drugaricama🙂
Zovem Ivu,ne može jer ide kod bake..
Okej nadam se da nije ljuta..
Zvala sam Anu..Ona je barem mogla..Rekla sam joj da me čeka tamo za nekih pola sata sat..
Spremam se..Otvaram ormar pun robe,i govorim u sebi,nemam šta da obučem. -.- a pun ormar robe..
Uzela sam običan šorc i majcu i ispod kupaći.. spakovala sam vodu peškir i sve što treba za plažu..krenula sam..
treba mi do plaže dosta vremena..taman sam razmišljala šta sad Marko radi..Zvala sam ga na telefon da mi ne bude dosadno dok ne dođem na plažu..Nije mi se javljao..Hmmm,zabrinuta sam:/ ko zna gdje je on :S
Zvrrrr – poruka – vjerovatno od Ane,pomislila sam.

Ana – Požuri čekam te već 15 minuta !

Potrčala sam,i napokon stigla..Vidjela sam Anu kako sjedi na peškiru i vidi se da joj je dosadno,bez mene naravno [ hehe xD ]
Stavila sam peškir do nje,i sjela..
Pričale smo o Marku..
Rekla mi je da ga je vidjela sa nekom drugom curom u parku..
Nisam joj baš vjerovala..Hmmm,zabrinula sam se..
Ali kad sam vidjela nekog zgodnog momka ispred mene,ostala sam bez teksta. :$
stavio je peškir namjerno pored nas.. i pita me

On – Jesi ti možda Ivona ?
Ja – Da,okle znaš ?
On – Pa znam,je l’ je tebi dečko Marko ?
Ja – Jeste.
On – Ok.Baš si slatka🙂 – djelovao je baš fin,al ja sam kao po običaju,isqlirala..

Kad sam krećala u vodu spotakla sam se preko krša i pala tačno na njega,i slučajno smo se poljubili u usta :S
a u tom trenutku je baš dolazio Marko …
Ja sam se odmah digla.A Marko je stao nekoliko sekundi i naletio na tog dečka i počeli su da se biju,msm nije prvi put da se neko pobije zbog mene ali mi je bilo neprijatno :S
Moram da priznam da je TAJ dečko Marka prebio xD
Marko se vjerovatno naljutio na mene,i odmah je pošao sa drugom djevojkom koja je takođe gledala bitku.. -.-
Odlučila sam da sa Markom više nikad neću bit’ !
Htjela sam da ga pitam kako se zove,al’ me bilo sramota..pa sam zamolila Anu da to učini. Rekao je da se zove Nikola.
[ kako je lijep,pomislih u sebe *.* ]
Ja i Ana smo krenule da idemo,ali nas je Nikola zaustavio i rekao da dođemo na žurku u neki novi klub ” SHASS ”
Rekle smo da ćemo sigurno ići i da ćemo zvati još jednu našu drugaricu [ Mislili smo na Ivu ]
Ja i Ana smo krenuli kući,i rekla sam joj da ona zovne Ivu,pošto ja mislim da je Iva ljuta na mene..
Ma šta pričaš,nije sigurno😉 – reče Ana.
Javiću ti preko telefona kad da budeš kod parka🙂 – Ana
Samo sam rekla okej i otišla..čitavo vrijeme sam razmišljala o Nikoli i Marku:/
Marko se najljutio na mene a ono je bila potpuna slučajnost..
Ma neka je baš me briga,i on je ponekad bio malo čudan.
Stigla sam kući.Odmah sam ušla u sobu,na krevet sam vidjela cvijet u kojem piše : ” Volim te,Nikola ”
ček,okle Nikola zna gdje ja živim :S aaa nema vezeee ^.^
Bitno je da ga zanimam. ^^
zvrrr – poruka na telefonu
o vjerovatno je Ana.
čekam te u 21:00h kod parka – Ana

U 21:00h ?! a već je 20:30h ! o.O Nemam vremena da se spremim,moram požurit !
Napokon sam se spremila..Obukla sam crnu haljinicu sa bretelama,i crno – bijele štikle..i ispravila kosu naravno.
20:45 ! e sad moram da krenem,jer mi tačno 15 min.treba da dođem do parka,i do tog kluba🙂
Krenula sam..Pored mene je prolazio Marko sa nekom devojkom..Mislio je da ću bit’ ljubomorna ? A ne,ne😉
Stigla sam,vidjela sam Anu,krenule smo odmah prema tom klubu.Rekla mi je da nas Iva čeka ispred ” SHASSA ” !
Požurile smo da nas ne čeka puno.Stigle smo,i ugledale smo ivu tačno ispred ulaza🙂 pozdravile smo se njom i ušle.
Bilo je baš puno ljudi [ naše godište ] ..
Iva i Ana su se odmah spetljale sa nekim momcima,dok sam ja sjela na sto i slušala pjesme koje puštaju..Prišao mi je Nikola..ćutali smo oboje..i napokon sam ga pitala,s’ kim si došao odgovorio je da je došao sa društvom🙂
Pitao me je da izađemo na binu.. ja sam rekla da neću,on me je natjerao nekako..Hmmm,šta ćemo sad na binu? Pomislila sam u sebe..
Izašli smo na binu,svi su gledali u nas,mene je jako bilo stid. :S
Pitao me je pred svima da mu budem devojka..Iva i Ana su mi iz daleka sve govorile ” DA DA ” !
Ja sam pristala..Poljubio me je u usta,svi su tapšali..Ljubio me je već nekoliko minuta …Ljubio me je već nekoliko minuta,napokon smo prestali,baš mi je drago što sad imam novog dečka..valjda me on neće prevarit kao Marko -.-
Završila se žurka,ispratio me je do kuće [ tako romantično ^^ ] Rekao mi je da sjutra ide da vozi skejt pa ako hoću s njim da ga gledam,da budem ispred kuće u 13:00h🙂
Rekla sam da naravno hoću ;D
Poljubili smo se i otišli svojim putem..Kad sam ušla u kuću sve sam ispričala majki,ja ugl.majki sve pričam.. a tatu to ne zanima xD njega zanima samo njegov posao..
Otišla sam u svoju sobu i vidjela da je 01:04 minuta :O
Omg,pa moram da legnem,kako ću se probudit sjutra ?
Odmah sam se skinula,obukla pidžamu i legla..nakon 1O – ak min sam zaspala..

Probudila sam se vrlo teško,već je 12:00.
Pošto idem da gledam Nikolu na skejt,tamo će vjerovatno bit njegovih drugova,moram se lijepo obući😉
Obukla sam se,našminkala,i sve što treba..Pošto je bilo tek 12:30h ušla sam malo na fb dok ne odem..
Inboks ( 1 )
Ko je sad ovo ? -.-
Marko – Hoćeš da se pomirimo ?

Naravno da neću,pomislih u sebe,isqlirala sam ga..
Nisam mu ništa odgovarala..
Bilo je 13:55h.
Sišla sam niz stepenice..
Ja – Mama idem sa momkom [ Nikolom ] ,čujemo se..
Samo sam to rekla i zalupila vratima xD
Kad sam izašla vidjela sam Nikolu sa njegovim smiješkom [ kao po običaju ] Poljubili smo se i krenuli🙂
Stigli smo..Koliko je samo bilo skejtera *.*
Sjela sam na klupu do neke devojke,nije mi izgledala baš fino,čitavo vrijeme je gledala u mene,ja nisam obraćala baš pažnju,samo na Nikolu xD Kako dobro vozi skejt,aaa *.*
Mora me naučiiit.
Napokon je završio,sjeo pored mene,popio vode,i pitao me je malo da ostanemo ovde,da sjedimo i pričao..
rekla sam okej i ako mi jee to dosadno..Ona devojka [ mudra -.- ] je sjedela pored nas i sve gledala Nikolu,kao da mu se udvarala,meni je bilo baš neprijatno.:S
Kad Nikola od jednom :
E ćao Majo,kako si [ poljubio je u obraz ] nisam te primjetio izvini .. Ona se samo nasmijala,onim đavolskim smijehom..
A ja sam htjela da puknem od ljubomore !! -.-
Zvrrrrrr – Zove Iva
– E ćao kako si ? Ja i jedna moja drugarica Andrea smo htjele da prošetamo..pa da nećeš s’ nama ?
Ja – Nmg,sad sam sa Nikolom pa ćemo sjutra ♥
– Okej,čujemo se..
Rekla sam Nikoli da moram da idem i namjerno sam ga poljubila u usta,pred onom …. -.-
Sjetila sam se da imam trening i da moram da požurim …Trčeći sam stigla kući sva znojava..Nmg da propuštim ovaj trening jer ako ovaj propuštim to bi mi bio jedini trening koji sam propuštila.Obukla sam drez za košarku i izašla napolje..
Trčeći sam stigla na trening i ugledala Marka [ mog bivšeg ] kako trenira devojke..ček,ček,prije je on samo trenirao košarku,a sad je još postao trener..o ne,bilo me je muka da me on TRENIRA -.-
Trener – Uđi Ivona,igraćeš s’ Markom [ jedan na jedan – košarke ]
Ja – Okej -.-
Igrali smo..Dok smo igrali sve je gledao u mene,a meni je bilo baš neprijatno:/
Završili smo,dobila sam ga 11 – 10 xD
Izašao je iz sale i stajao tu sa nekom drugaricom,kad sam ja došla,ona je otišla..
Ja – Marko ja želim da budemo samo prijatelji.
On je to s'vatio potpuno normalno i pristao.
Ja i on smo nešto bzvz pričali,i onda je naletio Nikola i namjerno me je poljubio pred njim..Marko se samo KAO okrenuo,da ne gleda..
Nikola – E večeras neću biti kod kuće,biće mi isključen telefon,biću kod bake🙂
Poljubio me je i otišao..
Kad sam išla put kuće mama je zvala i rekla da imam iznenađenje kad dođem..
Zato sam odmah požurila..
Kad sam stigla vrata je otvarala moja mala sestra [ -.- ] od 5 godina,ooo neeeeeeeeeeeeeeeee!sad ce me gnavitt.-.-Kad sam ušla ona me je zagrlila i molila da idemo u grad da jedemo sladoled rekla sam da ne mogu !
Majka – Ajde Ivona prošetaj malo s njom nisi je vidjela baš dosta !!
Joj,ajde ok..Saro [ moja sestra ] idi spremi se !
Otišla sam da se spremim i otišli smo u grad,ponijela sam pare samo za dva sladoleda.. Pojeli smo sladoled,i otišli da šetamo..Sara je bila baš nemirna.. -.- Htjela je još jedan sladoled.

Sara – oću sladoleeeeeed ! [ počela je da se valja po podu ]
A u tom trenutku je baš prolazio Nikola sa svojim drugovima,o neeee kakav blam! xD
Prišao je i poljubio me je u usta.
Sara – Vi se ljubite u ustaa,aaaaaaaaaaaaa😛
Pošto je Nikola Saru čuo da hoće sladoled on joj je kupio..
A drugovi iza su se,može se reći sprdali..
Kad joj je Nikola kupio sladoled rekao je –
vidimo se sjutra,ćao..[ i poslao mi je poljubac iz daleka ]
Ja i Sara smo pošli kući..Sara je bila sva musava -.-
Kad smo došli kući ..
Ja – Saro kad ćes ići kući ? [ NADAM SE USKORO xD ]
Sara – Sjutra ujutro🙂
O nee neće valjda spavat kod mene..
Bile su barbike na radnom stolu..Sara kad ih je vidjela,odmah me je molila da igramo barbika..
O nee,zašto se nisam sjetila da ih stavim u fioku !? -.-
Morala sam se sa njom igrati barbika..
Majka – Ajde idite u krevet,vas dvije ćete spavat u Ivonin krevet.
O ne -.- Legli smo,čitave noći oka nisam sklopila..Sve me je udarala nogama i rukama.. -.-Jutro je,napokon je Sara otišla.
Sišla sam niz stepenice da doručkujem (:
Završila sam sa doručkom..Ušla sam u sobu i zazvonio je telefon.To je bio Nikola.
– Ako hoćeš da se nađemo ispred tvoje kuće da idemo na sok ? Ako hoćeš budi u 1:00 ispred tvoje kuće !🙂

Nisam imala na kredit da mu odgovorim,ali naravno da hoću xD
Bilo je tek 12:00h..Nisam znala šta da radim..Vidjela sam one barbike na mom stolu,odmah sam ih bacila u smeće,zbog Sare naravno xD Otišla sam dolje,i pogledala moju omiljenu emisiju,nije dugo trajala..Bilo je 12:30 ! Otišla sam da se spremam..Obukla sam teksas šorc i crno – bijelu majcu..
U torbu sam ubacila telefon,maramice,i naravno mog najboljeg prijatelja – dnevnika xD
U torbi sam vidjela Markovu sliku [ mog bivšeg ] krenula mi je suza..
O božee.Kad ću više da ga prebolim ! Zafrljačila sam tu sliku ko zna gde !
Bilo je 12:55 !
Za svaki slučaj sam izašla iz moje kuće jer sam mislila da je Nikola već došao ! Ali nije..
Dok sam čekala Nikolu,vidjela sam neku devojku kako sama sjedi na klupi,ček,možda mi je nova komšinica ? ^^
Prišla sam joj..
Naš razgovor :

Ja – E,ja sam Ivona,ti ?
Mia – Ja sam Mia drago mi je😉 Ovde sam se preselila nedavno..
Mia – Koliko imaš godina ?
Ja – 15,uskoro ću 16,ti ?
Mia – I ja isto..
Ja – … [ U tom trenutku dolazi Nikola ]
Rekla sam Mii : E ćao moram da idem čujemo se poslije! :*
Ja i Nikola smo se poljubili i otišli ..
Mia je takođe otišla kući ..
Otišli smo [ Ja i Nikola ] na kolač..
Nikola je uzeo neku ” Lješnik tortu ” a ja sam uzela ” Cheese cake ” mmm,najljepši kolač. ^^ ♥
Došao je Marko,uzeo je sto do nas,sve je gledao u mene a meni je bilo neprijatno..Samo sam se pravila da ga ne vidim..
Učinilo se kao da čeka nekog..Ja i Nikola smo krenuli i vidjeli smo neku devojku kako se približava Marku.Sjela je za njegov sto i poljubila ga je.Nakon što ga je poljubila ja sam se okrenula i rekla Marku : ćao ! pošto ga kao prije nisam vidjela xD.
Pozdravila sam se sa Markom i otišla kući..
Pokucala sam Mii [ novoj komšinici ] da dođe malo kod mene pa onda da idemo u grad..Rekla je da će doći za 1O – ak min.
Otišla sam kući i ušla u sobu..Soba mi je bila totalni KAOS xD
Morala sam sredit pošto će Mia još malo doći.
Neko kuca na vrata ..Otišla sam dolje da otvorim,to je bila Mia..Otišle smo u sobu..
Pričale smo o svemu i svačemu..
Mia mi se učinila kao super drugarica..
Otišle smo u grad da šetamo i da se slikamo..
Slikale smo se kao debili xD Svakakve face smo pravili..
Mislila sam da je Mia ozbiljna ali ona je baš ono super😉
Prolazile su Iva i Ana..
Otišla sam da se pozdravim s njima..Izgleda da su bile malo ljubomorne na mene i Miu..
Mii je zazvonio telefon..Bila je poruka od njene sestre.
Mina – Gdje si ?
Mia je odgovorila – U grad sam sa jednom drugaricom dođi i ti sa nama.

Stigla je Mina,pozdravila se sa Miom a i sa mnom..Otišle smo malo da prošetamo..
Mina je odmah našla nekog dečka i otišla sa njim..
Zvrrr – poruka
Ko je sad ovo ? Nije valjda majka. -.-
Nikola – Jesi li u gradu ? Ako jesi sad ću doći.
Ja – Jesam.Dođii ♥

Nikola je došao,poljubili smo se,pozdravio se sa Miom,tj. upoznao ;D I otišli na pizzu.
Sjeli smo u nekom baš super restoranu sa muzikom ^^
Naručili smo najveću pizzu i podijelili.
Pizza je bila preukusna..
Završili smo,otišli smo malo da prošetamo gradom.
Došla je Mina sa njenim novim dečkom,to je bio Marko,omg.
Pa zar nisam Marka juče vidjela sa drugom devojkom. o.O
Ko zna koliko on devojaka ima !
Marko i Nikola su morali da idu kući tako da smo i mi krenuli kući.Uz put sam pričala to u vezi Marka,da ne treba da bude s njim,juče sam ga vidjela sa drugom devojkom,lalala..
Nije mi povjerovala -.-
Ma baš me briga.Pozdravila sam se samo sa Miom,sa Minom nisam htjela jer mi ne djeluje baš fino -.-
Otišla sam u sobu..Obukla se u pidžamu i legla u krevet..
Bila sam tako umorna da sam odmah zaspala ! :)Čim sam se probudila vidjela sam poruku od Nikole…
Nikola: Zelim te odvest negdje u 10 kod parka moze?
Odg sam: Moze, jedva cekamm. (posto je bilo 9:30 morala sam se pozuriti)
U 5 do 10 bila sam vec kod parka i nestrpljivo sam ga cekala..:)
Kad je doso pozdravili smo se i poljubili pitao me je di je moja mala sestra(nasmijeo se jer je bila sala xDD)..-otisla je hvala Bogu-rekla sam mu😛
Vidjela sam mu u ruci ruzu.. I to bijelu( awww obozam bijelu ^^)
Rekao je da je ruza za mene ♥
Bila sam presretna… Prvo me odveo na sladoled… onda me odveo na trampoline xDD
Zabavili smo see😀 bilo je vec 12:30, Nikola me pitao ako cemo na rucak zajedno(na neku pizzu) Poslala sam mami poruku i dogovorile smo se da mogu.
Pizza je bila prefina kao i sinoc(ipak je to meni najbolje jelo :D)
Nakon rucka otisli smo na jednu veliku livadu.. Bilo je predivo: sve puno cvijeca, leptira ptica,…I najbolje Nikola♥ Razgovarali smo o svemu i svacemu.. Najvise o nama i buducnostii,, spominjao je djecu i obitelj…
Trenerica mi je poslala iznenadnu poruku..Pisalo je –dodi na trening jer necemo sutra imati u 16:30 je! Malo sam razmisljala dali da odem ili ostanem s Nikolom,..
On mi je rekao da idem da ce me on doc gledat..
Ja sam pristala..
Otisli smo svako svojoj kuci.. Ja sam se spremila i nasli smo se ispred dvorane u 16 i 15,,
Trening je bio dug i naporan ali Nikola me je svejedno cekao i divio mi se kako igram🙂
Tamo je doso Marko sa Nekom curom (opet novom) gadio mi see,-.-
Preboljela sam ga Hvala Bogu😛
Mina i Mia su me odlucile iznenadit poslije treninga.. Mina je vidjela Marka s tom curom rekla mu je varas me??? Budalo -.- On je rekao ma nije mi ona cura… A ta druga cura je rekla: MOLIIIM? :O Varao si meee,. Ma budaletinoo -.-
Ja sam rekla: Tako ti i treba -.-
Ta neka cura otisal je svojoj kuci Marko svojoj Mina Mia i ja svojoj xD
Nikola sas je otpratio.. naravno dogovorili smo se za sljedeci dan xD
Dosla sam kuci, pojela sam nes i otusirala sam se .. pogledala obavijesti na fejsu, poslala nikoli pusu za laku noc (preko fejsa xD) i otisla spavat…..Ovaj dan bio je savrsen kao u snovimaa :*
Bila sam s Nikolom i to cijeli dan *________*
Skoro cijeli s njim i ostatak s prijateljicama… ( ugl. Bio je savrsenoo!!! :D)
Dani su prolazili bila sam s Nikolom sve saam se vise s nijm zblizavala😉
Nase su se obitelji upoznale ii odobravali su nase vidanje i vezuu😉
Prosloo je 10 godina….
Ja i Nikola naravno jos smo bili skupaa.. Ja sam rodila Blizance decko se zvao Sandro a cura Veronika..🙂
Ja i Nikola smo zivjeli u svojoj kuci bila je lijepaa. Ozenili smo se s 23 godine😀
Imali svoj kucu svoj auto svoj posao bili smo Jedna velika i sretna obitelj😀
Imali smo sve sto covjek moze pozeljeti….♥
____________________________

Emily Smith je siroce.Nema roditelje i zivi u domu za napustenu decu.Tamo je upoznala Maksa i zaljubila se,ali je on nije primecivao!Jedina drugarica koju je imala bila je Ana.Njoj je bilo ugodno u domu i nikada nije zelela da je neko usvoji,ali bogata porodica Wiliyams nije imala decu i za 1 sedmicu Emily ce ziveti kod njih!!Bila je veoma tuzna!!xDD-Tog dana zelela sam da mu izjavim ljubav,ali nisam mogla da verujem sopstvenim ocima,on je bio sa mojom “bivsom” najj drugaricom Anom!!
*Emily je otisla sva uplakana u hraniteljsku porodicu i zaklela se da nikada vise nece doci u ovo sirotiste!!Prolepsala se,posla u skolu i niko je nije mogao prepoznati!!U skoli je upoznala decka koji se zvao takodje Maks!!Bila je to ljubav na prvi pogled,AlI…-Bas sam pomislila da je sve krenulo nabolje,ali bila sam slomljena kada je to onaj isti Maks koga sam upoznala u sirotistu!
*Emily je bila nova ucenica i svi su je izbegavali,cak ju je i hraniteljska porodica ismevala.Ona se osecala bezvredno!Posle dugog vremena odlucila je da ode u sirotiste,jer nece biti mirna,mora saznati zasto joj je Ana to uradila.Ana nije mogla da je pogleda u oci!
-Zasto si mi to uradila???
-Bile smo najjbolje drugarice, ja sam bila zaljubljena u njega,ali nisam mogla da ti kazem jer bi te povredila!!!
-Istina boli,ali laz ubija!!
*Ana i Emily su izgladile odnose…
*Sledeceg dana desilo se nesto neverovatno:Maks je pitao Emily da mu bude devojka,i priznao joj da je oduvek bio zaljubljen u nju,ali se plasio da ce ga ona odbiti!
-Samo on mi je davao snagu i volju za zivotom!!
*Emily je u san dosla neka zena i govorila:
-Konacno sam te pronasla!Ti si moje davno izgubljeno dete.Dugo sam te trazila!!
-Mislila sam da je ovo samo plod moje maste,ali ipak sam odlucila da istrazim da li su mi roditelji zivi!Iiii…saznala sam gde zive!!Posle duzeg vremena odlucila sam da ih posetim!
*Njena majka Aliciya Smith ju je odmah prepoznala po mladezu na njenoj ruci!!
-Kceri,dugo sam te trazila!
-Ali zasto si me napustila???
-Izbio je pozar u nasoj kuci i od tog dana te nisam videla!!
-Necemo vise pricati o proslosti….Sada moram da se vratim u hraniteljsku porodicu,ali doci cu da te posetim!!
ALI….*Emily je znala da joj hraniteljska porodica nece dozvoliti da bude sa Maksom,jer je on siromasan mladic,ali veliko iznenadjenje za nju je bilo kada joj nisu dozvolili da vidja svoje prave roditelje.Emily je imala mnogo pitanja:
-Kako su saznali za njih?
-Zasto??……
*Emily je odlucila da pobegne sa roditeljima i Maksom u Nemacku.Svi su cekali avion,ali u poslednjem trenutku pojavila se njena hraniteljska porodica!!Optuzili su njene prave roditelje za otmicu,ali zasto????
Nisu zeleli da Emily ode zato sto ce naslediti njihovog dedu,koji je jako bogat,ali njegov uslov je da moraju imati dete,a za Emily ih ne vezuje nista drugo!!Emily je bila tuzna i smisljala kako da izbavi roditelje iz zatvora i pobegne iz porodice koja nije njena!!!Ona i Maks su se setili da prijave hraniteljsku porodicu za zlostavljanje,i da njeni pravi roditelji nisu krivi,vec je ona posla svojom voljom!!Deda Wiliyam koji je jako bogat shvatio je kakav mu je sin ustvari i ostavio svoje bogatstvo Emily!!Ona se u vilu koju je nasledila uselila sa roditeljima i Maksom!!Nekoliko godina kasnije Maks i Emily su se vencali i dobili cerku kojoj su dali ime Ana u znak secanja na drugaricu iz sirotista(ona je nazalost preminula u saobracajnoj nesreci)!!Ali 5 godina kasnije porodica koja je usvojila Emily je izasla iz zatvora i zeleli su osvetu…Besna hraniteljska porodica otela je Emilynog muza i dete.Emily je bila veoma tuzna.Za otkup su zeleli svo njeno bogatstvo,pa cak i vilu sve sto je imala…Emily im je sve dala,ali su ih oni ubili,kako bi Emily jos vise patila.Emily je zbog toga bila na samrti,ali je samo neko cudo spaslo…Godinama se trudila da to zaboravi i odlucila da okrene novi list u njenom zivotu!!Morala je da se zaposli,jer je izgubila bogatstvo!

-Odjednom je pocela da pada kisa,a ja sam stajala na ulici sama,pa cak nisam imala kisobran!!Tada je stao neki auto i izasao jedan prelepi decko!!
-Hej,sta tako lepa devojka radi sama,hajde udji povescu te!!
-Po prvi put sam usla u automobil osobe kojoj cak ni ime ne znam.
-Zasto si tako tuzna?
*Emily mu je ispricala zivotnu pricu i rekla da nece lako naci posao!!
-Ne brini mozes raditi u mojoj firmi!!
-Hvala,mnogo ste mi pomogli!
-Izvini,ali ne znam ti ni ime?
-Oh izvini sto se nisam predstavila,ja sam Emily!A ti??
-Ja sam Cole.
*Emily je ponovo dobila zelju za zivotom posle toliko godina!Zaljubila se u Cola i udala se za njega.Imali su 2 dece!Emily je bila veoma srecna,ali nikada nije zaboravila patnju koju je prezivela!
___________________________________________

Odlazeći na bakin grob Sanja je nešto doživjela nešto neobićno,čudno i gotovo nadnaravno.Tada je odlučila da istraži tajnu groba u kojem leži nepoznata djevojka i doznala je nešto što joj je zauvijek promijeniolo život…..

Život je prepun čudesnih, nevjerovatnih priča.Ako imate vremena ispričat ću vam jednu od njih…….Smrt moje bake nije me samo navela da se sa mamom doselim u njeno rodno mjesto,nego me ponukla da prvi put kročim na groblje.Često sam satima sjedila uz bakin grob, lutala u mislima i neumorno kopala po prošlosti.Prisjećala sam se bak, njene dobrote,njene blagosti i nježnosti premda je bilo malo premalo naših suseta.Da sam barem mogla više vremena provoditi s njom, da sam je barem bolje upoznala.Ali sudbina je očito drukčije htjela.
Saeda sam samo mogla lutati stazama prošlosti i često se događalo da satima ostanem sa njima.Tako je bilo tog dana.Po ko zna koji put koračala sam tim stazama sjećanja i susretala se sa bakom, ali ovaj susret je bio drugačiji…Doživjela sam nešto neobično,gotovo nadnaravno.Jasno sam vidjela baku kako pokazuje prema jednom grobu na kojem je bio čudesno lijep buket crvenih ruža.Nisam mogla odoljeti a da ne pogledam komu je namjenjen.
Približila sam se sasvim tiho,više sebi u bradu izgovorih ime INES.Čudno ali prezimena nije bilo.Zadrhtala sam kad sam ispred mene ugledala uklesane brojke 1989-2004.Nepoznata djevojka je rođena iste godine kada i ja i imala je samo 15 godina kad je umrla.Pitala sam se zašto smrt je tako brzo došla po nju?Odlučila sam doznati odgovor jer sam osjetila neku čudnu povezanost sa djevojkom koju je tako mladu prekrila vječnost…Počela sam se raspitivati među svojim vršnjacima da li znaju nešto o Ines no naletjela sam na neprobojni zid šutnje.Svi su me nekako gledali čudno i okretali glavu.Odgovora nije bilo ali nisam odustajala.Mislila sam da bi stariji nešto mogli znati no od njih sam dobivala još čudnije odgovore:»Nikada nismo čuli za tu djevojku»Pametnije je da ostaviš mrtve da počivaju na miru i da ostavimo prošlost iza sebe.Možda su imali pravo ali svaki put kada bih htjela odustati pred očima mi se pojavio bakin lik i njen stari naborani prst koji je pokazivao na desni grob.Mjeseci su prošli a ja nisam ništa znala o njoj.Činilo se kao da nikada nije živjela.Naposlijetku se jednoga dana upornost isplatila, shvatila sam da ću odgovor naći na mjestu gdje sam doznala za Ines.Zaputila sam se tamo i veoma brzo pronašla grob.Nije bilo teško jer je na njemu bio još veći buket crvenih ruža koje su bile tako crvene da se ćinilo da su latice oblivene krvlju.Nisam dugo čekala a ispred mene se stvrio lijep maldić koji je u rukama držao veliki buket crvenih ruža….imao je dužu plavu kosu i tople smeđe oči, a bio je odjeven u crnu majicu i traperice.Dugo me je gledao sa zaprepaštenjem i čuđenje.Izgledao je kao da je vidjeo duha.A onda sasvim jasno izgovorio «Ines jesi li to ti?» «Ines, moja Ines» Mislila sam da se dečko obraća djevojci u grobu.Nisam znala što bi rekla, glas mi je zastao u grlu ali ipak sam uspjela da kažem «Ćao ko si ti?».Jednostavno u tom trenu nisam mogla smisliti ništa pametnije.On me i dalje začuđeno gledao i nastavio govoriti ne osvrćući se na moje pitanje «Ines da li je ovo istina da li si to stvarno ti?»Nisi mrtva!Pa to sam ja tvoj Alen. Sada sam već pomislila da me pravi ludom, rekla sam pomalo suzdržano «Ha ha dobra šala» Ja sam Sanja a sada sam vidjela da se ti zoveš Alen. Ali mi i dalje nije jasno šta pokušavaš…..Ne mogu vjerovati takva sličnost!!A onda kao da ga je obasjala neka unutrašnja svjetlost podigao je glavu prema nebu i sa osmjehom nastavijo «Pronašao sam je ili je ona pronašla mene no nije bitno !!!»Sada je ovdje!!! Tek sam tada shvatila da to nije nikakva šala,nego nešto mnogo ozbiljnije.I bila sam upravu o Bože kako sam bila u pravu…Ines je moja sestra blizanka!Tu šokantnu istinu rekla mi je mama ,istinu koja je do temelja uzdrmala moj svijet!!!Sve ove godine krili su to od nas!Razloga je bilo mnogo najveći je mučan razvod mojih roditelja !Svi su mi ti razlozi bili glupi i besmisleni.Kako su me mogli odvojiti od moje sestre sa kojom sam zajedno rasla u maminom trbuhu a kojom su me vezale nevidljive niti.Zar new shvaćaju da su me zauvijek odvojili od osobe koja mi je trebala biti najbliža na svijetu!I kako su od mene mogli skrivati da negdje daleko živi moja druga polvica!Moje drugo ja koje je zauvijek nestalo!Ni sve suze ovoga svijeta ne bi bile dovoljne da isplaćem svoju preveliku tugu.Toga sam dana utjehu pronašla u Alenu.Bio mi je rame za plakanje.
Pričao mi je satima o njoj o njezinu životu,njihovoj ljubavi.O tome što je voljela što ju je rastuživalo, koja ju je muzika tjerala da zaplače što je pjevušila pod tušem…..Željno sam gutala svaku njegovu reč.Čeznula sam za tim da doznam što više.Ines i Alen su se silno voljeli bili su savršen par,ali smrt ih je rastavila.Njena smrt je došla iznenada, neočekivano.Zadrhtala sam od šoka…Nitko nije zao zašto.Alen mi je ispričao da je često tonula u depresiju,bila bezvoljna a da ni sama nije znala odgonetnuti zašto se tako osjeća.Toga dana je popila preveliku dozu tableta,za Alena je život stao!Ostavila mu je svoje posljednje pismo kojega se sjeća napamet,sada ga i ja znam Bilo je kratko i potresno :»Otišla sam svojom voljom ali te nisam napustila.Doznala sam da negdje na svijetu imam svoju sestru blizanku .Alene pronađi je jer će te jedino ona znati voljeti kao što te volim ja..
Ne tuguj i ne plači raduj se životu umjesto mene.Puno te voli samo tvoja Ines.
Nije to bilo samo njeno poslijednje pismo bila je to i njena posljednja želja..Dugo sam razmišljala o svemu i shvatila da je Ines imala pravo.Dani su prolazili a ja sam počela osjećati da sam se zaljubila u Alena.Zavoljela sam njegove plave uvoke njegove tople oči u čijim se dubinama krila neprobojna tuga.I napokon sam skupila hrabrosti i priznala mu šta osjećam prema njemu.Neko vrijeme me je samo gledao i šutio a onda me je čvrstom muškom rukom zagrlio i rekao :»Voli me kao što me je ona voljela»»Hoću zauvijek ću te voljeti» prošaptala sam i sigurno se smjestila u njegovom naručju.

Od toga dana ne kročim više sama stazama prošlosti i ne susrećem na njima samo baku,nego i svoju sestru.Koja je nastavila živjeti u meni…. :))
______________________________________

Ja sam Bella , i imam 16 godina … Moj zivotni san je da postanem modni dizajner!

Vec mesecima se prijavljujem u isti fakultet za modnog dizajnera , ali uvek uzmu neku drugu devojku a mene odbiju ! Moja mama – Lica mi uvek prica jednu istu stvar :
Mama- Bella , ne brini se .. ! Prijavi se ponovo , prihvatice te … Imas sjajan ukus!

Ali ja znam da su male sanse , prihvate samo jednu devojku u mesec dana na taj fakultet ! A ja znam da nikako da upadnem … :// Sve vise i vise sam gubila nadu , do jednog dana :

Dring , Dring

Ja – Hallo? Molim …? Stvarno ?
Hvala vam !!!!!!

Sigurno se pitate zasto sam toliko uzbudjena , to je bio fakultet o kome sam vam pricala … UPALA SAM …. Krecem sledece nedelje .. nisam mogla da verujem potrcala sam na donji sprat
Ja – MAMA , MAMA … !
Mama – Bella sta ti je? Smiri se kazi mi sta je bilo ?!
Presrecna viknula sam :
Upala sam u dizajnerski fakultet , idemo u soping zar ne ?
Mama-To je super , ali ne mogu da krenem sa tobom u soping … ! Moram da sredim kucu … Sto ne pozoves Jane da ide sa tobom?
Ja – Nema veze mama … Pozvacu je , ali trebace mi malo para ….

Ja – Jane , upala sam u faks … Ides samnom u soping … Zar ne ?!
Jane – AAAA … ! NARAVNO DA IDEM !
Ja – Vazi , dodji po mene za 10 minuta … !🙂 Vidimo se ….

10 minuta kasnije :

Zvonila su ulazna vrata , mama je otvorila i viknula :

Mama:Bella , dosla je JANE po tebe ! Pozuri malo …
Brzo sam potrcala uzela od mame pare , poljubila je i krenula …Tako smo ja i Jane otisle u kupovinu , ona ima fenomenalan ukus … Obisle smo jedno 10prodavnica , a nista jos nismo kupile …. Otisle smo u kafic malo da se odmorimo , a zatim ponovo da krenemo u soping !

U kaficu je sedeo jedan presladak momak !
Rekla mi je Jane da je on tu svakog dana , a bas kada treba da odem u Pariz ja ga vidim…
Morale smo da krenemo u soping ponovo , ali samo sam htela da sedim tu i gledam u njega …:/
Kada smo izlazile iz kafica namignuo mi je , mahnula sam mu … a on se nasmesio … Bilo mi je zao sto nismo mogli da razgovaramo …. Kada smo krenule u lift , rekla sam Jane sta osecam … samo se nasmesila i rekla

Jane – Izvini , ali moram da ti kazem , da on vec ima devojku !
Ja- Stvarno ?!
Jane – Izvini , nisam htela da ti pokvarim najsrecniji dan tvog zivota … ali Bella , razmisli i da nema devojku ne bi mogli da budete u vezi ! Za manje od nedelju dana ides u Pariz ….
Ja-Znam , ali ipak … Volela bi (prekinula me)
Jane – Bella prekini ! Idemo u kupovinu … Kocentrisi se … Ides u Pariz , grad mode i ljubavi !
Nasmejala sam se i izasla iz lifta….

Usle smo u jednu prodavnicu , i tu kupile sve sto mi je bilo potrebno za Pariz …
Ali nisam mogla prestati da mislim na njega , htela sam pricati sa njim … Kada sam samo mogla da ostanem u kaficu jos malo!!! :(Jane je posle kupovine dosla kod mene , a ja sam idalje razmisljala o decku kome ne znam ni ime !

Jane – Bella ne razmisljas jos uvek o onom decku , zar ne?!
Ja- Naravno da ne , to me je proslo ! Ipak idem u Pariz (slagala sam !)
Jane-Bella , znas da mene ne mozes da slazes !😉
Ja – Znam , ali pokusala sam … Jane , ne mogu da ga izbacim iz glave !
Jane – Bella , molim te …(prekinula sam je )
Ja – Jane , znam sta ces reci … ali mogla bi da me podrzis !
Jane – Izvini , ali nije neka pametna ideja da se sada zaljubis … !
Uzdahnula sam i pokusala da promenim temu

Ja – Jane , sta ces ti raditi dok ja nisam tu ?!
Jane – Ne skreci sa teme !
Ja-Dobro , a da li znas kako se zove ?!
Jane – Da znam …
Ja – Hmm….A mozes li da mi kazes?!
Jane – Da mogu , ali necu😛

Pocela sam da je golicam , nas dve se ne svadjamo … golicamo se dok ne kazemo sta hocemo da cujemo jedna od druge … U ovom slucaju kako se zove onaj sladak decko iz kafica !

Jane – Prestani , Prestani !! Molim te … Hahaha….
Ja – Kazi mi kako se zove !
Jane – Tom , Tom….Prestani….
Ja – Tom?!
Jane – Da , da !
Ja – Sigurno ?!
Jane – DA , PRESTANI .. !

Tom kako lepo ime !🙂
Moram naterati Jane da ponovo odemo u kafic , da upoznam Toma …. Ali znam da ce me samo odgovarati , ali stvarno zelim da ga upoznam !

Ja – Ali Jane …. Molim te !
Jane – Ne , ne i ne !
Ja – Ali Jane (prekinula me)
Jane – Ne zanima me !
Ja – Dobro … Hvala sto si tako “dobra” prema meni … imaj na umu da za manje od nedelju dana idem u Pariz … I neces me videti vise od godinu dana !
Razdrala sam se , zatim okrenula i izasla iz sobe …

Jane me je pratila .. Uhvatila za ruku i rekla
Dobro , idemo …. Ali obuci nesto lepo ! Da se pokaze da imas stila (nasmejala se posle te recenice)
Ja- A kada se nisam lepo obukla … Haha

Stigle smo u kafic , a Tom je sedeo sa nekom devojkom … NJegova ruka je bila na njenom ramenu…Jane mi je lepo rekla da vec ima devojku , ali nisam mogla verovati !
Jane je pocela nesto da prica prekinula sam je i rekla :

Ja – Dobro sam , stvarno … rekla si mi da vec ima devojku !
Jane – Ali Bella … (Opet sam je prekinula)
Ja – E , moram da idem … Vidimo se…

Potrcala sam , suze su mi krenule … Trcala sam sve dok nisam stigla do neke male sumice blizu moje kuce…Usla sam u nju sela na svo osuseno lisce i samo sebi ponavljala

“Kako si glupa , ides u Pariz … Dozvolila si sebi da se zaljubis , u nekog koga i ne poznajes ! Kako si glupa ! ”

Drinn , Drinn

Ko sada smeta?!

Ja – Hallo (rekla sam kroz suze)
Jane – E , gde si ?!
Ja – Evo me …. Ammmm…. Kuci … Zasto pitas?!
Jane – Pa… (prekinula sam je)
Ja-Nisam raspolozena za razgovor .. Cujemo se posle !

Prekinula sam vezu , i krenula izalaziti iz sume …
Bila sam sva uplakana …. Usla sam u kucu , i potrcala uz stepenice , nisam se ni javila mami da sam stigla…Usla sam u sobi presvukla se obrisala suze i skinula sminku … Sisla dole …. Sela sam za sto koji je bio postavljen … Cekala me je vecera i papiric na stolu… Od Mame…

“Duso otisla sam kod Marine (Marina je mamina najbolja drugarica) dosao je neki decko sa Jane danas po tebe , ti nisi bila kuci … Rekla sam im da svrate kasnije …. Rekli su da ce oko 23 doci … Volim te … Obavezno Veceraj !Mama ”

Bilo je dvadeset do 23 … Brzo sam jela to sto sam mogla , a ostalo bacila u kantu … Otrcala gore obukla se i sela u dnevnu sobu na donjem spratu … Cekala sam da Jane i taj decko dodju po mene … Jane mi je poslala poruku

Da li si se oraspolozila ?
Odgovorila sam joj :
Da , jesam … Rekla mi je mama da si svratila … Pa gde ste …Proslo je 23…
Posle nekoliko minuta mi je zvonio telefon :
Otvori vrata !

Kada sam otvorila videla sam Jane sa …..
Videla sam Jane sa Tomom …

Ja – Cao … Ja sam Bella …
Tom- Cao , drago mi je …Ja sam Tom…
Ja-Drago mi je !
Uhvatila sam Jane za ruku i odvukla u dnevnu sobu …

Ja – Sta radi on ovde ?!
Jane-Pa htela si da ga upoznas?!Zar ne?!?!
Ja-Pa….Htela sam … Ali sam razmisljala…Ima devojku vec..Zar ne?!
Jane-Haha…Ono mu je bila drugarica….Ne devojka …Raskinuli su pre mesec dana…Rekao je da si jako slatka
Ostala sam bez daha…Uhvatila ogledalo popravila sminku i naparfemisala se (POMOVO)
Ja-Idemo…Sta cekas?!
Jane-Haha….🙂

Ja-Pa gde idemo?
Tom-Ima neka strava zurka … Mozemo tamo , ako se slazete?
Ja-Idemo …🙂

Dok smo isli Tom je sreo nekog svog duga koji se svijdao Jane…Sapnula sam Tomu :
Ja-Bas ti je sladak drug , svidja se Jane … Mozes da ga pitas da li se ona njemu svidja?
Tom je klimnuo glavu i namignuo … Pocrvenela sam i nasmesila se…Tom je ubrzo dosao kod mene i sapnuo
Da svijda mu se…
Vrisnula sam i poljubila ga u obraz i rekla Hvala…

Otrcala sam do Jane i rekla joj … Ona se nasmesila i rekla opogledaj iza… Brzo sam se okrenula i videla da je Tom sav pocrveneo i da ima otisak mog karmina na obrazu …
Nasmejala sam se i rekla “Nadam se da se poljubimo ! ”
Jane i ja smo se smejale , a Tom i njegov drug Clark su pricali…

Clark je stao pored Jane i uhvatio je za ruku .. I nezno poljubio … Zatim se okrenuo i otisao kod Toma ponovo … Ja i Jane smo zacudjeno gledale … I pocele da se kikocemo …. Zatim su Clark i Tom prisli Clark je poljubio Jane i onda uhvatio za ruku … Bili su ispred nas..Tom je mene uhvatio za ruku i krenuli smo ka njima…Sva sam pocrvenela …Stigli smo na zurku , Clark i Jane su uveliku igrali … Ja i Tom smo stajali sa strane i caskali !
Tom:Pa …. ovaj ne znam i cemu da razgovaramo…
Ja:Pa mozemo o tome … Ovaj….Ko ti se svidja?!
Tom:Ma jedna devojka .. Elizabeth …
Samo sam ga poledala i sklonila ruku …
Tom:Sta je bilo?! Da li sam neso rekao???
Ja:Ma ne , nego zaso si me onda uhvario za ruku ?!
Tom:Ma to , znas onako drugarski … Rekao mi je Clark to da uradim , da se Jane ne bi brinula ….
Ja:Aha … Ok .. Nego idem ja …
Tom:A zasto?!
Ja:Pa eto , dosadno mi je …. Nemam sta da radim ovde !
Elizabeth je sigurno jako srecna ! Caos …

Poslala sam Jane poruku da sam otisla jer me je zvala mama , ali iskreno htela sam samo biti sama !
Nisam mogla da verujem da mi se to uppravo desilo …
Zasto me je uhvatio za ruku?!Jeste rekao je razlog , ali ne znam … Sumnjiv mi je ! Blago toj Elizabeth … Sigurno je jako srecna , ja bih bila da se Tom zaljubi u mene !

Otisla sam kuci , sela z komp. kao obicno ! Jane je bila na face-u , pitala me je sta se desilo . Nisam imala snage da joj ogovorim pa sam se samo odavila ! Legla na krevet i razmisljala … Naravno znate o kome …. Nisam mogla da zaboravim ! Bio je tako divan , tako caroban ! Prosto sam se osecala kao princeza pored njega …. taman sam se ponadala da i on gaji ista osecanja prema meni , ali nista od toga !

Mislim da sam se zesce zaljubila …Nisam mogla rec Jane istinu , znamsta bi mi rekla… “lepo sam ti rekla da se ne zljubis , ali ti naravno mene ne sluss ! ”
Zato joj i necu reci istinu , samo cu je drzti u sebi …. i nadati se da jednog dana zboravim ovu veliku katastrofu … o veliku ispalu!!!Ne mou da verujem da se to zaista desilo !

Otilsa sam u WC … Tamo sam oprala kosu i sredila se za spavanje … Bilo je pola tri … Obicno mi se ne spava ovako rano , ali nisam molgla da razmislam njemu vise !
Samo sam htela da zaspim i da zaboravim sve ovo …
Legla sam u krevet

Drinnn , Drinnn

Nisam ni pogledala ko zove ,samo sam se javila ….Bio je Tom ,cim sam mu cula glas odmah sam preinula vezu !
Posle nekoliko minuta mi je stigla poruka , pogodite od koga !
U njojje pisalo
“Bella , stvarno ne znam sta sam uradio da budes ovakva!”
Tom.

Samo sam zatvorila telefon , iskljucila ga i zaspala!Ujutru kada sam ustala maskara mi je bila po celom licu , jos od sinoc … Nisam je lepo skinula ! Mama mi je usla u sobu , donela dorucak u krevetu a na posluzavniku je bila ruza od Toma , i poruka
“E Bella , izvini za ono sinoc hoces li da se nadjemo ?!”
Bila sam i dalje ljuta zbog onoga sinoc , ali sam i bila nekako srecna … Ipak se izvinio i poslao ruzu ! I hoce da se nadjemo … I ja hocu da se nadjemo !

Ali samo zato sto se izvinio ne znaci da je sve zaboravljeno ! Ipak nikada necu zaboraviti ono sto se desilo ! Sela sam na krevet mirisala ruzu , i uzivala u dorucku … Nakon nekog vremena sisla sam na donji sprat sva spremljena naravno i rekla mami da izlazim popodne … Klimnula je glavom i rekla “Lepo se proedi , i budi oprezna !” Takva vam je moja mama … Kao i svaka druga … Uvek se brine za moju bezbednost !

Poslala sam Tomu poruku :
“Ajde da se nadjemo … Ali gde ?!”
Ubrzo je on odgovorio :
“Nadjemo se u cenrtu kod Barilija…Oko 16?”
Ja:
Vazi … Vidimo se !

Utrcala sam u WC i pocela da se spremam za izlazak sa Tomom .. Bila sam presrecna , ali nisam znala zasto se vec spremam….Nije bilo ni pola jedan ! Bila sam tako uzbudjena …. Htela sam da bde carobno …. Razmisljala sam ome kao o drugoj sansi sa Tomom ! Ali nisam ramisljala o tome da se njmu vec vidja Elzabeth .. Mislila sam da mogu da promenim stvari .. Da se on oseca isto kao i ja …. A to mogu uraditi samo danas!

Zaista sam htela lepo da izgledam , ali nikada se nisam ovako dugo sredjivala … Od recimo pola jedan do pola tri sam se sredjivala ….Da me neko pita sta sam radia , ne bih znala da odgovorim !!
Spremila sam se… Bilo je deset do cetiri … Odlucila sam da konacno krenem u centar ! Da ne bih zakasnila …. Bila sam u centru … Dva minuta su me delila od Barilija de ja i Tom treba da se nadjemo ….
Jedva sam cekala da ga vidim , i njegov izraz lica kada me vidi

Stigla sam…Ali njega nije bilo …. Poslala sam mu poruku:
“Gde si ?”
Ubrzo mi je zvonio telefon…Bila je poruka od Toma:
“E , izvini … Nesto je iskrlo ne mogu da dodjem ! Ponovo Izvini !”
Samo sam se okrenula , kada ono iza mene stoji on….Tom…
Tom:Zar si stvarno mislila da necu da dodjem ?!
Ja:Ne , nego sam se samo oknula !
Tom:Haha …. nego …. bas si lepa …!
Ja:Haha (pocrvenela sam) hvala …
Tom:Idemo ?!
Klimnula sam glavu i krenula za njime …

Hteo je da me uhvati za ruku , ali sam je izmakla
Cudno me pogledao i rekao
Tom:Sta je sada ?!
Samo sam ga pogledala i nasmejala se ..
Tom:Da li ces da mi kazes?!
Ja:Pa ja se sa “drugovima” ne drzim za ruku ….
Tom:A ti mene smatras drugom?!
Ja:Pa tebi se svidja Elizabeth….

Nastala je TISINA …. duboka tisina …

Tom:Samo zato sto sam to sinoc rekao ne znaci da je istina !
Ja:A znaci lagao si ?!
Tom:To ime sam samo izmislio ! Neko drugi mi se svidja !
Kao naprimer TI! Ali nisam hteo da kazem zato sto znam da ides u Pariz !

Pocrvenela sam , a on me poljubio !
Zatim me uhvatio za ruku i krenuli smo na njegvo “posebno” mesto ! Bilo je odlicno…steta sto idem u Pariz za cetiri dana ….Konacno smo stigli …. Bilo je predivno *__*
A jos bolje je bilo to sto sam sa njim … Ali nikako nisam mogla da izbacim iz glave da za cetiri dana idem u Pariz … I da se necemo videti vise od godinu dana !
Samo sam bila srecna sto smo sada samo nas dvoje tu , nema nikoga da nam smeta !

Svi mi pricaju da veze na daljinu nikada ne uspevaju , ali imam osecaj da ce ova uspeti … Kao da smo stvoreni jedan za drugog … Bila je to ljubav na prvi pogled ! Odmah sam znala da je on taj pravi … !

Sedeli smo na plazi duze vreme …. Pricali o svemu , prolupavali se … pricali gluposti … toliko sam se smejala da me je posle ceo dan bolela vilica … Nisam mogla prestati da gledam njegove divne oci ! Bio je predivan … Bila sam tako tuzna sto ce se sve to zavrsiti … Da je samo taj trenutak mogao da traje vecno !

Drinn .. Drinn ….

Bila je moja mama . nisam se javila , pustila sam da odzvoni zatim joj poslalal poruku :
“Mama , ja sam na plazi sa drustvom … Dolazim do 20 sati!”
Nije mi odgovorila, pretpostavljam da nije htela da mi smeta!
Iskreno nije me ni zanimalo !

Bila sam presrecna sto oseca isto sto i ja , kao da su sve brige odjednom nestale … naravno sem jedne , a tu svi znate ! Osecala sam se kao da smo jedini na svetu , nije me bilo briga sta bilo ko misli !

Ne secam se sta smo pricali , secam se samo da nam je bilo jako zabavno …. i da je bilo zaista romanticno … on nije kao ostali decaci … on je poseban , tako divan … bilo je zaista carobno vece !Otpratio me je do kuce …. Ispred vrata me je poljubio pozdravili smo se i tako je on otisao …. Da li ste znali da mu je trebalo 24 koraka da skrene iza ugla da ga ne vidim vise?!Salim se , samo sam lupila broj … xD

Kada sam usla mama me je cekala sa vecerom , i trazila da joj kazem sta smo radili samo sam viknula “MAMA” … i da sam htela da joj kazem sta se desilo nisam mogla , nisam nesto narocito obracala paznju na to sta smo pricali … Izgubila sam se u njegovim ocima !

Nakon vecere otisla sam u sobu i pozvala Jane ….

Ja:Jane . Jane …. Poljubili smo se ! Bilo je zaista divno … ceo dan smo zajdeno , izvini sto ti se nisam javljala ceo dan!
Jane:Nema veze … Ali sutra si moja ! nasmejala se posle te recenice
Jane:O cemu ste pricali ..? Kazi mi sve !
Ja:Jane … Nije da ne zelim da ti kazem , ali se ne secam o cemu smo pricali … Bila sam toliko srecna , da nisam cula pola stvari sto je on rekao!
Jane:Samo se nasmejala ….

Dugo smo pricale … Vise smo pricale tajne , koje zaista ne mogu da vam kazem … da bi ispala fer drugarica ….

Ijaooo … za samo 2dana idem u Pariz … Kako vreme leti !
Sta cu ja bez Toma … i bez Jane…. ://
A da razmislim ponovo o odlasku?da li je bolje da ostanem ovde? :///
Bio je to jedan dan pre mog leta … a ja nisam znala ni da li zelim da idem ! Ceo dan sam bila sa Jane .. necu vam pricati sta se desavalo … nije bilo nista interesantno za pricanje !

Dan leta :

Ja:Mama , ne znam da li da idem ! Ovde imam savrsen zivot… ovde si ti .. ovde je Jane , a tu je i Tom !
Mama:Duso , ovaj let ti odlucuje sudbinu … Ne brini se svi cemo biti ovde i kada se vratis! Nemoj da upropastis ovih godinu dana sto si se trudila da upadnes u taj dizajnerski fakultet….
Ja:Verovatno si u pravu … svi cete biti ovde i kada se vratim !

Otrcala sam gore da zavrsim pakovanje … Ponela sam i moju i Tomovu sliku kako se drzimo za ruke i setamo …

Kako ce mi svi nedostajati … Bas su morali ovaj mesec da me prime ! Uh… Zasto me nisu pre primili?Pre godinu dana …Taman bih sada bila ovde zauvek … i mogla bih da budem ceo dan sa Tomom i Jane…Sta radim?!

Odlucila sam da ipak odem u Pariz , ipak to jeste fakultet mojih snova ! To jeste fakultet za koji sam ceklala godinu dana da upadnem … zasto bih to sve upropastila..?!
Zasto ?! Tom i Jane ce biti ovde i kada se vratim…Nemam zasta da se brinem .. Zar ne?!

Zavrsila sam pakovanje , pozvala Toma i Jane da dodju po mene pa zajdno da odemo do aerodroma … Nisam mogla da verujem da mi se san ostvaruje , a ja ne mogu biti tuznija ! Stigli smo … pozdravila sam se sa svima … Pa vidimo se za godinu dana drustvo !

Kada sam se ukrcala u avion , suze su mi tekle …
Nisam mogla da prestanem da placem … Samo sam gledala kroz prozor kako Jane i Tom masu …. Bila sam tako tuzna i izbedacena … Nisam htela da idem u Pariz … Ali bilo je previse kasno izaci iz aviona … Poleteo je … Godinu dana se necu sa njima videti …

Pisem vam godinu dana kasnije :
Samo da znate da smo Tom i ja idalje u vezi … i to u srecnoj vezi .. svakog drugog vikenda je dolazio da me poseti .. a da i samo d vas obavestim da sam trudna ! Decak i devojcica …. Zavrsila sam faks. danas mi je poslednji dan na faksu … Za manjeod godinu dana postacu modni dizajner u L.A. tamo iovako zivim …. Nece mi biti tesko !

Jedva cekam da dodjem u L.A. i da kazem Tomu da sam trudna … Jane vec zna ….. ali obecala je da ne kaze Tomu dok ja ne dodjem….
Sigurna sam da ce biti jako iznenadjen,i srecan🙂

E , evo me na aerodromu …. I jedva cekam da se vidim sa Tomom i Jane …. Presrecna sam …🙂
Stigla sam u L.A. Niko nije dosao po mene … Ni moja mama , ni Jane a ni Tom…
Poslala sam Jane poruku :
“Gde ste??!”
Posle nekoliko minuta mi je odgovorila:
“Duso , desila se saobracajna nesreca…Dodji u bolnicu ….Tom je povredjen… !”

Kada sam pogledala Ispao mi je mobil i krenula sam trcati do bolnice…Kada sam stigla bila sam sva uplakana….

Utrcala sam u bolnicku sobu , tamo su stajale moja mama i Jane … a Tom je lezao u krevetu… Sela sam pored njega i sapnula mu uvo “Ne mozes da umres!Trudna sam…Nije vreme da umres!”
Plakala sam , kada je usao doktor u sobu , i rekao da ce preziveti … Trebalo bi da se probudi za sat – dva … I ako zelim da mu sapnem nesto , mogu … jer samo zato sto nije pri svesti ne znaci da nece da me cuje i upamti to… samo sam pomislila … “Nisam htela tako da mu kazem!”

Posle dva sata … Bila sam sama u bolnickoj sobi… Tom je idalje lezao u krevetu .. Uspavan , a Jane i moja mama su otisle kuci … Ja sam zaspala , a odjednom sam cula nekog ko je zvucao kao Tom…Pricao je moje ime…Brzo sam se probudila , a izgleda da je i on bio budan vec neko vreme … Skocila sam sa stolice i potrcala ka njemu . Legla na bolnicki krevet i poljubila ga…

Tom:Da li je istina ono sto si rekla?
Ja:Sta sam rekla?
Tom:Ne pravi se kao da ne znas! Sapnula si mi nesto…Da si?
Ja:Da , trudna sam…Dobicemo decaka i devojcicu …
I ja i Tom smo se smejali …
Nakon nekoliko sati , tom je pusten iz bolnice…Ali su mu preporucili da se ne glupira toliko !Nakon nekoliko meseci , Tom me je zaprosio … Nisam ni trepnula , odmah sam znala odgovor “DA”
Nisam mogla da verujem … Znate kako svaka mala devojcica sanja o princu na belom konju? E ja sam bas to i dobila ! Nisam moga da verujem … sve se to desilo tako sporo , a delovalo je kao da se desilo u petnaest minuta …
Samo zamislite za samo koji mesec cu se i poroditi … Ja i Tom – moj muz cemo imati dvoje prelepe dece !

U bolnici sam , stvaram nove zivote … Zivote svoje dece…!
Zvace se Elizabeth i Sam … Izabrala sam Elizabeth zato sto nosi puno secanja ! Dala sam Tomu da izabere ime za decaka … Odlucio je da ga nazove Sem , po njegovom pokojnom ocu .. Umro je pre njegovog rodjenja … Nisu se ni upoznali…

Elizabeth je bolesna …. Ima problem sa srcem .. Nisam mogla verovati da nasa beba moze umreti i pre svoje prve godine ! Bili smo tako tuzni … Plakala sam svaku noc , samo razmisljajuci kako moje dete pati i place … a ja ne mogu nista da preduzmem !

Posle nekog vremena, problem je nestao … ali doktori su nam preporucili da dolazimo svakih godinu dana , da proverimo da li je sve uredu ! Dao nam je neke tablete koje Elizabeth mora da pije kada napuni godinu dana..Kada sam cula ovu vest bila sam presrecna … mojoj bebi je ponovo dobro , ponovo je srecna !😉 Samu nije bilo nista na poradjaju … Bio je sasvim zdrav.. Nijeimao nikakvih problema , ali doktor nam je savetovao isto kao i za Elizabeth … Da dolazimo da se slucajno problem ne pojavi ..Samo zato sto se nije odmah video ne znaci da ne postoji!
Moja deca….Obozavam ih … Sem i Elizabeth imaju 3godine ..
Kako vreme brzo leti..!
Ja i Tom smo idalje u srecnom braku … Svaki dan ga volim vise nego prvi ! Svake noci sanjam njega i moju divnu decicu !
Neki bi rekli da imam savrsen zivot… Da li bi i ti?
Pa , vise od 5godina pratite moj zivot … Znate sta ce se desiti … Elizabeth i Sem ce otici u skolu , porasce , slediti svoje snove kao ja i Tom … upoznati njihovu srodnu dusu , imati decu i ziveti srecno zauvek .. !
Kao sto ja i Tom radimo … samo se nadajmo da Sem i Elizabeth ne skrenu negde sa puta …
__________________________

Ida je bila mlada devetnaestogodišnja djevojka, puna planova, studentica. Slavilo se jer je na izmaku bila stara godina. Ta silvestarska večer bila je hladna ali vedra i puna mjesečeve svjetlosti. U svim mjestima, zaseocima, pa i onim najmanjima , spremala se zabava za ispraćenje stare i ulazak u novu godinu.U jednom malom istarskom mjestašcu, u Domu mladih, kako se onda zvao, svirao je poznati domaći bend i skupilo se mnoštvo mladih iz uže i šire okolice. Ida je doputovala za praznike, iz drugog grada gdje je započela studij, a tu večer je s njom bila i prijateljica Dubravka. Obje su kiptile od ushićenja kao i njihove vršnjakinje, ali Ida je svejedno već na početku večeri, osjećala neku posebnu radost u svom srcu iako nije zapravo znala zbog čega. Obje su ušle u dvoranu, a okupljeno mnoštvo odmah se zagledalo u mladu i neobičnu šarmantnu djevojku. Ida je za ovaj doček nove godine, obukla crnu mini suknju pripijenu uz tijelo, te lila košulju dubljeg dekoltea. Oko vrata joj se isticao zlatni lančić s privjeskom srca. Onako visoka i elegantna, u crnim salonkama izgledala je čarobno i vrlo zanosno.
Bend je svirao pjesme za ples, a oduševljenje se osjećalo u svakom kutku. Ida je naručila piće za sebe i Dubravku, te su se malo odmakle sa strane i čavrljale, pogledavajući uokolo ne bi li možda “upecale” kojeg momka. Ponoć se sve više približavala, a kad je zadnji put Ida pogledala na sat,  bilo je deset do ponoći. I nije se još ni snašla, kad joj se približio markantan i simpatičan dečko, možda malo stariji od nje, barem je tako djelovao. U crnom odijelu i plavoj košulji, odmah je Idi zapeo za oko. Mladić nije ni trena oklijevao, već je sasvim se približivši Idi, upitao: “Mlada damo, jeste li za ples?” Iris je pomislila kako je to jedinstvena prilika za provesti jednu ugodnu večer, te je pristala. Upravo tada dečki iz benda pjevali su pjesmu Dade Topića “Da li znaš da te volim”. Hm, Ida se malo neugodno osjećala jer je to bila pjesma za sentiš, a partnera je vidjela prvi put. Djelovala je nesigurno i drhtala je, a da ni samoj nije bilo baš puno toga jasno. Dečko s kojim je plesala, uz široki osmjeh se predstavio kao Marjan i tada, je, Ida ostala pomalo zabezeknuta jer osim privlačne mladićeve figure, njoj su se odmah dopale njegovi kristalno bijeli zubi i kao more, plave oči. Marjan je izvadio žvaku iz džepa svog sakoa i ponudio Idi, a dalje se sve odvijalo kao u pravoj ljubavnoj priči. Ugasila su se svjetla u dvorani, počelo je odbrojavanje i onda-šampanjac je tekao u potocima. Marjan je zagrlio Idu i strastveno je poljubio kao da se znaju cijelu vječnost. A ona je postajala sve sigurnija u njegovom prisustvu, osjećala je blage treptaje u stomaku ali je mogla odmah zaključiti:”Pa, to je to ,ljubav na prvi pogled!” i nije se poslije nikad pokajala jer zaista su Ida i Marjan postali zaljubljeni par čija je ljubav postala toliko jaka i strastvena, pomalo neobična i još uvijek traje. Možda je ponoćni vatromet bio upućen upravo toj , njihovoj, tek rođenoj ljubavi.
__________________________

.....Nema sunca bez svjetlosti, ni čovjeka bez ljubavi. Ljubav je riječ od pet slova, ali znači mnogo više ; tijelo, dušu, život i cijelo biće. Čovjek u ljubavi kao cvijet na suncu ; čovjek bez ljubavi kao cvijet bez vode. Taj dan, osjećala se kao najljepša ruža koju sunčeve zrake miluju nježno, i griju i onda kada je najhladnije ; taj dan kada se zaljubila...
Istina bio joj je samo drug, ali čak i drugarska ljubav značila joj je mnogo. Tih dana prećutala mu je i najljepše riječi koje su spokojno spavale u njoj. Nije mu željela priznati ljubav koja je svakodnevno sve više plamtjela. Svakim danom sve više su bili skupa, češće razgovarali ; postajali sve bliži i bliži, a ljubav rasla sve više i više. Bila je jako lijepa tako da je mnogo njih bilo zaljubljeno u nju, a ona potajno željela samo njega. On čak nije ni slutio šta se dešava, stvari su se odvijale sasvim normalno. Ali eto kako kažu, iz prijateljstva se rađa ljubav...

.....Ninina obitelj večeras je bila na okupu za stolom. Mirisi dobre večere kružili su domom. Započeli su temu o ocjenama u školi. Roditelji su primjetili da se Nina popravila u školi. Ta ljubav u njoj davala joj je neku dodatnu snagu, te je tih dana bila lepršava i sve ljepša.
OTAC: Nina kćeri, profesori su mi rekli da si se popravila u školi, te sam čuo neke vrlo lijepe riječi o tebi, svaka čast !
NINA: Hvala tata. Znaš, shvatila sam važnost škole, pa sam odlučila malo popraviti ocjene. (govorila je sa zagonetnim osmijehom)
BRAT: Bilo je i vrijeme, dobro si se sjetila.
MAMA: Dil...! Manje priče više jela...
BRAT: Dobroo! Samo se zezam.....
Inače Ninin brat Dilan uvijek je volio zezati se sa svojom sekom, naročito ako se radi o nekim ljubavnim problemima, nastojeći da je oraspoloži (a to mu je uvijek uspijevalo). Njih dvoje su jako vezani jedno za drugo, te između njih nije bilo nikakvih tajni. Imali su veliko povjerenje jedno u drugo.Uvijek ju je štitio jer je to osjećao kao svoju dužnost, obzirom da je stariji od nje. Ovog puta Nina mu je prećutala svoju novu ljubav jer tražila je neku pogodnu priliku da mu to kaže..
NINA: Mama ja sam završila. Odoh u sobu imam nešto malo zadaće, a vama dobar tek.
DIL: Haj nek' ti je sa srećom i nemoj puno da učiš, da ne bi mozak opteretila, mezimicee...Hehe..
NINA: Neću, neću...Vidim ti si svoj već opteretio, učeničee !
OTAC: Dosta djeco ! Hajde kćeri, samo ti uči... A ti mali jedi..!
Sva vesela i zaljubljena odlepršala je u svoju sobu, neznajući da će to biti veče koje će dugo pamtiti.............
........Zadovoljna i sretna nakon pohvala svojih roditelja sjela je za komp. Na fejs-u je gledala novosti i neke slike drugarica. Nije ni vidjela da je on bio online dok joj se nije javio.
ON: Ej ćao Nina ♥
Šta ima ?
Neko nepoznato crvenilo udarilo joj je u obraze i osjetila je leptiriće u stomaku.
NINA: Ej ćao ♥
Ma nema ništa, evo malo sjela za komp da vidim šta ima novo na fb-u.
ON : Ma i ja evo malo. E mala znaš šta ima novo ?
NINA: (Začuđeno) Šta ?
ON: Kaže mi večeras stari da ima neki posao vani, kaže da moramo da se
selimo za Njemačku. Zakon, a ?
Poslije te rečenice zaustavljen joj je dah. Nije znala štada kaže. Obuzeo je osjećaj kakav nikad do sada.
NINA: Aha..LIjepo, ovajj... Kada idete ?
ON: Ma ne znam ni ja, trebali bi za 2-3 dana.
Znaš, nedostajat' ćeš mi.
NINA: I ti meni puno..I ti meni.. :(
Otišla je offline. Legla je na krevet i jedna suza kanula joj je niz lice, bila je tako hladna, skamenjena. Nije vjerovala u ono što je saznala. Bez njega je njen život bio nezamisliv. I suze su stale, bila je u šoku.
"Kaže da moramo da se selimo za Njemačku...Znaš, nedosjata' ćeš mi..."
Te riječi stalno su joj kružile po glavi, s tim riječima je i zaspala...
Jutro je izgledalo tužno i bezvoljno, bar za Ninu.
MAMA: Nina, doručak !!
NINA: Ne mogu mama, nešto sam sita. (bezvoljno je vikala iz sobe )
TATA: NIna moraš, doručak je najvažniji.
NINA: Eto me.Stižemm!
Izgledala je tako izmučeno.
DILAN: Šta je tebi štreberu, bubala cijelu noć, aa?
Gledaj je, k'o pokisli miš...HAHA
NINA: DiL nije mi do šale. Mama uzet' ću malo, al' stvarno nisam gladna.
MAMA: Dobro zlato.
Cijelo vrijeme Nina je mislila o njegovom putu za Njemačku. Nije ni slušala o čemu se govori za stolom.
OTAC: Je li tako dušo?
NINA: Molim ?
OTAC: Reko izgledaš pospano, nisi se naspavala?
NINA: Valjda... Ne mogu više mama...Odoh se spremiti za školu..Već kasnim..
OTAC: Hoćeš sa mnom, imam i ja nekog posla?
NINA: Može tata.
......Stigla je u školu, kao što Dil reče, kao pokisli miš.
DRUGARICA: E Nina jesi čula za Lea?
NINA: Aham, jesam (govorila je tako tužno)
DRUGARICA: Znaš, žao mi ga je, možeš misliti kako se osjeća...Nije mu lako.
NINA: Ja, i meni je žao...
DRUG: Ma hrabar je on, izdržat će to. Nije ni prvi ni posljednji, poznavao sam takvih dosta, pa su preživjeli.
Nina je već bila zbunjena.
NINA: Ma ja...
Tog dana nije se pojavljivao u školi...Nina je cijeli dan razmišljala o njegovom odlasku. I profesori su zapazili da je malo odsutna. Kući se vratila sa osmijehom, da roditelji ne bi primjetili njenu tugu.
NINA: Mama stigla sam....
MAMA : Hajde zlato, operi ruke pa da jedeš.
NINA: Joj mama ne mogu stvarno, odoh malo u sobu da se odmorim pa poslije.
Ušla je u sobu i bacila se na krevet. Odahnula je i zatvorila oči. Odjednom neko pokuca na vrata.
NINA: Dil, ako si došao da se šališ, nisam raspoložena stvarno.
DILAN: Pa ne šalim se ni ja uvijek, nemoj zezati. Znam i ja biti ozbiljan. A to da si neraspoložen i da ti svi klikeri nisu na broju sam primjetio. Šta se dešava? Ko je dirao moju seku ? Reci svom Dilu.
NINA: Ma nije ništa, nego jednostavno nisam baš raspoložena.
DIL: To je zbog njega, jel' tako?
NINA: Koga?
DIL: Lea bona. Znam. Skužio sam te. Čuo sam da odlazi. Ma hajde bona vratit će se živ i zdrav, šta imaš tugovati.
NINA: Vratiti? On se seli Dil, ti kažeš da će se vratiti.
DIL: Seli? (bio je začuđen)
NINA: Ja, seli, na što si ti mislio.?
DIL: Ma ništa, ništa...Ma ja seli..Pa reko, eto, možda im se tamo ne svidi pa se vrate.. (izvlačio se )
NINA: Haj Dil, furaj..Želim biti sama
DIL: Okej i nemoj mi tugovati..Važi ?
NINA: Heh..Važi, štreberu :P
Kada je izašao , uzela je mobitel i počela pisati poruku:
Dragi Leo,
Već dan nisi bio u školi i već nam nedostaješ. Nadam se da nas nećeš zaboraviti i da će ti tamo biti lijepo. Piši mi kako ti je tamo, jesi li se navikao na novu sredinu. I ja ću tebi o novostima ovamo. Javi mi se kada stigneš.
Čekala je odgovor koji dugo nije dobila. Kasno je zaspala očekujući njegovu poruku. Jedina ona nije znala pravu istinu, zbog čega zapravo Leo putuje za Njemačku......
......To jutro dugo je spavala. Probudio ju je Dil.
-Hajde spavalice, podne je a još spavaš.
-Jutro bro'.
- Podne, podne..Ee čuo sam maloprije da ti je mob zvonio, ja mislim da je poruka.
-Poruka ?
-Aham ;)
- Eh Dil, mogu ostat' sama. Sad ću i ja doći.
- Dobro štreberu :P
Sva sretna uzela je mobitel i počela čitati naglas:
Draga djevojko
Mog Lea više nema, nije preživio operaciju :((
Njegova mama
Bila je skamenjena. nije joj bilo jasno o čemu se radi.
NINA: Operaciju ?
Dil je cijelo vrijeme prisluškivao iza vrata. On je ustvari znao pravu istinu. Ušao je u sobu i rekao :
-Nije preživio operaciju. Transplatacija srca nije uspjela.
- Molim ? Kakva operacija? O čemu govoriš?
- Vidi, Nina. Leo ustvari nije trebao da se seli. Bila mu je neophodna transplatacija srca. Nije ti to želio reći jer nije znao da li će preživjeti......
Evo imam nešto za tebe....
NINA: Šta je to ?
Iz džepa je izvadio bijeli papir....
DILAN: To mi je dao leo. Rekao je da ti dam ako se više ne vrati.
Počela je čitati...
Draga Nina
Ima nešto u meni što dugo tajim od tebe. Znaš....Volim te , Nina. Moja velika ljubav prema tebi nije dozvolila da ti kažem za ovu operaciju. Nemoj se molim te ljutiti na svog Lea. Mene više nećeš vidjeti, ali znaj da ću te zauvijek voljeti. A dok mene nema, nemoj da se zaljubiš u nekog drugog, jer ja ću da patim i tugujem xD
Voli te tvoj Leo ♥

Suze su potekle niz njeno blijedo lice. Rekla je tiho
- Volim i ja tebe...Volim i ja tebe Leo.
Pocela je plakati. Kroz suze je rekla
-Dilane njega vise nema, zauvijek me napustio.....
Dil je cvrsto zagrlio i milovao po kosi. Njenoj tugi nije bilo kraja. Ona joj je donijela mnogo problema. Nina vi[e nikada nije bila kao prije. Mislila je da ce droga ubla\iti njenu bol, no ni to nije potrajalo dugo. Njen zivot nakon toga trajao je svega tri mjeseca. Predoziranje joj je donijelo smrt. Njena ljubav prema Leu nije imala granice.....................
___________________________________________________________________

Ljubav se rađa iz samog prijateljstva, samo ovisi kakva ljubav.. Ljubav prema toj osobi kao ljubav prema prijatelju ili nešto više od toga.. Nešto što je neopisivo.. Nešto što osjećaš, a isto tako i pokušavaš sakriti.. Ljubav sa značenjem - voljeti kao više od prijatelja, kao osobu koju želiš je osjećaj koji se rađa u nama, htjeli mi to ili ne.. Srcu ne možeš zapovijedati... Kako dođe tako i nestane, ali ne nestane tek tako već lagano umire i srce pati.. Pokušavaš razmišljati o tome hoće li ljubav opstati, ili će umrijeti... :/

On mi je bio najbolji prijatelj .. Poznavali smo se još iz vrtića.. Išao je sa mnom u prvi razred srednje škole, a također je živio blizu mene. Svaki dan smo provodili skupa, pripremali se za školu. Jednostavno bili smo nerazdvojni s vremenom sam počela da osjećam nešto prema njemu.
Ali nikada nisam imala hrabrosti da samoj sebi prvenstveno priznam da sam zaljubljena u njega. Lagala sam samu sebe. Nikad nisam bila zaljubljena pa nisam niti znala kako je to biti zaljubljen. Dani provedeni s njim su bili najsavršeniji.
Svaki dan bi jedva čekala da idem kod njega da učimo zajedno za školu.
Šteta što on mene nije gledao tako. :/ Uvijek me je gledao kao svoju sestru, koju je jako volio i štitio. Baš onaj dan kada sam ga pozvala da izađemo vani i odlučila da priznam mu moje osjećaje, nije došao. :(
Sutra dan je i otišao, otišao je da živi u drugi grad sa ocem.
Od tuge nisam mogla niti da se pozdravim sa njim a ne i da mu kažem da sam zaljubljena. :$ Nisam smjela.
Pustila sam ga da ode ne rekavši ništa, ispustila sam iz ruku osobu koju sam voljela, otišao je..

Nikad ga nisam zaboravila, svog najboljeg prijatelja. Volim ga i sad podjednako kao prije. Poslije njega nisam se nikad više zaljubila.. Prošle su 3 godine.. Još ga volim, iako za njega nisam čula toliko vremena
 “Tinaaaaaaaaa ! Dolazi, doručak je već odavno na stolu !” – zvala me mama. Nisam imala volje da ustanem iz kreveta. Raspust je prošao. Točnije ja sam završila sa srednjom školom, ali danas idem da vidim jesam li dobila stipendiju da idem studirati u Francusku. :D

- „Ideeeem mama !“ – sišla sam u kuhinju i sjela za stol. Mmmm vafeli su bili doručku *.*

- „Požuri, ne smiješ kasniti na sastanak.„ 

- „U redu je mama, neću ! Nadam se samo da ću dobiti stipendiju!“

- “ Moja pametnica, naravno da hoćeš. ;) Samo ja nekada poželim i da ne dobiješ jer ne želim da ideš daleko od nas. “

- “Maaaamaa ? Znaš da je to bolje za moju budućnost.. I znaš da ću se vratiti :* „

- „ Šalim se. Naravno ljepotice moja, a sada idi zakasnit ćeš ! “
- “Dobro,dobro “ – poljubila sam mamu, i otrčala sa vafelom u ruci.

I po običaju kasnila sam. To mi je postala navika. xD

- „Oprostite što kasnim. Mogu ući ? „ – upitala sam.

-„ Nema veze, naravno. Izvolite ! „- ušla sam u direktorovu kancelariju.

-„ Tina, došlo je pismo iz Francuske u vezi tvoje stipendije. Izvoli ! Nismo ga otvarali, na tebi je da vidiš. „

- „Hvala vam „ – odgovorila sam dok sam žurno otvarala pismo.

- “Jeeeeeeeeeeeeeee !” – vrisnula sam iz sveg glasa da se direktor i uplašio.

- “ Hahah, ne moram da pitam šta piše. Čestitam! „

- „Hvala vam puno ! Ja vam ne mogu opisati koliko sam ja sretna. Ideeeem u Francusku. „ 

Skakala sam od sreće, pjevala na putu do kuće. :D Bila sam najsretnija jer mi je san bio da idem studirati u Pariz, i moj se san ostvario. Bila sam najsretnija zbog toga ne znajući šta će mi se još tamo desiti. :DPakovala sam stvari za Francusku. Nisam mogla da vjerujem da mi se san ostvario. Pariiiiiiiiiiiiis, I am coming !! 

- „Jesi spremila stvari ? Možeš i mene staviti u kofer ?“ –zapitkivala me slatko moja najmlađa sestra. ( imam 2 sestre, Lily je najmlađa, Kim je srednja i ja sam najstarija )

- “Lilica moja, spakovat ću ja I tebe da ideš samnom :*”

-„ Seko nedostajat ćeš nam puno,puno. “- rekla je Kim.

- “Duše moje drage, i vi ćete nedostajati meni puno, puno. I onda ćete na zimskom raspustu doći meni 1 sedmicu u Francusku, onda ću da vas vodim po gradu, kupujem vas svašta :D “

- “Mama je rekla da će nam i ona svašta kupiti samo da ne smijemo plakati..” – rekla je Lilly.

- „Jer ćemo onda tebe da rastužimo..“ – dodala je Kim.

To me je jako rastužilo, rastajala sam se od njih dvije.
Nikada prije se nismo razdvajale.
Ovo je prvi put i too dugoo. Starija sam od njih nisam smjela da pokazivam svoje suze pred njima, jer bi me njhov plač još vise rastužio.
Kim je shvatila da me neće dugo vidjeti, i bila je tužna ali i ona kao ja nije htjela da nas rastuži svojim suzama. Uvijek smo bile iste…
Lilly su lagali da ću se brzo vratiti. Ipak je ona premalena, ona ne zna ni šta znači studirati :) 

Stigli smo na aerodrom, let mi je trebao da bude za 5 minuta. Pozdravila sam se sa svima. Bolilo me gledati ih kako ostaju iza mene, ali morala sam biti uporna da ostvarim svoj san. Francuska. *.* 

Avion je poletjeo, i ja sam poletjela u svoju budućnost.

Kada sam stigla u Pariz, nisam mogla da vjerujem kako je predivno. Zaslijepio me je svojom ljepotom :D Jedna cura sa koledža bila je zadužena da me čeka. Ona je trebala da me čeka jer je ona pričala hrvatski (bosanski) jezik tako da bi se lakše sporazumile. Francuski sam učila od malih nogu, tako da i njega pričam skoro kao i maternji. :) 

- „Tina ? „

- „Da ja sam :D Ti si cura sa koledža koja me treba sačekati ? „

- „Da. Zovem se Lenna. Davno sam došla u Francusku tako da su meni dali zaduženje da te malo upoznam sa gradom, školom dok nastava ne počne „

- „Super :D Jedva čekam :)“

- „Onda da idemo prvo ostaviti stvari u stan ? Ja sam tvoja nova cimerica ;) „

- „ Baš ti je lijepo ovdje. Imaš lijepo pogled, stan je savršen. „

- „ Hvala ti, tu ćeš biti ovu sedmicu dok ne krenu predavanja na koledžu, za kasnije ćemo vidjeti :) „

- „ Sve u redu, super :) Hvala ti. Nego mogu se ja istuširati ? „

- „ Naravno, sve imaš u kupatilu, a kupatilo je tu desno. :D „

- „ E hvala ti, idem da uzmem stvari ;) „

Istuširala sam se i otišle smo malo vani. :) Sjele smo u obliznji restoran.

- “ Svako jutro dolazim ovdje. Odgovara mi jutarnja kavica. !”

- “ To znači da bi to mogla da uskoro postane i moja navika ?”

- “ Haha. Boga mi.. Tko se sa mnom druži tako mu je :D “

- „ Haha. I kako je tebi na koledžu ? Meni je oduvijek bio san da dođem studirati ovdje !“

- „ Paaa, i moja je to uvijek želja bila. I stigla sam, i sretna sam ovdje. Što se tiče učenja tu ti nisam baš aktivna, ali ovdje sam se zaljubila u pisanje. Pišem priče, trenutno pišem jednu knjigu. Volim to da radim, i uživam u tome :D “

- “ Zanimljivo :) !”

- “ Hehe, nego da odemo mi u veliki tržni tu :D Baš me zanima kakva odjeća se prodaje tu :) !” - upitala sam.

- “ Aaa, bolje ne. !”

- “ Haha, što ?? “

- “ Svaki put kada uđem ne znam kako izaći. I nikada ne izađem, a da ne kupim nešto !”

- „ Haha, hajde zbog mene :) !“

- „ Okeej, ajde :) „

Cijeli dan smo provele u šetnji Parizom, zabavljale se, pričale o svemu i svačemu, sve je tako savršeno, pričala sam svojima preko telefona o ljepotama Pariza. :D Mrtve umorne smo došle doma i samo se zavalile pred televizor. Gledale smo neki film, ali nam je smetala preglasna glazba koja je dolazila iz stana do nas.

- „ Aaaa ja ću da poludim. Tko živi tu ? Jel ta osoba normalna ?“- upitala sam Lennu.

- „ Tu ti živi jedan mladić. Ne zamjeri mu on je potpuno odan muzici, a ustvari je predobar lik. Navikla sam više na tu njegovu muziku !“

- „ Ja sam ovdje prvu noć, i već imam osjećaj da ga ne podnosim. „

- „ Haha, nemoj tako.. „

- „ Znaš, ja neću moći zaspati uz ovu muziku, idem do njega !“

- „ Haha, okej. Nemoj biti previše stroga. !“

Izašla sam iz stana i pokucala na vrata od mog novog susjeda:

- “ Otvaraaaaaaaaj ! Pokvarenjače jedannnnn ! Koliko moram da kucam ! – govorila sam u sebi.

A onda je otvorio vrata i to je bio šok za mene. Nisam mogla da vjerujem šta moje oči vide. Malo je falilo da padnem u nesvijest. Bio je to Ivan.. Moj najbolji prijatelj iz djetinjstva... :O

- „ Ivaneee ???? „ – upitala sam zbunjeno.
- „ Tinaa ?? „ – pogledao je u mene sa ogromnih osmijehom na licu. :D

Poletjela sam mu u zagrljaj. Nakon toliko godina vidim ga. Puno se promijenio, barem što se izgleda tiče, ali nabolje. Sada je još ljepši :$

- “ Čekajj, ti si onda došao da živiš ovdje ?? “ - ušla sam u njegov stan i sjeli smo.

- “ Ne, živio sam sa tatom u Italiji, ali sam došao studirati ovdje, aa odakle tebe ovdje :O ? “

- “ Znađ da mi je san bio studirati u Francuskoj, I evo me. Jooj, Ivane, ne mogu da vjerujem da te vidiim ponovoo. Ne znaš koliko si mi nedostajao... Otišao si i nikada se više nisi javljao :( „

- „ Znam budala sam, i ti si meni nedostajala puno. Iiii, ne mogu ti opisati koliko sam sretan što te vidim, što ćemo studirati zajedno. :D”

- “ Iii, kako je tebi bilo u Italiji ? Kada si došao ovdje ? “

- „ U Italiji mi je bilo dobro, neobično navikao sam na naš grad :$ Nedostajali ste mi svi, a u Francusku sam stigao prije 3 mjeseca. „

- „ I od kada se furaš na muziku ?? “

- “ Hahaha. Nemoj mi reći da si došla na vrata da kažeš da stišam muziku ? „

- „ Hahaha. Istina ! Nego mislim da će se Lenna zabrinuti gdje sam do sada, paa oćemo izaći sutra ? “

- “ Naravno, može na doručak ?? “

- “ Kako ti kažeš !” – poljubila sam ga u lice, mog najboljeg prijatelja iz djetinjstva. Presretna sam što ga vidim ponovo, što ću opet vrijeme da provodim sa njim :D 

“ Heeeej, pa gdje si ti dosad ?? “ – upitala me Lenna.

- “ Nećeš vjerovati, ali taj susjed koji me živcirao je moj najbolji prijatelj iz djetinjstva :O !”

- “ Štaaa ? wow :D “

- “ Nismo se vidjeli od prvog razreda srednje škole, niti culi. Otišao je da živi sa ocem iii.. „

- „ Sudbina vas je opet spojilaaa. Baš ssupeeer. :D ! ” – nadodala je Lenna.

- “ Iii, sutra idemo zajedno na doručak :) Jedva čekam da se ispričamo šta se sve događalo ovih godina ! ” :))
U restoranu:

- “ Mogu misliti u gradu se svašta izdešavalo :D !”

- “ Aaa onako :) Svima su puno nedostajao, kada si otišao škola je postala pusta :( “

- “ Ne vjerujem da sam baš svima nedostajao :)“

- „ Važno je da znaš kome jesi ;) „

- „ A jel neko još došao da studira ovdje osim tebe ? „

- „ Ne, sama sam ja došla u Francusku. Izgleda da će svi da studiraju na drugim mjestima :)“

- „ Šteta, Francuska je divna :D „

- „ Znaaaaaaaam :D „ – odgovorila sam sa ogromnim osmijehom na licu..

Dani u Parizu su bili savršeni, još oni koji su provedeni sa Ivanom *_____* Bila sam presretna..
Evo već su stigli dani za školu, vrijeme da krenem na koledž. Uzbuđena sam jako. Prvo predavanje samo što nije počelo.

- „ Iii, kako ti se sviđa škola ? „ - upitao me Ivan dok smo sjedili zajedno u klupi.

- „ Meni je sasvim okej :D Stoviše, sviđa mi se jako :) „

- „ Baš mi je drago, poslije predavanja ću te predstaviti ostalim učenicima :)“

- „ Daaaaj, nemoj. Stid me :$ „

- „ Pa, moraš da upoznaš prijatelje iz razreda :D „

- „ Dobro,dobro. A jesu ufurani ? “ 

- “ Hahaha, ta tvoja riječ “ufurani” !! Vidjet ćeš ;) “ 

- “ Aaa dobro. Al’ vidim da je ona tamo ufurana ! ”

- „ Sel ? A nju ti svi mrze :S Voli da je prva u svemu. ! “

- „ Eh, šteta što više neće biti :D „

- “ Ludica moja draga “ – zagrlio me, dok nas je taaa Sel sa strane oštro pogledala. -.-"
Nakon prvog predavanja upoznao me sa ostalim učenicima iz razreda. Svi su me lijepo prihvatili, pa čak i Sel. Ali mislim da je to sve radila primorano i lažno :/ Jadno kako ljudi pokušavaju da te zavaraju da su dobri -.-

- „ Kako ti se sviđa ovdje, Tina ? „- upitala me Sel. 

- „ Supeeeer, barem za sada. !“

- „ A Ivan je tvoj brat, šta već ? Vidim zagrlio te tokom predavanja.“

- „ Hahaha, znala sam da ćeš to da upitaš :P „

- „ Zašto ? „

- „ Pa vidjela sam kako si nas oštro pogledala :) „

- „ Neee, to nije istina. „

- „ Hahaha, nije važno. Uglavnom, ne nije mi brat, nego živio je blizu mene, išao sa mnom u skolu dok se nije preselio u Italiju. Bili smo najbolji prijatelji, i evo sudbina nas je ponovo spojila ovdje :)”

- “ Aaa kako divnoo. “ – vidjelo se olakšanje na njenom licu, pomislila je da smo u vezi. „ Eto Lana, drago mi je što sam te upoznala, a sada ja idem vani sa mojim frendicama, ako hoćeš možeš nam se pridružiti „

- „ Hvala ti :) ali drugi put, sada idem van sa Ivanom i Lennom :) “

- „ Okej, onda se vidimo kasnije. :* “

Sumnjiva mi je ta Sel, mislila sam, sigurno se želi dočepati Ivana, ali neće moći. -.-"
U šetnji sam upitala Ivana :

-“ Šta ova Sel hoće od tebe ? Vidim da si joj zapao za oko ! ”

- „ Ajooj, trči za mnom otkad sam došao tu. Ma zanemari ju. !“

- „ Ne znaš kako se prepala jer je pomislila da smo u vezi. HAHA. ! “- nasmijala sam se, ali u srcu sam osjetila neku bol. Sve se polako vračalo. Ono sve što sam osjecala za njim, ustvari ono što nikada nije niti prestalo. Ponovo sam sa njim.. Ali opet me strah priznati da prema njemu još od prije osjećam isto, ne samo prijateljstvo, nego više. Jednostavno ne smijem. Strah me da ću da izgubim i ovo prijateljstvo :S

-“Hej, jesi dobro ? Zamislila si se !” - upitao je.

- “ Dada, sorry. Dobro sam. Idemo po Lennu ? “

Večer smo proveli super. Bilo je divno. Lenna i Ivan su takooo savršeni :D Volim biti s njima. Kasno smo došli doma. Ušli smo u svoje stanove. Baš kada sam krenula na spavanje:

- “ Ideeem ja ! “ – rekla sam Lenni.

- „ Čeeekaj. Ti meni ima da nešto objasniiš !“

- „ Štaaa ? :S „

- „ Sjedi tu. ! “

- „ Znaš Tina ja sam ti od onih osoba koji znaju da protumače osobu. Ja vidim u tebi nešto što ti pokusavaš da prikriješ. A to nikako nije dobro :S „

- „ O čemu pričaš, Lenna ???? „

- „ Dobro ti znaš, moraš da mu priznaš sve.. Inače tu bol ćeš zauvijek nositi u sebi :( “
- “ Lenna pusti me, o čemu pričaš :S ? “

- “ Tina u očima ti se vidi da si zaljubljena u Ivana.. „

- „ Molimm ??? Jesi ti dobroo ?? On je moj najbolji prijatelj ! “

- „ Tako uspijevaš zavarati druge, ali ne i mene. Kada misliš da mu to priznaš ?”

- „ Lenna „ - i ustala sam da idem.

- „ Možeš to skrivati, ali dokle skrivala bol će biti sve jača i jača. Samoj sebi praviš problem, a bolje bi se osjećala kada bi znala na čemu si. “

Otišla sam u svoju sobu, i počela da plačem… Danas je Lenna otkrila moju tajnu, sutra će neko drugi, a onda svi… Moram da promijenim nešto. Ili da mu kažem, priznam sve ili da pokušam da ne mislim na njega.

- „ Bože koga ja zavaravam, ovolike godine ga nisam uspijela zaboraviti, kako ću onda sada ? „ – govorila sam samoj sebi.
„ A da mu kažem ? Ne, ne smijem, samo ću uništiti prijateljstvo koje smo gradili dugi niz godina. Koliko mi je drago što sam ga vidjela ponovo, toliko patim zbog toga. Baš kada sam mislila da ću upoznati nekoga novog i izbrisati ga iz svog srca.. Opet on. „

Cijelu večer sam plakala, Lenna je kucala na vrata:

- „ Tina jesi dobro ? Izvini molim te ako sam te povrijedila, ali samo sam ti rekla što mislim.“

- „ Lenna dobro sam. Nisi ti ništa kriva. Sve je ovo moja krivica.. “

- „ Neko kuca na vrata, sigurno je Ivan. Molim te prestani plakati.. “

- „ Reci mu da sam zaspala. Ne dovodi ga k meni !! “

- „ Dobro, dobro. Idem da mu otvorim. “

- „ Hej Lenna. :D Jel tu Tina ? Morao bi nešto da je pitam ?”

- „ Aaa, Tina je zaspala. Umorne smo danas tako da je jedva dočekala da ide na spavanje baš kao i ja. „

- „ Ajoj, onda ništa. Reci joj ujutru da sam dolazio i da kada krene u školu svrati po mene. Imam joj nešto važno reći :) Hvala ti Lenna. Laku noć !“

- “ Dobro, reći ću joj. :) Laku noć Ivane ! ”

- “ Tinoooooo” - povikala je Lenna. “ Čula si štp je rekao. „

Pitala sam se šta mi ima reći kada smo cijeli dan proveli skupa.. Možda iiii on neštoo... jojj kako sam glupa. On mene smatra sestrom :) I to se u njegovim očima nikada neće promijeniti ! - mislila sam u sebi.. :/ “ Heej Ivane, rekla mi je Lenna da svratim po tebe prije škole :D “

- „ Daa, ajde uđi. Moram da ti nešto priznam „

- “ Okeeej ”- odgovorila sam znatiželjno i pomalo zbunjeno.

Ušli smo u stan i sjeli.

- “ Znaš, Tina od kako sam otišao nikada nisam stekao prijatelja poput tebe. Niti ću. Ti si mi najbolja prijateljica kojoj mogu da otkrivam sve tajne. Znaš to.”

- “ Naravno, reci mi šta želiš :D “

- „ Tina, ja mislim da sam zaljubljen.“

- „ Molimm !? „ - moje srce je u tom trenutku puklo. Ivan je zaljubljen, sada ću ga zauvijek izgubiti. Sve je propalo. Sve...

- „ Da, aliii...“ 

- „ Ali, što ?“ - upitala sam.

- „ Mislim da ta osoba nije zaljubljena u mene. Ne da mislim nego sam siguran. Nisam ja baš njen tip. „

- „ Nemoj da zakljuluješ po tome. Priznaj joj, pa ćeš da vidiš na čemu si. A ja sam sigurna da neće da odbije dečka kao tebe. „ - tješila sam ga sa tugom u očima. 

Tada sam shvatila da moram da ga pustim, da bude sretan. Jer danas sam još jednom uvidjela da me on smatra kao prijateljicu, kao sestru. :(

- “ Misliš da treba da joj priznam ??”

- „ Valjda... Ja, ja moram da idem.“ - otrčala sam iz sobe, sakrivajući svoje suze. Nisam željela da ih primijeti.

- „ Paaaaa. Paa, čekaj i ja ću s tobom.“ - povikao je, ali ja sam već otrčala.

Putem sam plakala, nisam mogla da vjerujem da se zaljubio. Alii, morala sam da budem spremna, znala sam da ce to da se dogodi jednom. Znala sam, ali sam lagala samu sebe da ću možda da budem s njim. Sanjarila sam, jer sam tamo jedino mogla da budem sretna.
Kamo sreće da ga nisam srela.. Nikada se ova ljubav ne bi ovako probudila...

Cijeli dan u školi sam bila tužna, to mi se vidjelo na očima... Najradije bi plakala na glas. Došle smo kući ranije, nisam htjela da večeras izlazimo vani. To je bilo čudno Lenni.

- „ Curo, jel' u redu sve s tobom ? “ – upitala me zabrinuto.

- “ Dobro sam. !” – odgovorila sam.

- “ Jooj, opet me pokušavaš prevariti. Šta ti je rekao danas Ivan ? Jel to ima neke veze sa tvojim današnjim ponašanjem ??? „ 

-„ Pusti me.. “ – odgovorila sam ljuto. 

- „ Ooo da jeste. “

- „ Pusti meee na miru . „ – otrčala sam u svoju sobu.

Lenna je kucala na vrata, i pokušavala da me oraspoloži. Ali joj nije išlo. 

- “ Tino, daj molim te. Oprosti ako sam opet pretjerala. Ali molim te, izađi. Ne mogu više izdržati gledati te takvu.”

- “ Lenna, izađi van ako zeliš. Nemoj mene čekati, ja ne idem nikud. I dobro sam. ! “

- „ Tino, molim te. ! „

Sada joj više nisam ni odgovarala. Izašla sam iz sobe i protrčala kraj nje u kupatilo. Zaključala sam vrata...
Lenna je vidjela da nešto nije u redu. Zvala je, ali nisam odgovarala. Znala je da sam nešto uradila sebi.

Pokušavala je da otvori vrata, ali bila su zaključana. Plakala je i dozivala me:

- “ Tinoooooo, nisi valjda nešto uradila. Tinooooo, javi se molim te !” 

Kada je vidjela da nema odgovora, otrčala je u Ivana u stan. 

- „ Ivane, pomozi molim te ! „ – rekla mu je kroz plač.

- „ Lenna, što se dogodilo ??? Jesi dobroo ??? “

- “ Ja jesam, ali Tina…”

- “ Molimmm ?? Što joj se dogodilo ?? “ – otrčao je u stan.

Rekla mu je:
- „ Tina je u kupatilu. Uradila je nešto sebi znam Ivane.“

Provalio je u kupatilo, tamo je ležala Tina... 

- „ Tino moja, šta si uradila sebi ? “ – govorio je Ivan.

Lenna je počela da još jače plače kada je vidjela Tinu kako leži, prerezanih vena. Odmah je pozvala hitnu. Došli su i odveli Tinu, Lenna je otišla sa hitnom dok je Ivan otišao za njima. 

Lenna je dugo čekala na odgovor doktora, kao i Ivan. Jako su se zabrinuli.. Lenna nije prestajala da plače, za ovo kratko vrijeme tako sam joj prirasla srcu, a Ivan se prestrašio da će da opet izgubi najbolju prijateljicu. Voljeli su Tinu previše.

- „ Vi ste tu za gospođicu Tinu ?? “ 

- “ Daa, doktore kako je ? ” – upitala je Lenna.

- „ Na svu sreću dobro je... Budna je, možete ući u sobu. Ali jedno po jedno.“ – odgovorio je doktor.

- „ Idi ti Lenna prva.“ – rekao je Ivan.

- “ Hvala ti ! ”

U sobi:

- “ Tina, dragaaa ! ” – potrcčala mi je u zagrljaj.

- „ Lenna :( „

- „ Tina, zašto si ovo uradila ?? Zašto ti je ovo trebalo ? Ne znaš kako si nas preplašila.! “

- „ Lenna ja ne mogu živjeti ovako. “ – odgovorila sam kroz plač.

- “ Šta pričaš, Tina ?? ”

- “ Ivan se zaljubio. I priznao mi je to. Aaa, jaaa... – zastala sam. “ Ja to ne mogu podnijeti. Ja ne zaslužujem da živim !! ”

- “ Tina prestani, ako je on zaljubljen u drugu, onda on tebe ne zaslužuje. Ti si cura kakvu svi mogu samo da požele. “

- „ Aa, zašto onda on nikada ne pomisli da ga možda volimm ?? “

- „ Zato jer mu nikada to nisi rekla. “

- „ Nemoj da mi on ulazi u sobu !! “ – odgovorila sam grubo.

- „ Tinaaa ? Šta ti je ? Pa on ti je najbolji prijatelj ? “

- „ Ne želim da ga vidim sada ! “

Ispred:

- „ Mogu ja sada ući ??? „ – upitao je Ivan.

- „ Čekaj ! “

- „ Šta je ? Mogu ući ? “

- „ Tina ne želi da te vidi ! :/ “

- „ Molim ?? Lenna ti se šališ ?? “

- “ Ne.”

- “ Ali, mislio sam da je ovo pogodan trenutak da joj priznam...“

- „ Šta da joj priznaš, Ivane ??“

- „ Ono što sam skrivao godinama, ali sada vidim da ona to nikada nije primjetila... :( “- “ Ivane, šta si skrivaooo ? ”

- “ Lenna, ja joj nikada nisam priznao daa..”

- „ Daaa ??? “

- „ Daa sam zaljubljen u nju. Od prvog dana kada sam ju vidio. Ali, ona je mene uvijek smatrala kao brata. Nikada se to neće da promjeni... Mislio sam da je sada trenutak da joj to priznam, eto samo da zna da ju volim. Alii vidim da ipak je najbolje da to nikada ne sazna..“

- „ Stani !! Uđi u njenu sobu i odmah joj to reci !“

- “ Molim ? Ne ! “

- “ Da, da oćeš. Morašš !!!” – Lenna ga je otjerala u sobu. Bila je presretna, oboje su skrivali svoju ljubav, oboje su mislili isto..

- „ Heej !“ – rekao je na vratima.

- „ Hej. Možeš ući, iako sam Lenni rekla da te ne želim vidjeti, nema veze.“– rekla sam mu.

- „ Gledaj Tina, ja tebi moram nešto da kažem. Molim te saslušaj me i nemojj da se ljutiš. I nemoj da ovo pokvari naše prijateljstvo.“

- „ Reci ? “

- „ Tina znaš da sam ti rekao da sam zaljubljen.“

- „ Da..“ – rekla sam potišteno.

- „ Ta osoba je..“

- „ Zašto mi to radiš ??? Zašto mi uporno pokušavaš pričati o njoj ?? Ja ne želim da znam o njoj ! “ – rekla sam kroz plač.

- „ Nema nje. To si ti !“ – rekao je pognute glave.

- “ Štaaaaaa ? ”

- “ Tina znam da ćeš se naljutiti možda, ali ja više nisam mogao da šutim… Zaljubljen sam u tebe od djetinjstva, ali nikada nisam imao hrabrosti da ti to priznam. Znao sam da me ti smatraš kao brata. Znao sam da je ova ljubav nemoguća! :( “

Zagrlila sam ga snažno. To ga je iznenadilo. - „ Ništa nije nemoguće! “ – rekla sam.

Pogledala sam ga u oči i poljubila.

- „ Šta ovo treba da znači, Tina ?“ – upitao je.

- „ Da te volim ! Ivane i ja sam skrivala to. I bojala se da ti kažem, mislila sam da ću da uništim prijateljstvo. Mislila sam sve kao ti. Čak kada si mi rekao da si zaljubljen prerezala sam vene misleći da je riječ o nekoj drugoj :$ A ti si govorio o meni :S “

- „ Pssst, sada. Samo me zagrli i dokaži da ne sanjam !“

- “ Ne sanjaš sigurno :) “ – zagrlila sam ga, i nisam ga puštala neko vrijeme. Poželjela sam samo da ostanem u njegovom zagrljaju zauvijek.
Sve se činilo savršeno, i bilo je. Sve dok našu sreću nije prekinulo…Sve dok se nije desilo nešto.. Sve je bilo savršeno naredna dva mjeseca. Ivan i ja smo u vezi ii najsretniji smo na svijetu. Sve je prelijepo, volim ga, a i on mene. Napokon smo sretni nakon toliko godina tajni i bola.
Sel nas nikada nije mogla podnijeti, barem mene pa je sada to i iskazivala. Pokušavala je na sve načine da nas razdvoji..

- „ Heeeej. „ – rekla mi je u hodniku.

- „ Šta hoćeš Sel ?? „ – upitala sam grubo.

- „ Ja hoću eto samo da te pozdravim i nemoj da zaboraviš da pogledaš u sobu, ispred ulazaa te čeka pismo ! Kissiiii ! “

- „ Dosadaaa. „ – rekla sam i otišla prema svojoj sobi. I da čekalo me pismo.

Otvorila sam ga i bilo je od Sel. Pisalo je ovako:

- “ DRAGA TINA, OSTAVI IVANA AKO ŽELIŠ DA DOBIJE TU STIPENDIJU. A ZNAŠ DA JE TO ONO STO NAJVIŠE ŽELI. ISPUNI MU ŽELJU TAKO ŠTO ĆEŠ GA VEČERAS OSTAVITI. AKO GA NE OSTAVIŠ, NEKA ZABORAVI STUDIRANJE OVDJE!“

Da malo objasnim: Ivan je došao ovdje studirati uz jedan uslov, a to je da boravi tu godinu dana pod stipendijom, a kada prođe godina dana dužan je da sam plaća visoke cijene, troškove. Pošto mu je majka živjela u mom gradu, i jedva sebe prehranjivala nije mu mogla dati, a otac mu je u Italiji također siromašan. Ako ne dobije ovu stipendiju školovanje u Francuskoj može da zaboravi.
Selin otac je jedan od glavnih tamo što se tiče te stipendije, i može ako Sel poželi da mu ne odobri tu stipendiju. A to bi uništilo Ivana.

- „ O moj Bože, šta da radim sada ? “ – počela sam da plačem.

Voljela sam Ivana, ne mogu ga ostaviti, aa ako ne dobije stipendiju nikada ga više opet možda neću vidjeti. Sve je slutilo na kraj. Unistit ću Ivana ako ne ispunim želju Sel, a unistit ću oboje ako bez razloga prekinem vezu.
Nisam znala šta da radim. Sve je bilo tako čudno. 

- „ Jesi dobro ? Zasto plačeš ??? “ – upitala me Lenna kada je ušla u sobu.

- “ Ma ništa.. Malo sam se rastužila ! ”

- „ Kakvo je to pismo? “

- „ Od sestara! “– odgovorila sam i zatvorila ga. - “Jaaa, ja moram da idem. Vidimo se ! “

Izašla sam u park. Sjedila, razmišljala šta da radim. Šta god da uradim gubim Ivana... A ako dobije stipendiju barem ću da ga viđam. Znam opet ću da živim u laži da ga ne volim, a srce će mi pucati za njim. Šta da radim ? - pitala sam se neprestano. :(Poslala sam poruku Ivanu da se nađemo u parku. Odlučila sam, samo je bilo potrebno da i njemu kažem vijest.

- „ Hej draga ! „ – došao je i pokušao da me poljubi, ali ja sam odmahnula glavom.

- „ Jel sve u redu ? „ – upitao je.

- „ Ivane, između nas je sve gotovo. Zaboravi na mene, zaboravi na nas. Ne pitaj me za razloge. Izgleda da sam se prevarila kada sam mislila da te volim ! “ – rekla sam mu.

- „ Molim ? O čemu ti pričaš Tina ???? “ – nije mogao da vjeruje šta cuje. Pokušavao je da me zaustavi i upita za objašnjenje, ali ja sam otrčala.

Srce mi je pucalo. Plakala sam.. Svijet se srušio za mene. Nisam mogla da vjerujem da se ovo meni događa. 

- „ Zašto Bože ?? Zašto ja ne mogu da budem sretna ??“ – pitala sam se dok sam prolazila pokraj rijeke.

Cijelu večer sam provela na klupi pokraj rijeke. Nisam ni išla u stan, Lenna me zvala, ali nisam joj odgovarala na pozive.
Za mene nije više bilo spasa, uništila sam sve, točnije morala sam.
Kako mogu da postoje osobe poput Sel, kako – pitala sam samu sebe, ali odgovora nije bilo.

Neutješno sam plakala, na klupi sam sjedila i gledala u rijeku kada su naišli neki dečko i djevojka

- „ Šta ti tu radiš ?? “ – upitali su me.

- “ Pustite me ! ” – odgovorila sam ljutito. -.-"

- “ Gledaj curo bolje ti je da ideš. Prošla je ponoć, a ovdje ti se okupljaju neki mafijaši svaku večer. Bolje ti je da ideš sto prije. Govorim ti radi tvog dobra.“ – rekla mi je cura.

Kamo sreće i da sam je poslušala... Sjedila sam, a onda je kao što je i rekla došla neka grupica ljudi.

- “ Ćao,ćao ljepotice.” – počeli su da me zapitkuju tko sam i šta hoću. Željela sam da idem.

Govorila sam: - “ Pustite me, kasno je moram da idem ! ”

- „ Nikud ti ne ideš „ – rekli su i odjednom napravili krug oko mene. Nije mi bilo izlaza...

Sve je bilo tako čudno, srce mi je stalo. Mislila sam da je to moj kraj. Glumila sam hrabru osobu i pokušavala se izvući iz kruga koji su napravili oko mene. Ali uzaludno..

- „ Šta tako lijepa cura radi u ova doba sama ? “ – upitao me jedan.

- “ Momak te ne pazi dobro.” – dodao je drugi.

- „ Hoćeš sa nama ? „ – upitali su.

- „ Naravno da neću. Šta vi hoćete od mene ? “ – upitala sam.

- „ Nemoj da budeš tvrdoglava... Bolje ti je, nego hajde sa nama. “ – dodao je jedan.

- „ Žuri nam se curo. “ – rekli su.

- „ Hajde idite vi, ja ću da je natjeram da ide. Možete vi krenuti. „ – rekao je jedan.

- „ Draga curo, bolje bi ti bilo da si krenula kad i svi. Ovako ti neće baš dobro biti sa mnom. “

Pokušala sam da pobjegnem, a on me ošamario i povukao da idem za njima…
U tome trenutku neko ga je udario sa leđa. Bio je to Ivan..
Udario ga je tako snažno, da se onesvjestio i pao na zemlju. Srećom ovi se nisu osvrtali, Ivan me uhvatio za ruku i počeli smo da trčimo..

- “ Ivane !! Šta ti radiš ovdje ?? ” – upitala sam i zagrlila ga. A onda sam se sjetila šta sam mu rekla i skinula sam ruke sa njegova vrata.

- “ Tina, šta ti radiš ovdje ovako kasno ?? Ja sam tebe tražio ! ”

- “ Ja, ja… “

- “ Ovdje si otkako si otišla od mene ? ”

- „ Daa. Hladno mi je idemo kući, molim te! “

Obukao mi je svoju jaknu i krenuli smo. Vidjela sam tugu u njegovim očima, ali nije me pitao za razloge našeg prekida. Hvala Bogu pa nije jer bi mu priznala. Najradije bi sve rekla, alii on mora da studira ovdje. Nisam smjela da mu kvarim sreću, iako sam mu je već pokvarila kada sam nas rastavila. Došli smo pred stan, pred moja vrata .

- „ Hvala ti, Ivane puno. Da nije tebe bilo 'ko zna šta bi mi uradili oni :( „

- „ U redu je sve, Tino. Idi sada odmori se, sutra moraš u školu :* “ – poljubio me u obraz, rekao i otišao.

Tada je Lenna otvorila vrata i zagrlila me iznenada.

- “ Jesi dobro ??? Što se dogodilo ?? Znala sam da nije nešto u redu zato sam zvala Ivana. ! „

Nisam ju baš slušala, oči su mi bile uperene u vrata Ivanovog stana otkako je ušao tamo. Bio je tako slomljen, baš kao i ja...

Idući dan kada sam krenula u školu, usporila sam pokraj njegovih vrata. Izašao je:

- „ Hej Ivane. Samo da ti se još jednom zahvalim. Stvarno, da nije tebe bilo...“

- „ Tina u redu je. U redu je ! “ – rekao je i otišao ispred mene. Pomislila sam da će da ide zajedno sa mnom, ali bio je povrijeđen..

Na koledžu sam vidjela da mu svi čestitaju. Dobio je stipendiju. Bila sam presretna zbog njega :) Uživala sam gledajući ga nasmijanog kako priča sa prijateljima. Svaki put kada bi nam se pogledi sudarili samo bi naglo odmahnuo glavom. Sada je on mene izbjegavao. Imao je i pravo. Ostavila sam ga i nisam ni objasnila da to nisam željela. Nego da sam morala. On misli da sam ga ja prestala voljeti, što nije istina.

Najradije bi da zaplačem na glas, i pohrlim mu u zagrljaj kao da se ništa nije dogodilo, ali ne, jednostavno nije moglo da bude tako.

Dok je profesor držao predavanje ja ga nisam uopšte slušala, samo sam razmišljala kako sam izgubila ljubav svog života. :(
On je meni sve, pitala sam se zašto je Sel to uradila. Zašto joj smeta vidjeti nas sretne ? Zašto je ona sretna zbog našeg razlaza, kada nikada neće moči imati Ivana :S
Čudila sam se ljudima kao što je ona. Ti ljudi za mene nisu imali mjesta na ovome svijetu. Oni ne zaslužuju živjeti uopće.

Poslije predavanja dok je Ivan pričao sa ostalim prijateljima ja sam sjedila u kutu učionice. Prišla mi je Sel:

- „ Ćao, ćao „ – rekla je.

- „ Idi ! Šta sada hoćeš ?? “ – odgovorila sam grubo.

- „ Ništa, hoću da ti samo kažem da si pravilno postupila. Stvarno ti svaka čast ! “ – smijala se.

- “ Uništila si moj život. Da li znaš to ? I ti si sretna zbog toga što si razorila iskrenu ljubav ?? ” 

- “ Naravnooo. Pa, ako Ivan već ne može biti moj, zašto da bude tvoj ?? Ne, ne malena moja. ”

- “ Ja se pitam kako postoje osobe poput tebe ??? Ti ne zasluzuješ da se zoveš osobom ikako -.- ! “ – rekla sam joj.

- „ Stani ! Ti nemaš pravo da mene vrijeđaš !!!! „

- „ Molim ? A ti imaš pravo uništavati tuđe živote ??? Ti si ta koja je meni rekla da ostavim Ivana ako hoću da dobije stipendiju ! ” – rekla sam i slučajno pogledala u stranu.

- “ Štaaaaaa ???” – upitao je Ivan koji je stajao iza Sel. Čuo je cijeli naš razgovor. Nije mogao da vjeruje šta čuje.
- “ Štaaaaaa ??? ” – upitao je Ivan koji je stajao iza Sel. Čuo je cijeli naš razgovor. Nije mogao da vjeruje šta čuje.

Sel je sva se izgubila kada je shvatila da je Ivan čuo sve šta je rekla. Nije joj bilo spasa, pogledala je u mene oštro, a zatim u njega.

- „ Jel' ovo istina Sel ?? “ – upitao je.

- „ Štaa ? O čemu pričaš Ivane ? “ – pravila se da ne zna o čemu se radi.

- “ Daj ne pravi se luda. Luda si i bez toga ! Kako si mogla tako podcjenjivati Tinu ??? “

- “ Ja nisam htjela… :/ ”

- “ Šta si htjela ??? Dan nas razdvojiš, očito. Šta si mislila, da istina nikada neće izaći na vidjelo ? Bože moj zar postoji osoba kao ti na ovome svijetu ???? “

( očigledno da postoji, mislila sam )

- „ Ivane, nisam ti smjela reći.. „ – rekla sam, a on me prekinuo.

- “ U redu je. Dušica moja, brinula si se za mene. “ – zagrlio me, a Sel nas je pogledom ubijala.

- „ A, ti sadaaa slobodno možeš otići tatici i reći da mi ukine stipendiju ! Radi šta hoćeš, ali mene i Tinu nećeš rastaviti ! ” 

Sel je samo otrčala iz učionice, svi su pogledi bili upereni u nju.
Ivan se okrenuo prema meni i rekao:

- “ Znao sam da me voliš ! ”

- “ Ivane, samo se za tebe. Ako ne dobiješ stipendiju znala sam da ćeš morati da ideš i nikada te više neću vidjeti. Znala sam da ti puno znači ta stipendija ! “

- „ Ne i više od tebe ! Ti si mi sve :* ! “ – poljubio me.

Ostali su počeli da klepću rukama. 

- „ Haahahah..“ – nasmijali smo se. :DD

- „ Vidiš svi misle da smo savršen par ! “ – rekla sam.

- „ Pa, kada i jesmo ;) „ – nadodao je. :D 

Prošle su još 2 godine. Ivan i ja živimo zajedno. Sve je savršeno između nas. Presretni smo zajedno. Svaki raspust dolaze moje seke i roditelji. To su mi najdraži dani, kada smo svi zajedno. Moja malena sekica je porasla, nedostaje mi to sto ne mogu da budem uz nju sada kada je pošla u prvi razred. Moja Lilly. Kim je ostala ista. Nestašna djevojčica. :) 

Lenna i ja smo postale također nerazdvojne :D Stekla sam najbolju prijateljicu :D
Koliko smo samo shoppinga zajedno obišle. Sada imamo slobodne dvije sedmice :D Idemo u Portugal. Ivan, Lenna, njen dečko i ja.
Jedva čekam. :D U Portugalu nikada nisam bila..

Kada smo stigli tamo ostala sam zadivljena ljepotom grada u kojem smo boravili :D Nikada nisam niti pomišljala da je tako prelijepo.
Skakali smo po travi, kao luđaci, Ivan i ja.
Baš onako kao kada smo bili mali. 

- “ Nedostaju mi ta vremena ! ” – rekla sam.

- „ I meni. Sjećaš se kada smo urezivali naša imena na drvo ?? „ – upitao me je.

- „ Daaa :D Naše drvooo. Znaš ovog ljeta kada odemo u naš grad posjetit ćemo ga :D „

- „ Naravno :D „

- „ Sjećaš se da smo tada od naše susjede na majici pročitali rijec LOVE, hahaha. Nismo znali ni šta znači, tek smo naučili pisati, pa smo pokraj naših imena napisali LOVE. :D „

- „ Daa, kasnije smo se smijali tome i govorili da smo najbolji prijatelji ! “

- „ Lagali smo sami sebe. Hvala Bogu pa je ostalo urezano...“

- „ Urezano u naša srca, što je najvažnije ! “

- „ Volim te ! ♥ Jel' znaš ti to ? “ – upitala sam i zagrlila ga.

- “ Naravno da znam. Koliko si mi puta to rekla ?? ”

- „ Isto onoliko puta koliko si ti meni odgovorio *i ja tebe* ♥ ! “

- „ I ja tebe :D “

Zagrlili smo se, i on me podigao i okretao. Baš kako smo se igrali kao djeca. Sve je bilo isto...

Ljubav se rađa iz samog prijateljstva, samo ovisi kakva ljubav... Ljubav prema toj osobi kao ljubav prema prijatelju ili nešto više od toga, nešto što je neopisivo, nešto što osjećaš, a isto tako i pokušavaš sakriti... Ljubav sa značenjem - voljeti kao više od prijatelja, kao osobu koju želiš je osjećaj koji se rađa u nama, htjeli mi to ili ne... Srcu ne možeš zapovijedati, kako dođe tako i nestane, ali ne nestane tek tako već lagano umire i srce pati... Pokušavaš razmišljati o tome hoće li ljubav opstati, ili će umrijeti... 

Naša je opstala ZAUVIJEK.. *______________________*
_______________________________________

 Ah! Jos jedno jutro bez sna. Daj mama koliko jos trebam ovde sedeti? Zelim ici kuci. Telefon mi pocinje vibrirati. Bio je to tata. Poceo je galamiti, gde smo ja i mama? Zasto dorucak nije na stolu? Zasto mu jos nismo donele cigarete? Mama me je zgrabila za ruku i povela kuci. Inace bile smo da proverimo kod kojeg sam profesora upala. Bio je to cuveni Miras - hemicar. O njemu kruze razne price : Da je stog,da ne zna da objasnjava. Ja sam se malo plasila jer za par dana krecem u srednju skolu. Sama pomisao na to da idem u srednju skolu me je uzasavala. Stigle smo kuci. Tata je ponovo razbio casu. Dokle vise?! Viknula je mama. Dokle vise da trpim tvoje pijanluke?! Bacila mu je cigare na sto, ispred nosa. Tako je otprilike izgledalo jedno moje jutro. Dani su prolazili , i ostalo je samo par sati do mog polaska u skolu. Lezala sam u krevetu i pravila sam se da spavam. Ocekivala sam mamu da me budi da je vreme za skolu. Bila sam uplasena. Nikoga nisam poznavala. Tek sam se doselilu u ovaj grad. Sve je bilo tako novo i cudno za mene. Samo sam se nadala da se necu izblamirati pred svima. 
Budi se. Hajde Ana, ne budi lenstina. Zakasnices prvi dan skole. Ajde, dorucak je na stolu. Hladi se. Rekla mi je mama. Ustala sam, obukla se, oprala zube i ostalo. Doruckovala, i zaputila se prema kolima. Mama me vozi do skole, jer je ona poprilicno udaljena od moje nove kuce. Stigli smo. Rece mama. Snazno me je zagrlila i poljubila. I rekla :"Samo hrabro! " Uh, trebale su mi te reci ohrabrenja. Sedela sam sama u dvoristu,sve dok se nije oglasilo zvono. Stala sam u red, i usla kao i ostali djaci. Profesor nas je uveo u ucionicu. Svi su seli sa nekim , jedino sam ja ostala da stojim. Profesor mi je rekao da sednem gde ima slobodnog mesta. Jedino slobodno mesto je bilo pored jene devojcice. Sela sam pored nje. Pruzila mi je ruku i rekla : " Ja sam Mia,drago mi je.A ti sii? " Ana,rekla sam tiho. Dosta brbljanja. Posle upoznavanje. rece prof. Blejali smo dva casa. Onda se oglasilo zovno za veliki odmor. Mia se ponudila da sa mnom bude. Da me upozna sa drustvom. Mnogo smo se sprijateljile. Postala je moja najbolja drugarica. Vratila sam se kuci peske. Mame nije bilo. Bila sam zabrinuta, jer sam osecala da nesto nije u redu. Nakon dugog i napornog hoda, konacno sam stigla. Ispred kuce sam videla kola hitne pomoci. Pojurila sam da viim sta se desava. Videla sam da tatu iznose na nosilima. Usl sam u kuci i zatekla mamu kako place kao sto kisa lije iz kabla. Briznula sam u plac. Opet, Opet se napio. Rekla je mama jecajuci. Doktor je biio veoma ljubazan i mami dao lek za smirenje. Sve ce biti u redu. Rekao je doktor. Mama i ja smo noc provele strepeci da se tati nesto ne desi.
Kao i prethodno jutro mama me je probudila za skolu. Krila je otecene oci,da ja ne bih videla koliko je plakala. Trudila sam se da je ne ispitujem previse, da je ne bih rastuzila jos vise. Pre polaska u skolu, iz bolnice su nam javili da kad danas u 7 dodjemo tamo. Mama je drhtavim glasom pitala da li je tata u redu. I doktor je rekao da jeste,ali da moramo da dodjemo. Bilo nam je malo lakse.
Mama me je odbacila do skole i otisla na posao. Mia me je cekala. Kasnile smo. Profesor nas nije zapisao jer mu je moja mama javila u kakvoj smo situaciji. Sele smo u klupu. Mia me je vec upoznala sa celim razredom i svi smo se poprilicno sprijateljili. Smejala sam se Miinim odvalama,a onda je usao on. Decko duge plave kose, i krpunih plavih ociju. Na prvi pogled sam se zaljubila u njega. Seo je u klupu ispred mene. Mia je rekla da je to Marko. On nije dosao prvi dan u skolu jer je tek tad dosao sa letovanja. Okrenuo se prema nama i rekao Mii: Caoo Mia. Lepo je videti te opet. A onda se obrati meni. A ti? Ti si sigurno novakinja? Slatka sii. Mogu li da znam kako se zove lepa gospodjica. Ana prosaptala sam tiho. Mia me je upozorila da je Jelena zaljubljena u njega i da vec dugo pokusava da ga smuva. Zvonilo je za velkiki odmor. Pa za povratak u ucionicu,a ja sam na mojoj klupi zatekla dv papirica. Na prvom je pisalo: " Pazi sta radis! Ja te gledam! Marko je moj!!!! " Pretpostavila sam da je to bilo pismo od Jelene. Nisam mogla ni da naslutim od koga je drugo,a tek sta na njemu pise. Pisalo je ovako: Lepa gospodjice ako ste raspolozeni da sa mnom posle skole odete u obilazak ovog lepog grada,bio bih veoma srecan. M ♥ Odmah sam znala da je rec o Marku. Mamii sam poslala poruku,da ne dolazi po mene. Jedva sam cekala,da zvoni za kraj ne bih li se sto pre nasla sa Markom
Trrrrrrrrrrrrrrr. Konacno je zvonilo. Marko je izasao pre mene. Ceekao me je ispred ucionice. Pitao me je da li mu verujem? Naravno,odgovorila sam. Onda me je uhvatio za ruku i rekao da zajedno sa njim podjem na jedno mesto. Bio je to divaan osecaj. Stisak njegove rukee ^_^ Nije bio grub,cak je bioo i tako nezan da sam se osecala sigurnoo. Gde idemo? Pitala sam ga. Samo mi veruj. Odjednom sam se stvorila u prelepom predelu. Bio je to najlepsi pogled koji ssam ikada videla. Seli smo na travu. Bilo je hladnjikavo.Skiuno je svoj dux i dao mi ga. Znas,ovo je mesto koje je meni veoma posebno. Tu me je mama stalno dovodila kada sam bio mali. Meni je mama poginula u nesreci pre dve godine,imala je udes. Zato volim ovo mesto,jer me podseca na moju mamu. Niko ne zna za ovo mesto,sem tebe. Rekao je on. Osecala sam se tako posebno. Od kad sam te prvi put video,rece Marko,znao sam da ssi ti ta koju cu odvesti na ovo mesto,odmah si mi se svidela,zaljubio sam se. Lagano je primicao glavu ka mojoj. A onda su njegove usne dodirnule moje. Bio je to trenutak koji se pamti, Osecaj je bio neopisiv. Bio je to moj prvi poljubac. Ni u mojoj masti nije izgledao lepsel Na savrsenom mestu,u savrseno vreme, sa savrsenim deckom. Onda smo malo pricali. Pocinjao je padati mrak. Odlucili smo da idemo,tj. da me otprati do kuce. Put kuce,smo pricali o raznim stvarima. A onda se desilo ono ne izbezno. ..
Pogodite koga smo sreli. Da,sreli smo nju, Jelenu. Sta?! Sta je ovo?! jedva je progovorila. Marko sta radis sa ovom,ovom ne znam ni kako da je nazovem. Ti si meni sudjen. Svidjas mi se i moras biti moj!! Ti si samo moj. A onda je Marko poceo govoriti. Hej devojko,ja sam sa onom,koju volim,i koja mi se svidja. Zao mi je sto se ja tebi svidjam,ali ja ljubav ne mogu da ti uzvratim.Ne onu koju ti trazis. Uvek mozemo biti prijatelji. Prijatelji?!Prijatelji?! Ma samo sanjaj! Videcemo se mi jos. A tii , droljo jedna (ocigledno se obracala meni) zazalices sto postojis. Niko se ne igra sa Jelenom Kazic! NIKO! REce Jelena,i ode. Vauv,rece Marko. Nisam ovo ocekivao. U medjuvremenu smo dosli do moje kuce. Ah,bilo je prelepo. Rekla sam ja. Poljubili smo se i nazalost rastali. Srecna sam usla u kucu. Mami sam sve ispricala. I ona je bila tako srecna zbog mene. Po njoj se videlo,da je srecna zbog jos necega. Znas , toj otac. Na lecenju je. Danas sam dobila poziv iz te bolnice za alkoholicare,i rekli su mi da vrlo doro napreduje,i da ce njegov oporavak biti brzi nego sto su mislili. Vauv. To su super vesti za jedan dan. Prosto pozelim da je ovako zauvek.Nazvala sam Miu.Sve joj ispricala,a ona mi je posle rekla da je raskinula sa njenim deckom. Odmah sam krenula kod nje,da je utesim. Na pustu ka Miinoj kuci me je snaslo nesto neverovatno.
Opet sam je srela Jelenu. Mozete da zamislite sta se desilo. Ovako je protekao donekle nas razgovor:
Jelena: Drojlo jedna glupa,sta ti mislis ko si? Sta umisljas?
Ja: Hej.hej. Curo nije mi bila namera da te povredim.Ali nisam ja kriva sto se on zaljubio u mene. Pricacemo neki drugi put. Imam vaznija posla.
Jelena: Drugi put?Vaznija posla? On je mooooJ! Kako ne shvatas?! Moj! MOJ! I SAMO MOJ!! 
Ja:Alo bre devojko iskuliraj.Pre svega ja ti uopste nista ukrala decka,nit sam uzela nesto tvoje. On ti nikad nije bio decko i nikad nije bio tvoj.
To je bio donekle razgovor,a onda je usledilo sledece:
Nije moj? Jel? Jel nije moj? Rekla je Jelena. I pre nego sto sam htela da kazem da nije njen lupila mi je samarcinu. ONda sam ja njoj lupila samar. Onda je ona mene sutnula. Ja nju pocupala,a onda smo pocele da se grebemo,cupamo,samaramo i sutamo. Ljudi su nas razdvojili. O boze,lice mi je bilo svo izgrebano,pomislila sam u sebi. Ali je bar Jelena gore prosla. Po nju je dosao tatica u crnom mercedesu.Nije prozborio ni rec.Ja sam nastavila put Miine kuce. 
Konacno sam stigla i kod Mie. Jedna drugoj smo ispricale sve sta se desilo,i posle smo se smejale tome. Ona je shvatila da ce naci boljeg,a ja da ce Marko jos vise mrzeti Jelenu,kad mu ispricam sta se dogodilo. Otisla sam kuci. Vecerala. Dopisivala se sa Markom. Legla.Buran dan. Pomislila sam. A onda sam utonula u san.
Evo mali deo koji ce vam reci najosnovnije o zivotu:
*******Jelena Kazic******
Jelena Kazic,naizgled jos jedna obicna devojka , a u stvaru razmazeno deriste. Burzujka misli da je bolja od drugih. Cale joj radi kao advokat.,Dobro zaradjuje. Misle da su neko i nesto.Mama joj je ostavila tatu,nankon sto ju je prevario sa konobaricom. Bio je to preveliki osk za mamu. Jelenina najbolja drugarica Teodora,poznatija kao Tea,je bila isto tako razmazena kao i ona. Nafurana mala,nema sta.
Ovog jutra me mama nije budila. Bil je subota. Probudio me je mobilni telefon. Koji je uporno zvoni,zvoni i zvonio. Kada sam se konacno javila na telefon ,Marko je rekao samo: Plaza, ja , ti , Mia - 4 sata. I spustio slusalicu. Prasnula sam u smeh. Taman je bio gotov rucak,jer je bilo 2 sata. E moja Ana,zar se sad ustaje ? upita me mama,pa mi pridje i poljubi me. Rekla sam mami za telefonski razgovor. Smejala se kao i ja. Mama je nakon rucka otisla u bolnicu da poseti tatu. Ja sam pustila muziku do daske i igrala kao luda. Vreme je brzo proletelo. CUlo se zvono,na mojim vratima. Bila je to Mia. Obukla sam kupaci,i preko njega neku letnju haljinu,i sa Miom krenula put plaze. Usput smo komentarisale na nacin kako nam je Marko to javio. Konacno smo stigle. Od Marka nije bilo ni traga ni glasa. Samo sam ga videla kako grli neku devojku. Sve mi je bilo jasno. Briznula sam u plac,i jecajuci krenula kuci. Mia je trcala za mnom , i govorila mi da je u pitanju sigurno neki nesporazum,i rekla da ce da zvonem Marka. Nije bilo potrebe da ga zove,jer je on vec bio ispred nas. Sto places,ljubavi? Pitao me je on? Sto placem?! Mozda zato sto grlis neku drugu devojku,? Hhahahahahhahahah. Poceo je da se smeje zajedno sa tom devojkom. Jos mi se i smejes? Pa ovo nema nigde. Rekoh ja. E ljubomorko moj,pa ovo je moja mladja sestra. Sestrа? nikad mi nisi rekao da imas sestru. Onda smo se upoznale. Zvala se Sofija. Izvnula sam se i njemu i njoj,a posle smo se smejali mojoj gluposti. Znas malo mi je falilo da ti zviznem samarcinu?! :D Rekla sam ja, a on me je poljubio. Bilo je divno. Seli smo na neku klupu i uzivali u zalasku sunca. Onda je Marko rekao: Ko zadnji udje u more, vija . Svi smo se rastrcali,i bacali robu,po pesku. Uleteli u plazu , i uzivali.. Kad je mrak pao zaputili smo se kuci. Bilo je divno. Uletela sam u kucu,a mama je bila u suzama. Sta se desilo mama? Suze su mi polako krenule niz lice. Draga moja...Draga moja,tvom ocu je jetra prestala raditi.Unisitio ju je alkoholom i mora na hitnu transplantaciju jetre. U suprotnom ce umreti. Mama je jecala. Ja sam se trudila da je ohrabrim,i pitala sam je zasto place? Rekla sam joj da ce sve biti u redu,i da je tata jak i da ce izdrzati. Da li ima donatora? Ko ce mu dati jetru? Uplaseno sam upitala. Jel to problem? I briznula sam u plac. Ne,mila moja.Donator nije problem. Problem je to sto ce..Opet jeca.Opereacija je jako skupa. Iznosi 1.000.000 Evra. Molim?! Koliko?! Pa to je previse. Pocela sam da jecam,zajedno sa mamom. Ali mama gde cemo da nabavimo tolike pare? Mama je rekla da pomocu kredita,moze da plati cetvrtinu,a onda bi taj kredit ceo zivot otplacivala.A ostale tri cetvrtine? Upitala sam je. Cutala je. A onda je meni sinula ideja. 
Znas,mama ja poznajem jednu devojku,u stvarii,ide sa mnom u razred, i veoma je bogata. Te pare su njoj od male vrednosti. Mozemo im postepeno vracati. Alii... Ali sta? Prekinu me mama. Ali nisam sa njom bas u najboljim odnosima. Nema veze,sprijateljices se sa njom! Moras da se sprijateljis sa njom,moras! Ali mama,ne razumes,mi smo u svadji. Nista strasno , poneces joj cokolaadu i zamoliti da ti oprosti. Ali mama,ona je kriva. Dete moje da li ti je vise stalo do ponosa,nego do tvog oca? U redu. Rekla sam ja. Jos danas cu to obaviti. 
Odlucila sam da odem u butik u koji ona redovno ide. Morala sam taxijem donde,jer je mama otisla do bolnice da vidi tatu kolima. Stigla sam. Usla u butik,i pravila se da razgledam. Sve sam okolo gledala ne bih li je videla. A onda sam osetila,da mi neko vuce majicu iz ruke. Okrenula sam se i videla nju. Sta neko,poput tebe,radi u ovakvom butiku? Mesecni dzeparac ces potrositi na par carapa? Znas , za ljude iz nize klase,postoji kineska radnja i pijaca. Tamo ti pripadas , zar ne? Rekla je Jelena. Vidi Jelena,nije mi do svadje. Dosla sam da te zamolim za velikuu uslugu. Phah,Ti mene?! Ma zdravo. Rece ona. Ne molim te,stani. Ne bih te pitala da nije vazno. Molim te. Rekla sam ja. Suza mi je krenula niz lice. U redu,saslusacu te,ali pozuri molim te imam zakazano kod pedikira. Vidi ovako stvari stoje, moj otac ima problema sa jetrom i treba na hitnu transplantaciju jetre,jer ce u suprotnom umreti. Rekla sam ja. A onda me je ona prekinula: Pa sta sad hoces,da se molim za njega? Ne,Jelena,rekla sam ja, nije u tome stvar. Stvar je u tome da operacija kosta 1.000.000 Evra. A mi taj novac nemamo,nit ga mozemo nabaviti. A ti,tebi je ociledno kao dobar dan. Ne bi ti nista falilo bez tog novca. Hmm. U redu, rekla je Jelena. U redu?! Rekla sam ja? Jel to ozbiljno ili sta? Da li ti ja delujem kao ne ozbiljna osobba? Upitala me je. Ne,naravno,izvini, razume se vraticemo ti svaku paru. Rekla sam ja. Ne,ne treba. Trebas da mi vratis samo jednu stvar. A to nije novac. Od novca ja nemam vajde,kao da cu umreti bez jednog dnevnog dzeparca.
Rekla je ona. A sta ti treba? Pitala sam je,u sebi srecna jer nije rec o novcu. A onda me je dokrajcila. Treba mi MARKO! Rekla je. Raskini sa njim,i dobices novac,samo pod tim uslovom,ces dobiti novac,i nemj da mislis da ce me tvoje suze dirnuti,previse mi je skupa maskara , da bih pustila koju suzu za tobom. Ti odluci da li ti je vise stalo do decka kojeg si tek upoznala,ili do rodjenog oca. Javi mi. Cisto da znam,mada mislim,da nam je obema odgovor vec znan. Ronila sam suze,molila je,ali nije odustajala. krenula sam kuci,oeske jer nisam htela da me covek koji vozi vidi kako placem. U medjuvremenu je pocela i kisa da pada. Stigla sam kuci,ispricala mami sta se desilo, i zajedno smo donele odluku...
Odlucile smo da raskinem sa Markom. Bilo je strasno. Plakala sam i plakala. Nocima nisam spavala. Nisam odgovarala na njegove poruke,na pozive, na poruke na fejsu,MSN-u. Nisam znala kako da mu kazem. A onda je doslo vreme za skoul. Znala sam da ce doci taj dan. Jutro kao i obicno,mama me budi,jedem idem u skolu. Samo sto je ovo jutro bilo tesko. Jako tesko. Nisam htela da ustanem. Plasila sam se reakcije. Plasila sam se zivota bez njega. Sreli smo se u skoli. Jelena je posmatrala svaki moj pokret. Naravno,Mia je znala za sve. Ona mi je dosta pomogla. Dogovorila se gde cemo se ja i on naci, i dala mi dobru ideju kako da mu to kazem. A onda je opet dosla Jelena. Ne mislis valjda da mu kazes da sam ti ja to rekla?! Upita me ona. Ne , naravno. Odgovorila sam. Prosla je i skola, i dosao je taj trenutak da se nadjem sa Markom. Poljubio me je. Sta nije u redu? Ne odgovaras na pozive,poruke? Kad pitam tvoju mamu gde si kaze da nisi raspolozena za pricu i spusti mi slusalicu. Rekao je on. Marko stvar je u tome, sto ja ne zelim da. Nije da ne zelim, nije do mene. To moras da znas. Ja te volim, i ovog trenutka bi dala zivot za tebe, ali jednostavno za dobrobit moje porodice, moramo da raskinemo. Mozda nam nije sudjeno,ali veruj mi da te volim,da sam te volela i da cu te voleti dok sam ziva!!! Rekla sam ja. I pocela da placem. NE! NE MOZES MI TO URADITI!!! Sve sam ti svoje dao a ti to tek tako odbacujes. Ne ne mozes mi to uciniti,. Molim te. Nemoj! Rekao je on i poceo da place. Zao mi je ali. Prekinuo me je onda. Nije tebi zao, nimalo! Da ti je zao, i da me volis koliko tvrdis ne bi me ostavila. Znam te i znam a to ne zelis. Ljubavi , sta se desava? Ko pokusava da nas radvoji. Nemoj im to dozvoliti molim te nemoj. Molim te,sad sam ja prekinula njega, ne cini ovo jos tezim. Zao mi je,
u redu?! Nije do mene. Veruj mi. Kad sve ovo prodje, naci cu te. Samo mi veruj. ako me volis cekaces me. Poljubila sam ga ( znajuci da je to zadnji poljubac,bio je lepsi nego ikad) i otisla od njega. Ostao je da place. I ja sam plakala...I dalje nisam verovala sta me je snaslo. Preselivsi se u ovaj grad,mislila sam ceka me novi-bolji zivot,a sta me je snaslo: Nadjem decka,ostavim ga.Tata mi se opija,zavrsii u bolnici,trazim novac od osobe koju najvise mrzim,najbolju drugaricu,ostavi decko. Bila sam ocajna. Danima sam ronila suze. Isla u skolu,gledala njega i patila.
Dosao je i taj dan. Dan tatine operacije. Jao Boze,samo nek sve dobro prodje molim te!! Molila sam se u sebi. Sedele smo u cekaonici i cekale da tatu prebace u salu za operaciju. Izasao je doktor, a zatim su bolnicari vodili tatu na operaciju. Mama je pocela da place. Dugo smo iscekivale kraj operacije. Operacija se zavrslila,izasao je doktor, a onda...
Gospodjo,operacija je prosla u najboljem toku i vas muz ce biti u redu. Uh,uzdahnule smo. 
Bilo nam je laknulo. Tako smo bile srecne izgrlile se izljubile .Ma trenutak je bio nezaboravan.
Onda je u bolnicu uletela ekipa doktora noseci coveka na nosilima. Krv je prstala na sve strane.
Za njima je uleteo Marko. O Boze? Sta se desava? Upitala sam se. I otrcala za njima. Mama me nije sprecavala.
Marko,sta se desavA? Upitala sam ga? Sta je bilo zasto places? A onda je on poceo da prica. Taj covek , 
na nosilima je moj otac. Moj otac. Pricali smo,i odjednom je pao,poceo da se trese i pljuje krv. Nisam
znao sta da radim,pa sam zvao Hitnu pomoc. Odmah su dosli i evo nas ovde. Al tebe to ne 
treba da interesuje,jer si me ostavila. Tebe ne treba da bude briga jer me ne volis, nikad me nisi volela, i zato
idi molim te ne povredjuj nas oboje. Pre nego sto je krenuo da kaze nesto,poljubila sam ga. Onda smo se tako ljubili
5 minuta. A ti, sta ti radis ovde? Pitao me je nakon poljupca. Ja,ja sam samo. Promucala sam
pa sam odlucila da mu sve kazem. Rekla sam mu za tatu, za Jelenu,za Miu, za sve sto me je snaslo. Ispricali smo se,
isplakali i izljubili. A onda je dosao doktor njegovog oca. I rekao nam da je imao infarkt, i da
je hvala bogu van opasnosti. Bilo je divno,cutni toliko dobrih vesti,nakon toliko losih dana. 
Ostao je jos samo jedan problem kako reci Jeleni?
Imali smo plan.Ostali smo zajedno u bolnici celu noc...Sutradan nas je moja mama odvezla pravo u skolu,razume se svratili smo u kuce po knjige i da se presvucemo. Jelena je videla d ja i Marko izlazimo zajendo iz mojih kola. Pogledala me ostrim pogledom,i usla u ucoinicu. Prosla su prva dva casa. Konacno je dosao i taj veliki odmor. Marko i ja smo prisli Jeleni i rekli njenim drugaricama da nas ostave nasamo sa njom. Jelena im je klimnula glavom da to i urade. Pa...Rece Jelena. I krene da zavrsi recenicu al tu je Marko prekide. Mislio sam da mozemo biti prijatelji i to dobri prijatelji ali ti si sve upropastila. Kako si samo mogla da uradis tako nesto? Ti ne volis mene.Ti ne volis nikoga. Bestidnice. Sta si mislila ako me Ana ostavi da cu ti odmah poleteti u narucje?! Da cu te zavoleti koliko i nju voim?! Kad nekog ludo zavolis niko ti ne moze promeniti misljenje.NI ti ni tvoje pare nas nece razdvojiti. Izgubila si i ono malo obraza sto si imala. A onda sam se ja umesala: Evo ti tvoj prljavi novac. I da mi se nikad u zivotu nisi obratila. NOvac mi je dao MARKO! I nije trazio nista za uzvrat. Ne samo da si izgubila mene i MArka kao prijatelji,verujem da ces ih sve izgubiti,kad cela skola cuje sta si uradila!!! Mi smo otisli,i ljubili se usput,a ona je ostala u suzama.Ali prici naravno nije kraj...Mi smo posle skole odlucili da idemo na ono " nase" mesto. Ljubili smo se , mazili i grlili. Bilo je savrseno. Marku je zazvonio telefon. Javi se,rekla sam mu ja,mozda je vazno. Sigurno nije nista bitno. Rekao je on. Posle je meni zazvoni,i ja sam krenula da se javim,ali me Marko sprecio. Molim te, dozvoli mi. Mozda je hitno. Rekla sam ja. Ne,rece on. Onda je njemu zazvonio telefon. Ja sam se uznemirila,i rekla mu da se smesta javi ili ja odlazim,sigurno je vazno,cim zivkaju tebe pa mene.Mozda je nesto u vezi tvog tate. Dobro,dobro rekao je on. Javio se i sve sto se culo bilo je:
" Molim te Markoo,pomozii miii.Nalazim se na autobuskoj stanici.Opljackali suu mee.I izudarili,MArko sve mee boliiil Molim teeeeee!!! " A onda je usledila govorna posta: OSoba koja vas je pozvalla ostala je bez kredita. 
Marko sta se desilo,uplaseno sam ga pitala,cula sam da neko vristii. MARKO!! On je gledao u belo. MARKO! Povratila sam ga sebi,a onda je samo rekao MOJA SESTRICA!MOJA MALA SESTRICA. I otrcao.Razume se,otrcala sam za njim. Isao je ka autobuskoj stanici. Trcala sam kao manita za njim. Saplela sam se i pala. On je nastavio da trci,jedva sam ustala. Osecala sam da su mi noge teske kao tuc. A onda sam polako nastavila da hodam. U medjuvremenu,Marko je nasao sestru. Bila je lokvi krvi,snazno ju je zagrlio,i poneo . Ja sam ih srela i zajedno smo krenuli prema bolnici.Marlo mi je usput rekao kako je protekao razgovor,preko telefona...Stigli smo u bolnicu. Odveli su je na nosilima. Cekajuci smo posetili nase oceve,koji su hvala Bogu bili u redu. Cekali smo , cekali i cekali. Prolazili su sati. Konacno je izasao doktor. Vasa sestra je imala srecu, imala je unutrasnje krvarenje,dugo nam je trebalo da ga zaustavimo. Ima iscasenje zgloba,i polimila je desnu nogu. Ima dosta ogrebotina,i najbolje bi bilo da najmanje nedelju danan ostane u bolnici,da bismo sve to pratili. Pocela sam da placem. Marko me je snazno zagrlio. Doktor nas je pitao kako je doslo do toga. Marko mu je sve ispricao. Posle smo otisli u policiju da to prijavimo. Otisla sam kuci,i mama me je najstrasnije izgrdila,sto me nije bilo do sad, i sto se nisam javila. Onda sam je konacno umirila,i sve joj objasnila. Nisam ni vecerala,nisam imala apetita. Odmah sam se bacila u krevet,znajuci da sutra rano idem u skolu. 
Mama me je probudila,jela sam i sela u kola. Mama me je odbacila do skole. Marko me je cekao. Zajedno smo usli. Prosla su prva dva casa. Otisli smo na veliki odmor.... Jeli smo malo pricali, i opet se vratili u ucionicu, Nakon skole, cekala nas je moja mama.ODvezla nas je pravo u bolnicu.Otisli smo prvo kod Markove sestre. Stanje je bilo u redu. Mogli smo da je posetimo, Probudila se , pitali smo je sta se desilo. A onda je pocela da prica: Krenula sam u radnju da kupimn hleb. Neko mi je stavio neku maramicu na usta, i zaspala sam. Probudila sam se na autobuskoj stanici. Poceli su da me pipaju,da mu preturaju dzepove. Bilo je strasno,trazili su pare,a kad sam rekla da ih nemam,poceli bi da me samraju,sutaju i udaraju u stomak. Plakala sam. Vristala niko nije dosao da mi pomogne. Kad su videli da stvarno nemam vise novca od 50 dinara, istukli su me najstrasnije i pobegli. Tad sam pozvala tebe, i vise se nicega ne secam. Pa to je strasno rekla sam ja. Onda je dosla policija. Imamo osumnjicene,i mlada gospodjica bi trebala da dodje da svedoci i da potvrdi da su to oni. Kod njih smo nasli novcanicu od 50 dinara na kojoj je bila mrlja krvi. Stari zlatni lancic i nsta vise. Sofija je opipala vrat i rekla, to je moj lancic. Policija je na molbu doktora resila da ce danas u 4 sata,u bolnicu doci osumnjiceni. . . Ja,mama i Marko,smo otisli do bolnicarske kuhinje,da nesto prizalogajimo. Tokom ovih stresnih dana,nismo nista jeli. Smrsala sam 5 kg . A i ovako sam bila mrsava. Sad sam izgledala kao neka anoreksicna devojka. Strasno ,zar ne? Doslo je i tih cetiri sata. Usli smo u sobu,da budemo puna podrska Sofiji. Cekali smo da udje policija. Vrata su se odskrinula do pola. Usao je prvo policajac. I zatvorio vrata. Sofiji je objasnio proces. Pitao je da li je spremna? Da,rekla je ona. Ja sam je drzala za jednu,a Marko za drugu ruku. Usla su dva momka, prekrivena crnim prekrivacem. Naglo su skinuli i jedan i drugi pokrivac,Jelena ih je odma prepoznala. Pocela je da place,da vristi,da se seca kako su je tukli. Marko je skocio da ih tuce,policija ih je razdvojila. Policija je pitala Jelenu,da li su to ta dva momka. Da!Da!Da! Samo ih sklonnite od mene molim vas. Policija ih je grubo isterala iz sobe. Odvela ih je patrola. Dosao je opet onaj isti policijac,kao na pocetku,rekao je da ce biti u zatvoru za maloletnike , jer su imali samo 17 godina. Ostace tamo do punoletstva,pa idu u zatvor za ljude,jer imaju i raniji dosije. Laknulo nam je, doktor je rekao da ce Sofija danas biti otpustena, i da bi bilo najbolje da poseti psihijatra zbog te traume. U medjuvremenu su dosli i doktokri nasih oceva, i rekli da treba samo da potpisemo otpusnu listu,i nasi ocevi mogu kuci. Bili smo presretni. Ah,bilo je divno. Marko,ja,Sofija,moja mama i tata , i Markovo tata napustili smo bolnicu srecni i zadovoljni. Kada sam dosla kuci,sve sam ispricala Mii,i ona je dosla da prenoci kod mene...Svanulo je jutro. Osecala sam da ce to jutro biti posebno. Mama , tata i Mia ( koja je inace prespavala kod mene ) su sedeli i cekali me da doruckujemo zajedno. Bio je divan dan. Marko mi je rekao da ce nas cekati na nasem mestu.Otisla sam da se vidim sa njim.
Cekao me je tamo. Iz daleka se videlo da je ne raspolozen. Onda smo razgovarali:
Ja: Caoo (Poljubila sam ga)
Marko: cao.
Ja : Sta ti je? Sta si ne raspolozen?
Marko: Hm. Jos pitas? Sto sam ne raspolozen? Mozda zato sto mi celu noc nisi odgovarala na pozive i poruke?!
Ja: A pa, ako je to u pitanju razvedri se bio mi je crkao zvucnik,nisam imala novac da ga zamenim odmah,mama mi je tek danas dala. Opusti se 

Marko: Da se opustim?Kako da se opustim kad znam da me lazeS? Da nisi bila sa drugim momkom? Da niej to u pitanju?Kako sad imas zvuk?
Ja: Alo,bre lakse malo. Nemoj da se izivljavas na meni ako si nervozan. Rekla sam ti vec,nisam imala sinoc novac,mama mi je danas dala i popravila sam ga. U cemu je problem?
Marko : Problem je u tome sto lazes!
Ja: Marko,prestani da me napadas bez razloga!
Marko: A da ti prestanes da lazes?!
Ja: A da ti malo iskuliras a? Nisam ti ja kriva sto imas los dan. Svo vreme otkad sam zajedno sam tu za tebe,i ovako da mi vracas nema smislia?!
Marko: Sve je to u redu,ali zasto lazES?!
Ja: Opet ti. Ja sam ti rekla,da sinoc nisam imala novaac kod sebe. Ma znas sta!? Sta se ja i trudim u opste?! Idi kod Jelene , ona sigurno ima za zvuk u trenutku. Zaso bih se i trudila kad ti nije ni stalo do ove veze?!
Marko: Mozda i hocu!
Ja: Mozes slobodno! Niko te ne sprecava!
Marko : U redu. Idem,idem kod Jelene.
Ja: Samo napred,i samo sekund,uzela sam njegov telefon,i pokazala mu poruku,koju je on dobio,sa broja moje mame,koju sam mu poslala,da mu javim da mi je crknuo ton,a on je nije cuo jer je i njemu crknuo ton. ( I ja sam krenula ka kuci)
Marko: Cekaj , molim te. Zao mi je. Nisam znao,nisam cuo.
Ja: Sad je gotovo. Posle svih reci,ne mogu da ti oprostim. Trazim razlog,zbog kog bih ti oprostila ali njega nema. Jednostavno ga nema. 
Marko: Ali mi smo zaljubljeni,. Mi se volimo.Sta smo sve preziveli zajendo!? Sve ces tek tako da zaboravis?!
Ja; Upraavo tako.Sve cu tek tako da zaboravim. Kao sto si i ti tek tako zaboravio da sam iskrena,i da sam uvek bila tu za tebe i da te volim,ispravka da sam te volela. Gotovo je, MArko. Ti to znas. Samo si ti kriv za to.
Krenula sam kuci.
On je potrcao zamnom i poljubio me. *_*
Oprostila sam mu sve jer ipak sam shvatila da ga previse volim i da ne bih mogla zivjeti bez njega!
__________________________________________________

Epaa ovako da se predstavim....
Ja sam Lara...Imam 15 godina i 8 sam razred...
Zivim u Londonu...Sa roditeljima i brata.. Svake godine menjam gradove...Zbog oca...-.-
Sada sam u Londonu...
Dosao je 1 septembar.. Krenula sam u skoli....Ujutru sam se probudila na stolu me je cekao dorucak...I jedan papir..Na papiru je pisalo...MORACES SAMA DA ODES DO SKOLE...IMAM NESTO HITNO ZAVRSITI I NE MOGU DA TE VOZIM DO SKOLE...Uff rekla sam ok...I sela jest...Posle toga sam otisla po torbu...Ii krenula sam...Ispred kuce me je cekao taxi...Usla sam i gospodin mi je reko da je mama platila i da ce da me odveze do skole...Stigla sam...Izasla iz taxia...i usla u skolu...Videla sam neku simpaticnu devojcicu...Koja je islaa sa jednim deckom.. ^__^ Joooj kako je sladak... Rekli su mi da odem u 8/2.. Otisla sam i ugledala profesoricu..Profesorica mi je rekla...Dobrodosla...:))Nadji slobodno mesto i sedi...Pocinjemo sa nastavom...Okrenula sam se i videla Tu devojcicu koja sam malopre videla...Prisla i sela do nje..Pruzila mi je ruku i rekla CAO JA SAM Lana...Jooj caooo....Ja sam Lara...Drago mi je...Posle toga smo otisle na odmoru….Onaj decko je prisaao i rekao : Caoo ja sam Lazar….Rekla sam drago mi je ja sam Lara Lana je rekla da sam nova…I da smo se ja I ona sprijateljile On je reko…Hah verovatno cu se I ja sa vama druziti…Nasmejale smo se….Posle toga je zvonilooo…Oo neee ^^ Opettt pocinje cas -.-‘ Pozdravile smo se I posle….Na casu srpskog sam se upoznala sa nastavnicom…Rekli su mi da je veoma stroga…ovo nam je biooo zadnji cas…Posle toga sam se dogovorila sa Larom I Lazarom da odemo na kafu Kada smo se vracali kuci pitala sam Lanu da li Lazar ima devojku…Rekla je imao je veoma dugu vezu…Pa su raskinuli..Ja sam se nasmejala…Ona me je pitalaaa oo da li si se ti to zaljubila… Pogledala sam je I spustigla glavu..Posle me je samo zezala... :D Otisla sam kuci I pocela da se spremam…Mama je dosla od poso I rekla mi je gde idem…Ja sam rekla sa drugaricama na kafu…Ona je reklaa okee…Na stolu sam ti ostavila novac;) Idem ja kod bake sa Martinom – Martin je moj brat…:D Tata nece doci do srede mama je posla…Setila sam se za novac..i razdralaa Mamaaaa novaaaac…Rekla je ostavila sam ti…Sta se s’ tobom desava..:D Da se nisii zaljubilaaa….^^ Nasmesila sam se…Dosli su ispred moje kuce…I pokucali na vratimaaa…Namerisala sam se I potrcala :D Tu je bio i lazar….Lazar me je poljubio a takodje I Lana….:) Tako me je poljubioo da sam htela da padnem u nesvest....Hahaaa :) Otisli smo na kafu....otiso je Lazar u vc....Lana mi je rekla da se je Lazar zaljubio u mene..Rekla sam joj ma daj...ne zezaj me...Ona je rekla...Prati poglede..:D Lazar je doso i reko o cemu pricate...Lana je rekla ma nista vazno...xD Ja sam pogledala Lanu i pitala je...A ti ...Jel imas ti decka...Lazar se poceo smejati...xD Ja sam ga pogledala hahaha xD i ona je rekla imam decka...ZOve se Luka...Zajedno smo 2 meseca...Haha...;) Posle idem da se vidim s' njim...:D A vi cete ostati sami xD Ili da on dodje ovde...Luka je reko ma idi ti sa njim mi cemo se setati :D Ja sam reklaa da ga dovede da se upoznamo xD Lana je rekla upoznacete se drugi put....xD lana je otisla ostali smo sami...Luka je priso do mene i reko mi : :DDRekao mi je SVIDJAS MI SE....OD PRVOG TRENA KAD SAM TE VIDEOO ZALJUBIO SAM SEE :DD Ja sam ga pogledala i rekla....Hahah i ja sam u tebe i spustila glavu...Pitao me je jel' hoces da se prosetamo :D Nasmesila sam se i rekla pa mogli bi.....Kada smo se setali seli smo....Priso je do menee iiii POLJUBIOOOO MEEE ^^ I naraavno uzvratila sam mu poljubac....Ljubili smo se....I onda su dosli Luka i Lanaaa :DD Lana me je pogledala..xD Luka se poceo smejati i predstavio se...Rekla sam drago mi jee ja ssam Laraa ^^ :DD Pogledala sam u telefon imala sam 15 propustenih poziva...Sve od mame..Rekla sam da moram ici kuci....:D Luka i Lana su se pozdravili....Lazar je priso do mene i poljubio me je i rekao vidimo se sutra...VOLIM TEEE...^^ rekla sam I ja tebee ♥ Kada smo se vracale Lana me je pitala zasto nismo jos ostali....Rekla sam da me je mama zvala imala sam cak 15 puta...Rekla je ok...Poljubili smo se i otisla sam unutra..Unutra me je cekao brat i plakao je...Pitala sam ga sta je bilo...On me je zagrlio i reko : Rekao mi je da mi je baka umrla...Pocela sam da placem...Posle nekoliko minuta sam se smirila....I to jedva..Zvala me je mama i rekla da je poslala taxi po nas...i da ce moj brat da ide kod ujke a ja idem tamo...Pocela sam da placem...I pitala mamu sta je bilo i kako...Dobila sam drugi poziv...Rekla sam mami da saceka neko me zove....i daaa biioo je to Lazar...Javila sam se...Reko mi je ljubavi sta radis...Rekla sam ne mogu da pricam..Sutra cu te nazvati jer mi je baka umrla...On je pitaoo sta i kako? I rekao moje saucesce....Rekla sam hvaala i poslala mu poljubac....Pitao me je jel mi mozda treba nesto...Rekla sam ne hvala ljubavi...CUjemo se sutra volim te...Rekao je i ja tebee :D Moj brat je spremio stvari....Svirnuo nam je neko...I bio je to taxista...Izasla sam iz kucu i zatvorila sve...:) Prvo smo odveli brata kod ujke u ujne a posle je mene odvezao...Mama mi je rekla da je to bio infrakt srca -.-'' Pocela sam da placem.... DOsta o tome necu vam vise pricati :) Prosao je jedan dan..Sutra je skolaa -.-'' Pocela sam da ucim iz Hemijee -.'' :S Zazvonio mi je telefon....Bio je to moj tata...Javila sam se...I rekao mi je....MOZES LI MI DATI MAMU...REKLA SAM NARAVNO TATA...Otisla sam i dala telefon mami....Mama je rekla...Halo...Tata joj je reko Marijana- Tako se zvala moja mama....Mama je rekla: Mars u p.m. -.-'' Nemoj da me zoves...Idi kod te tamo ... Ova deca vise nisu tvoja...Tata je poceo da se dere..Pogresno si shvatila .... itd ... Mama je prekinula...Pitala sam mamu sta je bilo...Mama je rekla Imali smo srecu sto je tvoj brat kod tetke....Inace da ti ispricam...Otisla sam kod tvog tate u firmi...ZNas da nije dolazi 8 dana kuci....Rekla sam i? Rekla mi je da je zatekla tatu u krevetu sa sekretaricom.,...Pocela sam se drati ZAR SA NJOMMM?? Ona je rekla da sa njom...Pocela sam plakati.... I pitala mamu da li ce se razvesti..Rekla je da....I da ce deka ziveti od sad sa nama da ne bi ziveo sam,...:) Inace ja sam deku volela najviseee od sveegaa ;) Nasmesila sam se i rekla...Mama uvek sam tu za tebe i veoma sam srecna sto ce deka preci kod nassss xD ...:)) mama me je pitala a sta si ti tolikoo srecnaaa....Rekla sammm...Mama...Imam ti nesto ispricati ja imam decka...Zove se Lazar... Mama je rekla : Jaoo pa super :) Bar jedna lepa vest....Pa sa srecom srce...Rekla sam hvala mama....Mama je otisla da spava...Zazvonio mi je telefon bio je to Lazar....Rekao mi je da sutra nece doci u skoli...Bila sam tuzna...Jer ga nisam videla 2 dana...A tako mi hvaliiiiiii :(( Pitala sam ga zasto...Rekao mi je da se njegovi roditelji razvode..I da mora ici da bi videoo kod koga ce biit...Bila sam tuzna..Ali rekao je ako dodje ranije da cemo da se vidimo xDD Aa ^^ Nasmesila sam se..I rekla da moram da idem da spremim knjige i da spavam...Sutra sam u prvooj smeni :D Rekao mi je da me voli...Rekla sam i ja tebe...;) I rekao mi jee stani stani...Sutra ako se vidimo zelim nesto ozbiljno popricasi s' toobom...;) Rekla sam sta je bilo...Rekao je nista strasnoooo....xD Rekla sam ajde da ti verujem....xD Kako sam se uspavala tako sam se i probudila...;)) Posla sam u skolu....Bio mi je bas lep dan...Uvece mi je zazvonio telefon bio je to Lazar...:) rekao je da me ceka ispred kuce...za 20 min da izadjem...Spremila sam se i izaslaaa...:)) Kada sam ga videlaa potrcalaa sam jakooo....i zagrlila ga....Poljubili smo se....On je dosao sa sestrom... 97 godiste je...Kao i moj brat...Rekao mi je da povedem i brata xD Povela sam ga....U autu mi je rekao da nas vodi na veceru...Pitala sam ga sta je bilo danas? Rekao je da ostaje kod majke...da ne mora ici u Parizz kod oca...:D Bilo mi je dragoooo ^^ Jer ce ipak ostati....Otisli smo na veceru... na veceri je bilo super...;) Dok mi nije rekao da moramo da vratimo brata i sestru kuci da bi ostali sami....Rekla sam da ne moramo....I odveli smo ih na balerinu...:)) Tamo su se vozili....Pitala sam ga sta si to zeleo ozb popricati sa mnom....Rekao je da me je prevario...Pogledala sam ga...i pitala STAA!? Rekao mi je : Da da...Prevario sam te sa svojom bivsom.... Pocela sam da placem i reklaa....Zavrsili smo..Ne zelim vise da cujem za TEBE...Kako si mi mogo to uciniti...Prvo mi je baka umrla...Pa mi se roditelji razvode...I tako dalje..Zar i tii !!?? Nemam vise s' tobom sta da pricam odlazim ! ;) Izbrisi moj broj i tako dalje...KADA ME VIDIS OKRENI GLAVU KAO STO CU I JA RADITI!! Nee Laraaa vrati see...Pozvala sam brataa i imali smo srecu sto je naisao prvi taxi...;) otisla sam kuci zakljucala se u sobi i plakala sam....Mama je kucala na vratima rekla sam joj da ne kuca i da zelim biti sama...Mama je pozvala Lanu...I pitala sta je bilo...Rekla je da ne zna....I posle 5 min je dosla..Pustila sam je u sobu i zagrlila je jako...:(( Bila sam mnogo tuzna...ALi sta cu...Zivot ide daljeee...:SS Lana me je pitala da li moze nekad da pridje do nas dve...Rekla sam naravno...Ti se slobodno druzi s' njim...:)) Kada sam otisla sutra u skoli....U nasem odeljenju je dosaooo jedan leppp deckooo iz Parizaaaaaaa ^^ Predivan je...Kakav Lazar..Ovaj je savrsen xD Aaa zaljubila sam se...Posto Lana nije dosla u skoli ( ne znam zastoo ) on je seo pored mene i predstavio se...Zvao se Lazarrr -.-'' Aaa nema veze sto se tako zove ali je savrsenn ^^ Zaljubila sam se....na drugom odmoru sam isla s' njim...Pa me je udariooo pa sam ga jurila...Lazar se je okrecao da vidi...Dogovorili smo se da se nadjemo u grad...;) Kada smo otisli seli smo na klupu...On je sve vise i vise prilazio do mene xD Poljubili smo se...I daa ^^ Zaboravila sam na sve...DOk sam se ljubila sa njim...Od jednom se je Lazar okrenuo i ovaj drugi Lazar ga je poceo izazivati..Rekao je sta imas ti da se ljubis sa mojom devojkom....Rekla sam Lazaru posle svega....IZVINI DECKO JEL SE MI POZNAJEMOO :((
Lara! To sam jaa Lazar...Zar me ne prepoznajes....Uhvatila sam Lazara za ruku i posla...Ovaj drugi Lazar se razdraooo JA TEBE VOLIM...Pogledala sam ga i pocela sam se smejati..A htela sam ga zagrlitiiiiii ^^ Posle toga sam otisla kuci....:) Bila sam jakoo tuznaaa...:)) Doso je brat kod meene u sobi i rekao mi je da mora nesto da mi kaze...Pitala sam ga sta...Rekao je da ima devojku...Nasmesila sam se i reklaa koja je ta srecnica?? :DD On je rekao Lazarova sestra Mari.. Rekla sam pa srecno :) Drago mi je zbog vas...Rekao mi je a ti kako stojis sa ljubav...Poljubila sam ga i rekla uhh dugaa pricao...Rekao mi je da ima jos nesto da mi kaze....Pitala sam ga sta..Rekao mi je da je tata dolazio...I da je poceo da baca stvari...Pitala sam ga staa?? kakooo??? Rekao mi je da mu je mama lupila samar...i sta je jos bilo pitala sam...Rekao mi je da ce veceras doci po nas...Tj. da ce pokusati da nas ukrade..Tako da cu ja s' tobom spavati....Rekla sam naravno..Zagrlili smo se i uspavali...U 8:00 zazvonio mi je telefon...I daa to je bio alarm...xD Danas ponovo skolaaa -.-'' Otisla sam u skolu....Setala sam se sa Lazarom...I od jednom ugledala Lazara i jednu plavusu...Ona je bila najgora u nasoj skoli...:S Pogledala sam ih i videla kako se ljube...Pocela sam plakati i pobegla...Lana je dosla napokon u skoli i videla me...I zagrlila jakooo jakooo....Taj zagrljaj mi je toliko trebao...Rekla mi je :
Rekla mi je : Nije vredan tvojih suza...Ispao je kreten...Ajdeemoo sadaaa na pruguu ^^ Da se prosetamo...:D Bilo mi je mnogo bolje.. :D Na prugu smo se zezale ... Pa je doso luka....Posle nekoliko sata smo otisle kuci...Paoo je mrak..:D Mama je dosla od poso...A takodje i brat iz skole...Vecerali smo i otisla da ucim...Nisam mogla da ucim...Mislila sam kako sam mogla da se zaljubim u tog kretena...:D Otisla sam kod mame u sobu i rekla joj situaciju....Mama je rekla...Da ne brinem jer ima i boljih i lepsih...:)) Rekla sam mama hvala ti za sve ! I pitala sam je ako bi se pomirili sad ja i on da li bi mi dozvolila...:D Mama je rekla ako ga volis naravno ! Rekla sam...Da daaa :/ :D Sutra sam otisla u skolu...Lazar je prisao do mene i pitao me je da li mozemo da popricamo...Rekla sam razmislicu i odgovoricu ti tj napisacu ti poruku rekao je Ok...O otisao... Lana je dosla i pitala me je sta je bilo...Pitala sam je da li da odem da se vidim s' njim...Rekla je idi mozda nesto bude .. Rekla sam ok ...:)) Napisala sam mu por da mozemo da se vidimo rekao je da ce me cekati u park...Rekla sam naravnooo...;) Otisla sam ... ii ... Lazar mi se izvinio i rekao mi da ona zna nesto sto joj je rekao ...I morali su da spavaju zajedno !! -.-''Pitala sam ga zasto mi to ranijee nisi rekaoo? Ja sam hteoo a ti ti si bezaLa od mene itd...:DD PRisao je na kod mene i zagrlila sam ga i pocela plakati...Rekao mi je da me voliii...I poljubiliiiiiiii smooo see ^^ Otisla sam kuci... I otisla na tavanu...I nasla sam jedan kofer...Koji je imao kljuc...Nisam mogla da ga otvorim...Kada sam bila mala mama mi nije davala da idem na tavan...Otisla sam u spavacu sobu..Haaa...Nasla sam ga...Otrcala gore i otvorila...Bila je to jedna knjiga...Na prvoj stranici je pisalo ANA Stamenkovic....:) -Stamenkovic je moje prezime...Bas sam se pocudila...Pogledala sam sta ima dalje..Nasla sam nekoliko njenih majica i mindjusica...Pogledala sam u knjizi...Pisalo je... Marijana Stamenkovic je moja mama.... Daniel Stamenkovic je moj tata..Sada mama ceka jednu bebu...Zvace se Lara....Bilo je vreme za u skolu imalo je jos 20 minuta do pocetka...brzo sam uzela torbu i otrcala..Zaboravila sam da vratim sve na mesto...Tako sam ostavila..Kada sam otisla nastavnica iz srpskog je bila stroga i pocela mi se drati.,.zamolila sam je i rekla da mi nije brat dobro ( izlagala sam) Rekla je sedi sad ali ako jos jedan x zakasnis pisem ti 1 za kraj prvog poludja :)). Rekla sam ok nastavnice...xD Kada je zvonilo Lana me je pitala sta je bilo...Rekla sam pricacu ti kada se vracamo iz skole....Vracali smo se iz skole i sve sam joj ispricala...Kada sam usla u kucu cula se galama iz sobe...Otisla sam i videla.,..To su bili mama i tata...Mama je rekla da zeli nesto popricati samnom rekla sam ok...Pitala me je jesam ti ja nesto rekla za tavan...?? Rekla sam mama izvini...isla sam da nadjem knjigu trebala mi je za danas,pa sam je nasla..I neki kofer je pao...bila sam radoznala i htela sam da vidim sta je tu....;) Rekla je ok...Sad cemo ja i tata da ti ispricamo...Evo ovako...Imali smo jednu cerku...Kada sam se trebala poroditi ona je imala 15 godina...Jedne veceri dosla je kuci pijana...To smo joj oprostili...Ali tako se desavalo nekoliko puta...Odluculi smo da potplatimo nekoga ko ce da je prati...Pratili su je i videla da ona uzima drogu...Kada je dosla kuci pitali smo se kako je bilo...Opalila mi se samar... nisam mogla vise izdrzati pa sam i ja njoj oopalila samar...Posle toga je jos jedan x bilo to...Onda je dosla kuci i rekla ja odlazim...Pitali smo je s' kim...Rekla je da ima decka koji je stariji od nnju 14 godina.....Rekli smo joj da ne sme....Pocela se drati i otisla u sobi... :
Kada je otisla u sobu spremila se i izasla preko prozor...Tata je otisao da je vidi,nije je mogao naci...Obavestili smo i policiju ali nismo je mogli naci...I tako je to bilo....Pitala sam je ZASTO MI NISTE REKLI RANIJEE!? Jer ne zelimo da se secamo na nju....Pitala sam ih sta znaju o njoj...Rekli su znamo da je samo u NEW YORK... Rekla sam mami i tati idem da je potrazim,inace nisam bila nekoliko kodina kod bake...Rekli su ne mozes je naci sigurnooo...Rekla sam videcete da hhocu...:)) ii ujutru cu putovati...Zelim ici avionom... Tata je otisao da qpi karte...a ja sam se spremila ,legla sam da spavam...DOsao je tata i rekao mi da ima karte....Rekla sam ok i nastavila spavati...Ujutru su me probudili jela sam i odmah otisla...Mama tata i brat su me odveli...Pozdravila sam se sa svima i usla u avion...Pola put sam prespavala ii najavili su da slecemo...Stavila sam pojas i sleteli smo...) Kada sam izasla iz avionaa videlaa sam bakuuu ^^ potrcala ka njoooj i zagrlila je Baka je rekla da sam bass porasla ) Nasmejale smo se i usle u auto....Baka mi je rekla da nema vise stanovnike u kuci... Deda mi je umro pre 4 godina I od tada baka sama stanuje...Kuca joj je preeogromna xD Usla sam i baka mi je pokazala sobu...SOba je bila prelepa... Poljubila sam baku...I baka me je ostavila da se odmorim...Uspavala sam se i od jednom sam osetila miris...Daa bio je to miris kiflicaa koje je baka uvek pravila...otrcala sam i poljubila baku...Pitala me je zasto sam se probudila..Rekla sam joj pa zar da ih jedem hladnee Haha zagrizla sam jednu i baka mi je rekla jel ti se svidjaju....Pitala sam je kako ne bi? Posle sam se spremila i otisla u grad...Tamo sam videla LAZARA SA SVOJOM DEVOJKOM.. Ooo daaa...Toliko sam imala problema da vam nisam rekla da smo raskinuli... Hehe...
Lazar me je video i prisao do mene i pitao me je :
Pitao me je trazis sestru jel da??
Pitala sam ga odkud ti znas za to..Nasmejao se i rekao mi da dodjem veceras kod njega u stan i dao mi adresu...Rekla sam okk...Ali nisam shvatila kako on zna ...
Setala sam se i qpila neke stvari...Kupila sam Lani jednee preeelepee stikle : Evo linka

http://weheartit.com/entry/13404221/via/Vii_vian ... 

Qpila sam takodje i meni http://weheartit.com/entry/13404743/via/Vii_vian i
http://weheartit.com/entry/14895756

I joss mnogoooooo togaaaa ^^
DOsla sam kuci spremila se i jela...Rekla sam baki da idem...Rekla je ok ali pazi se ;)) poljubila sam je i posla...:DD Pitala sam gde je ta ulica taxista me je odvezao...:) Nasla sam se ispred tom zgradom...I pozvonila pustio me je unutra...Rekao mi je da udjem..Kada sam usla ugledala sam njegove drugare....Pitala sam ga zasto me je zvao ??? Rekao je da ce doci neko .... Rekla sam ok....
Zazvonio mi je telefon bio je to moj tata pitao me je kako sam itd...Odgovarala sam mu...baba je rekla da sam kod drugarice..Rekla sam da jesam..Kod drugarica sam...
Posle 10 minuta zazvonio je neko :)) Bila je to zenska osoba : Bila je to neka plava devojka....Pogledala sam je....Lazar je prisao i rekao jel znas ko je ovo...Rekla sam nee...On mi je rekao...Epa to jee...to je....Rekla sam daj reci mi...Rekao mi je TO JE TVOJA SESTRA ANAAA.... Pogledala sam je...Ona je reklaaa Laraaaaaa sekicee mojaaaaaa....Potrcala sam ka njoj i zaplakale smo....Zagrlile smo se toliikoooooo jakoooo ^^ Ostavili su nas same...Sele smo da pricamo...Pitala sam je zasto je otislaaa...zastooo??? Rekla je zbog jednog kretena..:(( Pitala sam je koliko dugo zivi ovde,kada se je upoznala sa Lazarom, sve mi je ispricala...Rekla sam joj ajde skupi stvari i idemo kuci...Rekla je....Nee ne mogu...Pitala sam je zastooo!? Rekla je ne mogu mamu i tatu posle svega da pogledam u oci...Rekla sam...Mi zivimo sa mojim bratom,Martinom, Mamom i dekom...Mama i tata su se razveli...Pricala sam joj svee...Rekla je jer su oni rekla da mozes da me potrazis..Rekla samm daaa ^^ I ajde idemo da se spremimo..SPremile smo se i izasle....Dok smo isle nasle smo taxi...I usle..Otisle smo kod bake...Baka se cudila....I zagrlila je jakooooooo....Ana je mnogo licila na mamu..A ja na tatu ... Hehehe....Spremila sam i ja kofere i posle smo....Baka nas je odvela do aeodroma...:) Pozdravili smo se sa bakom i usle u avion....Aaa bila je to najlepsaaa voznjaaa...Pricali smo o svemu....U jednom trenutu sam je pitala da li ima deecka...Rekla je da nema...Ta bitanga ju je ostavila...Ona je plakala za njim,ali ju je Lazar spasao...:)) I tako nam je prosaoooo lettt...:) Kada smo stigle...Mama nas je cekala....Mama je zagrlila jakoo ANuuu....I pocele su da placu...ANa je spustila glavu...Mama joj je rekla da su mama i tata krivi za sve...I da slobodno ide podignutom glavuu....Mojj bratt i Ana su bas licilii...Martin se nije odvajao od nje....:D priznajem bila sam ljubomornaaaa....:D Kada smo stigle kuci cekao nas je tata...Tata je isto zagrlio i rekli su nam da ce da se ponovo vencajuuu...Bile smo srecnee...Dekaaa je bio srecan...i tako smo mi srecnaaa porodicaaaaaaaa....:D Otisla sam u grad i ugledala Lazara...Sa njegovim bratom...:D Ja sam bila sa Lazarom a moja sestra Ana sa Markom zajedno 8 godina....:) I odlucili smoo nestoo : Odlucili smo da se venccamo...Bili smo jakoo srecniiiiiii ^^ Dosao je i taj dan kada smo trebali da se vencamo....Pravili smo isti dan svadbu....Sve istoo :D Hehe....Na svadbi sam nosila : 

http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash2/60580_427311626403_139898671403_5110788_2231892_
Vencanica : http://a7.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/285054_229472843761183_181091841932617_637511_4768682_n.jpg Iste ovakve stiklicee samo belee ^I imalee ovakve cirkonee :DD
Frizuru : http://www.frizure.hr/frizura/svecana-frizura-plava-poluduga-kosa/732/ Itd itdd :D 

Ana je nosila : http://a4.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash2/63058_427313546403_139898671403_5110856_4175900_n.jpg Ovo joj je vencanica :DD 

http://a7.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/168343_181098235265311_181091841932617_394365_4648394_n.jpg Stikle ovakve samo belee :D

http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/268642_221761621189677_197698220262684_724452_4368789_n.jpg Ova druga plava xD

Taj dan nam je bioo preleppp/....Kod kuce su nam pustali balonee....A kada smo se vencalii pustali smo bele golubovee...:D Bili su to najssrecnijii daniiiiii u nasemmm zivotuuu....:DD

Proslii suuu 10 mesecaaa porodilaa sam seee....Ja sam imalaa cerkicuuuuuuu aaa moja sestraaa Anaaa sinaaaaaaaa....:D Zvali su se Andjelaaaa ii ALeksandarr ^^ :DD DUsee mojeee....Bilii smo srecniiiiiiiii dooo krajaaa zivotaaaaaaaaa....:DD hahah

_________________________________________________________

Cao ja sam Tea...imam dugu kovrdzavu plavu kosu, ovo na slici sam ja, imam crne oci. Veoma sam pozitivna osoba, I volim da se druzim. :) Imam 17 godina. Imam stariju sestru, I volim sto je starija jer, iskusnija je I zrelija, moze da mi nekad da savet, drugim recima, moja druga najbolja prijateljica. Zove se Ivana. Moja najbolja prijateljica koja ide sa mnom u razred koja je uvek tu za mene, I koja mi je kao sestra, zove se Natasa. Nas dve smo nerazdvojne, uvek smo zajedno, uvek tu jedna za drugu…Ona place, ja placem, to tako izgleda. Idemo zajedno na slave, rodjendane, izlazimo u grad I ludo se provodimo. Kada je ona pored mene moj zivot je savrsen. Uvek pozitivnost, uvek osmeh. Ona ima decka, zove se Nikola, a on ima najboljeg druga Stefana. Meni se jako svidja Stefan. On ima tamno – braon kosu I zelene oci. Ali on me gleda kao drugaricu. Uvek imam neprijatelja. -.- To je devojka koju mrzim, zove se Masa. Ona se jako ulizuje Stefanu I to me jako nervira. Ljubomorna sam. Pravi mi smicalice u skoli. Jednom je u Photoshop-u uredila moju sliku,bila sam gola, I cela skola mi se smejala zbog toga. Ocenjuje ljude po oblacenju, ocenama, deli bogate od siromasnih, ali takva je nasa zla Masa. -.-
Idem u srednju, upisala sam Ekologiju, tehnicar za zastitu zivotne sredine. Jako volim da pravim oglede I proucavam. Volim I hemiju I biologiju. Ali, jedan dan u skolii ….Jutro je. Budi me alarm sa mojom bivsom omiljenom pesmom. 07:00 h je. Skola. Oblacim se, cesljam, perem zube I proveravam jel’ su sve knjige u torbi.
Trcim do hodnika, obuvam patike I krecem po Natasu. (Idemo zajedno u skolu).
Ja: Natasa!!
Natasa: Eeej, cao Tea, evo samo da uzmem pare I krecemo.
Ja: Ok.
Natasa: Evo me. Ajd, krenimo.
Prvi cas, smaranje -.-
Posle prvog casa, na odmoru…
Ja: Da li izlazite veceras, ti I Nikola I Stefan?
Natasa: Da, idemo veceras u park, na sladoled, ides sa nama?
Ja: Volela bih.
Natasa: Ma ides, nema sta drugo tu da se kaze, a pogotovo zelim da te smuvam sa Stefanom, Lep ste par.
Ja: Nemoguce je. On me gleda samo kao drugaricu.
Natasa: Nemoj sad to, ima da te gleda kao devojku, moras da ga osvojis, da ga muvas malooo.
Ja: E hvala ti, ali nemam hrabrosti za to. Dolazis kod mene da se spremimo?
Natasa: Ja cu malo umesati prste, muvanje, duso, muvanje. Naravno da dolazim, jedva cekam, ima da te sredim! :D
Smarale smo se ceo dan u skoli, kao I uvek, nema niceg posebnog, samo knjige i ucenje -.-
Poslednji cas...Hajde zvoni visee!!
I konacno! Onaj poseban zvuk zvona koji te oslobodi muke I koji govori da ides kuci. To!!
Stigla sam… Smaranje na fejsu, dopisivanje… I konacno pao mrak, dolazii Natasa, a onda sredjivanje I izlazak ….
Nervozna sam. Vece je, I iscekujem Natasu da dodje. Jako sam nestrpljiva.
Ding-Dong!! Cuje se zvonooo! A to je sigurno Nata. :)
Ivana otvara vrata. -.- Uh!
Ivana: Ej Nato, udji.
Natasa: Caos Ivana, jel’ tu Tea?
Ivana: Jeste, u sobi je. 
Ja: Cao Natasa! :*
Natasa: Cao. :*
Ja: Pa kad krecemo?
Natasa: Prvo da te spremim, a onda krecemo, najmanje do 21:00h da budemo spremne.
Ja: Ma hocemo!
Natasa: Aj, da vidim haljine, u ormanu su ti?
Ja: Da, evo izvadicu.
(Vadim moje divne haljine, koje nosim za posebne prilike, ali samo jedna crna je..…)
Natasa: Jao, prelepe suuu…
Ja: Hehehe, pa ne nosim ih bas cesto.
Natasa: Ova crna haljina, uska je, zar’ ne?
Ja: Da, ali …
Natasa: E tu obuci!
Ja: Ali, ja nikad nisam oblacila nesto sto ide uz telo I nikad da je bez bretela, a grudi… I tako kratke….Sramota me je.
Natasa: Jaoooo Tea! Pa u kom veku ti zivis? Bar veceras? Bices najlepsa! Nema sta da te bude sramota, zgodna si I lepa, obaraces sa nogu. Ajd, obuci.
(Obukla sam se)
Ja: Eto..Jao, sto je lepa haljina.
Natasa: Nego sta! Sminkanjeeee!
Nasmikala me je. Bilo mi je lepo, nikad se nisam tako sredjivala, bila sam opustena devojka.
Ja: Krecemo?
Natasa: Da!
Ja: Cao Ivana, idemo!
Ivana: Srecno sa Stefanom Tea..Hehe.
Ja: Hvala!
Stigle smo u park, tamo su nas cekali Nikola I Stefan. A onda ….Nikola I Natasa su poleteli jedno ka drugom, bili su tako srecni, I zaljubljeni. Pozdravili smo se, I krenuli da setamo.
Nikola: Natasa, ljubavi, prelepa si.
Natasa: Hvala ti, sreco!
Setali smo se kroz park, malo caskali, smejali se, pricalii…
A onda mi je Natasa nesto sapnula na uvo…
Natasa: Eh da vidis samo kako te Stefan gleda, svidjas mu se! (Sapuce mi).
Ja: Ma daj, rekla sam, samo smo drugovi.
Natasa: Resicu I too!
Ne znam sta je nameravala, ali jako sam bila srecna sto sam videla Stefana.
Natasa: Ej Tea I Stefane, Nikola I ja idemo caskom do butika, moram nesto da kupim mami za rodjendan, sutra joj je. Cekajte nas!
Bila sam ljuta jer sam znala da to radi samo da nas ostavi same. Otisli su.
Stefan: Otisli su, a mi sami.
Ja: Da.
Stefan: Pa, sta ima novo?
Ja: Nista bas, kod tebe?
Stefan: Nista. Moram nesto da ti kazem.
Ja: Takodje.
Stefan: Ja cu prvi. Jako si lepa veceras, I zelim da ti kazem, da mi se svidjas. Iako smo drugovi, meni je to preraslo u nesto drugo.
Ja: Stefane, ja …. Ja sam …. Ja sam takodje zaljubljena, I skupljala sam hrabrosti da ti ovo kazem.
Pocrvenela sam. :$
Nikog nije bilo, sve je tiho, jedino se cuje mali vetar koji duva u nas. Srce mi lupa. On, prisao mi je, lagano, sve blize I blize, a onda …Krenuo je da me poljubi, znam, osetila sam to, jer, stavio je ruke oko mojih kukova……..Ali, sta mislite ko ga je sprecio da me prvi put posteno poljubi? Masa! -.- Uh Mrzim je.
Masa: Oh, golubcici. Kakvo iznanadjenje….Prekinula sam nesto?
Ja: (Mislim u sebi) `Naravno da jesi..`
Stefan: Ne, bas nista. Otkud ti ovde?
Masa: Eto, dosla sa drugaricama. U provod.
Stefan: Da, da.
Ja: Pa da, slucajno je dosla, neverujem.
Masa: Smeta ti? Klinka si za Stefana. Njemu treba neko kao ja.
Ja: Ma nemoj. Vestice jedna!
Stefan: Tisina! Nece te se valjda pobiti ovde! Zbog mene! xD
Jako me je iznervirala, smesila se, znas, onako, zlobno! Vestica jedna. Nego sta, nego vestica...Evo, naisli su I Nikola I Natasa.
Natasa: Maso? Otkud sad pa ti? -.- Sta se desava ovde?
Masa: Nista, sta ce biti, samo, pitam golubcice, kako su.
Natasa: Da, da..Kako su. Prekidas vazne trenutke devojko!
Masa: Zao mi je, takva im je sudbina! Nisu jedni za drugoo!
Ja: Natasa, izvini, idem ja, kuci. Oces sa mnom? Bar prespavaj kod mene.
Natasa: (Sapuce mi) Zar da ides sad kad je zanimljivo?
Ja: Neka, ipak idem, imamo mi jos dosta da pricamo. ;)
Natasa: Oke!
Natasa I ja, krenule smo, ali odjednom cuje se neciji glas: “Izvini” !
Stefan: Izvini.Zbog neprijatnosti. Masa, znas vec..
Ja: Ma nema veze, nije mi prvi put.
Stefan: Pa … Zelis li da sutra odemo na rucak? :)
Ja: Moguce, javicu ti, cao Stefane, vidimo se. ♥
Stefan: Cao princezo. ♥
Stigle smo mojoj kuci, pricale smo o toj veceri. Slusale smo muziku, ludovale, obe smo bile srecne, a ja…Ja sam bila srecnija, jer, sam osetila da me Stefan, bar malo voli……Dobro malo vise…. Sutra rucak sa Stefanom .. Jutro je! A znate sta je dobro danas? Subota I rucak sa Stefanom. Jedva cekam.
Onako, pospana sam, ali hitro trcim I spremam se sto brze mogu, iako je rucak tek u 12:00h Hahha.
Ivana: Tea, sta ti je? Sta toliko zuris. Sta se desilo sinoc?
Ja: Jaooooo, super je bilo dok Masa nije naisla, ali…Stefan me je pozvao na rucak! Jejj!
Ivana: Oooo pa nisi se hvalila.
Ja: Jao srecna sam.
Ivana: Neka, neka..:) Kako brzo prolaze sati….vec je 11: 45 ..
Ja: Sta? Ja moram da krenem, naprosto moram! :O
Jako, jako brzo prolazi vreme. Moram da krenem!
Stigla sam! Restoran “Rose” :)…Prelep je..
Ali, gde je on?
Stefan: Hej, princezo. ♥
Ja: Stefane, uplasio si me.
Stefan. Heheheh, ajde sedi, ovo je nas sto.
Sto. ♥ Prelep jeee. Bas je bio sredjen po mom ukusu. :
Ja: Jao, bas je lepo.
Stefan: Znam, trazio sam da bude, onako, kako ti volis.
Ja: :$
Pricali smo, o svemu, a najvise o nasem odnosu I o nama … O onom juce …♥
Rucak, prosao je.
Ja: Idem sad.
Stefan: Ispraticu te, taman malo da prosetamo princezo. ♥
Ja: Princezo, hvala sto me tako zoves, prija mi.
Stefan: Da. ♥
Stigli smo do jedne puste ulice, najvise je bilo prirode. Blizu je moje kuce.
A zatim. Stao je. Nisam znala zasto…
Stefan: Staniii! ♥ Moram nesto da dovrsim, jos od juce.
Ja: Naravno, cekam te.
Priblizio mi se. I rekao: “Moram da dovrsim” .. Poljubio me je. ♥ Jaooo, osecala sam se potpuno, ispunjeno. Nikad to nisam osetila. ♥ Bilo je carobno. Ostala sam bez reci.
Ja: Stefane…..
Stefan: Psttt…Nego, da te ispratim?
Ja: Da, naravno. ♥
Ispratio me je. Ceo dan, sedela sam na kaucu I razmisljala o tom danu. Sutra…:/
Nedelja je. ….Raspust je poceo jos u petak, zaboravila sam da kazem. Slobodaaaa. ♥ Moj razgovor sa sestrooom:
Ivana: Dobro jutro, Tea
Ja: ‘Jutro seko.
Ivana: Posto je poceo raspust, mogle bih da iskoristimo to, da se lepo provdemo, sta mislis?
Ja: Pa, ja se lepo provodim, tu je Stefan …
Ivana: Ne to. Nego, hocu da ti kazem…Idemo na more, duso.
Ja: Sta? Zar’ sad kad je pocelo u mom zivotu nesto najlepse?
Ivana: -.-‘ Biti single ima svoje prednosti!
Ja: Zar’ bas moramo?
Ivana: Bas me briga da li hoces, neces…Ja idem!
Ja: Okey, idemo. Ali znas datum?
Ivana: Mogle bi sutra.
Ja: Oke.
Srecna I nesrecna, u isto vreme. Nisam znala da se to moze meni desiti. Ali, srecna sam zbog mora, plaze, uzivanja, a tuzna … Ahh, taman sam pocela da se zabavljam sa Stefanom…Ali..Nema veze, videcemo se. Na sastanku sa Nikolom, Natasom, Stefanom …
Ja: Ej drustvo. Ja idem na more, sutra. :/ Sa Ivanom.
Natasa: Sta?
Ja: To sto si culaa..:/
Natasa: (Dusaaaa, placeee.) Nedostajaces mi.
Ja: Nato!? Nemoj da places, pa doci cu.
Natasa:Nema vezee..:(
Bila je tuzna, a onda, njene suze, kanule su na pod. Zaplakala sam za njom. Zao mi ju je bilo, malo… Vezane smo, jako. Ona I Nikola su otisli, ostali smo samo ja I Stefan.
Stefan: Znaci, ides?
Ja: Da….Nedostajaces miii.
Stefan: I ti meni, nemoj da me prevaris sa nekim tamo deckom.
Ja: Hahha, Stefika, neverujem. Volim te.
Stefan: I ja tebe, princezo. ♥
Plakala sam, on me je tesio, bio mi je podrska, hvala mu za sve. ♥
Sutrasnji dan.Ponedeljak. Spremam se za odlazak u Italiju na more. Venecija ♥
Pakujem svoje stvari, samo, imam toliko stvarcica da bih sad celu kucu ponela…Ali, okey, posto tamo imamo kucu, imam sve sto ce mi biti potrebno. ♥ Nedostajace mi prijteljiiiii.
Ivana: Kako uzbudljiv dan. ♥ Idemo na more!! ♥
Ja: Daaaa! ♥ Ali….Nata, Stefan..Nikola…:/
Ivana: Videces ih opet, ne tuguj, sad ima da se zabavljamo I uzivamo!
Ja: Mozda si u pravu.
Ivana: Naravno da jesaaaaam!
Spremile smo se…Krenule ka aerodromu … Stigle smo.
Ivana: Tea, idi kupi karte!
Ja: Odma’ !
Kupila sam, rezervisala mesto…..Sele smo u avion. “Vezite se, polecemo.” …Rekla je stjuardesa….
Ivana: Jedva cekam da stignemo. Onaj vazduh, talasi mora….Ahhhh!
Ja: Daaa…:/
Nije mi bilo svejedno, bas.
Par sati kasnije… Ivana me budi.
Ivana: Tea! Teaa! Budi se..Za par minuta smo u Venecijii!
Ja: A? A da…
Ivana: (Smeje se) Hahahahha…
Ja: ;)
Stigleee…Pesacimo do kuce…Plaza je blizu aerodroma .. A blizu plaze, nasa kuca ♥
Ivana: Stigle!
Ja: Daaa….♥
Stigle smo kuci…
Ja: Moja sobaa! ♥ Prelepa jeeeeeeeeeeeee! :D Odmah javljam Natasi da sam stigla.
10 Propustenih poziva? Sta? Ko je? ..”Natasa” … Moram da je zovem! Odmah…Ali treba da menjam karticuu -.- Romingg…Promenila..
Natasa: Halo?
Ja: Nato, sta si me zvala?
Natasa: Eto, da vidim gde si.
Ja: Neverujem da si samo to htela…Reci sta! Natasa?
Natasa: …Natasa…Zacutala a onda je reklaa….
Natasa: Htela sam, htela sam da ti kazem da sam saznala da sam…
Ja: Sta? Natasa, reci!? Sta? :O
Natasa: Tesko sam bolesna! :(
Ja: STA!????
Neverujem, znaci ne verujeeeeeem! Ona? Moja naj,naj,najbolja drugarica, tesko bolesna? :O
Ja: Pa kako? Od cega?
Natasa: Ne znam. Bolesna sam od neke bolesti, zaboravna sam, ne znam kako se zove, uglavnom moram na operaciju ;(
Ja: Kad?
Natasa: Sutra, moram, hitno!
Ja: Javi miii, kako je prosla, u stvari neka mi javi Nikola!
Natasa: Okey…:(
Tuzna sam, I tuzna sam, I tuzna saaaaam. Ivana me tesi, bezuspesno je…Zvo ni mi fon.
Ja: Halo?
Stefan: Princezo? ♥
Ja: Ej, Stefane, kako si?
Stefan: Onako, Natasa, znas. Kako ti je tamo?
Ja: Dobro je, ali ova vest me je malo pogodila.
Stefan: Paa...Znass....Masa, muva me.
Ja: Znam to, I to vrlo dobro. Plasim se.
Stefan: Nema cega, ja samo tebe volim! Ne nju.
Ja: Hvala. ♥ Idem na plazu, prekinucu cu. Caos.
Stefan: Cao princezooo. ♥
Nas razgovor. ♥ Masa..:@ …Natasaaaa :(
Sutra..Operacija? Jutro. Danas je operacija moje druge sestre…Jer kao da mi je sestra. Nisam raspolozena, ne mogu ni da budem. Telefon, zvonii. “Nikola” je…
Ja: Halo?
Nikola: Cao Tea, ja sam.
Ja: Hej, kad je operacija?
Nikola: Pocela je odavno…Traje vec 3. sata.
Ja: Jao, samo neka je dobro, obavestavaj me.
Nikola: Hocu. Cao.
Jao, Boze, spasi je. Samo da prodje dobro operacija. Idem na plazu, bolje mi je, malo da se smirim.
Setala sam. Skinula sam se u kupaci kostim…More..Plivala sam…Subcala se..Ali ipak malo mislila na Natu..♥ Sat vremena kasnije….Setam se…Ponovo….Tuda je prolazio jedan momak…
On: Cao, lujko! ;)
Ja: Cao kretenu! -.-
On: Hahahahahaha….
Ja: Samo se ti smej! Uh! :@
Jako me nervira, ne znam koje….Ima crnu kosu…Moram da priznam da je zgodan, ima plocice xD Ali, jaaaako me nerviraaaa. Kamo srece da ga ne srecem vise.Stefan.... Natasa ;(((((
Zvoni mi fonn….
Ja: Nikola? Ti si?
Nikola: Da…Operacija je dobro prosla, jedva da je dobro…Natasa je za sada isto dobro…Isao sam u posetu, rekla je da te pozdravim I da ti kazem da misli na tebe.
Ja: Pozdravi I ti nju, pozeli joj brz oporavak, mogu da je cujem?
Nikola: Ne, nmg nositi tel. u sobu..Gde je ona. Lekari kazu da je mlada I da ce bolest brzo proci, a onda moze ici kuci. Zbog operacije sve je OK.
Ja: Uh, sad mi je pao kamen sa srca, drago mi je.
Nikola: Lepo se provedi….Caos Teice :D
Ja: Caos.
Aaaaaaa, bas mi je drago. Sada sam srecna I iznervirana..-.-‘ xD Ahaha…
Sutra ….Zanimljivoo…Hmm :P     Pao mi je kamen sa srca. Natasa je dobro, valjda danas ide kuci.
Ivana: Tea, idem ja do jedne drugarice, znas je. Lola se zove.
Ja: Da, idi..;)
Kad je Iva otisla, ja sam otisla na plazu. Sama sam bila…Odmarala se, suncala, plivala, jednom recju uzivala. Ali znate koje bio tamo? Onaj momak od juce. -.-‘
On: Ooooo, lujko! Pa koga to moje oci vide?
Ja: Ne znam, smaras, oke?
On: Opa, pa da, uobrazena devojka!
Ja: Okani me se vise..
On: Ma salim se malo. Da se upoznamooo…
Ja: Upoznavanje?
On: Haha…Ja sam Ivan, ti?
Ja: Tea. -.-
On: Lepo, ali jako si prgava lujko, jako.
Ja: E, ajde….Odo’ … Ja nisam lujka, ti si kreten! Tako se momci ne ponasaju prema devojkama!!
Otisla sam. Pobegla…Nervira me, kreten ! -.- Trrrrr! Telefon…
Ja: Hej, Natasa? Kako si?
Natasa: Dobro sam nego, htela sam da ti kazem nesto u vezi Stefana..
Ja: Sta?
Natasa: Da li ti se Stefan mozda javljao nedavno?
Ja: Ne zasto?
Natasa: A jel’ znas zasto?
Ja: Ne, reci!
Natasa: Jutros sam ga videla sa Masom, bili su na bazenu, razmenjivali neznosti. Izvini sto ti to ovako govroim…:/
Ja: STA!? Nemoguce….Da nisi pomesala?
Natasa: Ne, cak mi se I nasmesio I pozdravio me…Izvini.
Ja: Nema sta ti da se izvinjavas. Nego on. MRZIM GA!
Koji kreten, mrzim ga! Zasto bas jaaa? Sa Masom? Onom vesticom…Uh… Kako mi je samo obecavao da me voli, govorio… A sad, Masa?Placem i placem... Zvoni fon, opet..
Natasa: Halo? Tea?
Ja: Da?
Natasa: Stefan je sa Masom krenuo u Veneciju, on ima vikendcu blizu vas…
Ja: Kako znas?
Natasa: Videla sam ih…Rekao je: Idemo u Veneciju, kod Tee..
Ja: E super!! :(...Hmm, cek. cek. Imam ideju...:/
Koja je ideja      Ovo sto cu da uradim, nisam ja…Nisam takva, ali moram. Hocu da se zabavljam sa Ivanom dok je tu Stefan sa Masom. Hmmm, plaza? Ivan je tamo.
Ivan: Cao Tea.
Ja: Cao Ivane, e pitanje?
Ivan: Da, koje?
Ja: Zelis li da se druzimo, mislim prijateljstva nikad dosta.
Ivan: Da, naravno.
Eh, sad….To je dobro, bicu sa njim dok je Stefan tu. Upravo neko ide ka nama. Stefan I Masa.
Masa: Ooooooo Tea. Pa vidis ti sa kim sam ja? Sa tvojim bivsim deckom! Hoho..
Ja: Vidim…-.-‘ Kreten si Stefane…Kreten!
Masa: Lakse, oke?
Ja: Nemoj ti meni lakse…
Stefan: Tea, pala si na moje reci I poljupce, hahha. Glupaco.
Potom, Ivan ga je udario….Srecom nije doslo do tuce, krenuli su, ali neki ljudi sui h rastavili.
Stefan je otisao, sa Masom….:( Nemogu da verujem.
Ja: Ivane, hvala ti sto si me odbranio.
Ivan: Nema veze, ja sve devojke branim! :D
Ja: Uhh! -.-
Ivan: Pa sta se ljutis? Zar sam trebao tebe da izdvojim, drugarica si mi.
Ja: Okey…
Uh….Nisam ovo ocekivala. Uglavnom Stefanu je malo krivo sto me je video sa Ivanom…Videlo se na licu…
Vece je, noc. Prelepa je.Srela sam Ivana..;)
Ivan: Hej Tea.
Ja: Hej Ivane..:)
Ivan: Znas onaj dan …. Kad smo se prvi put sreli..Tad sam osetio nesto prema tebi, izvini ako ti ovo ovako govorim, znam da mi ne mozes uzvratiti, volis decka…Svog….
Ja: Ja…Ivane..Znas, ne mogu…Ti si mi ipak prijatelj I volela bih da to I ostanemo..
Ivan: U redu…Moze..:D Lujko!
Ja: Uuuuuuuuuh! xD
Sutra….Podne? Tako kasno ustajem? xD Idem malo napolje ;)
Upravo sam srela Stefana.
Stefan: Cao Tea…
Ja: Nema sta tebi da se javljam.
Stefan: Ej, nisam ja stvarno sa Masom..Ja je zezam, a I tebe.
Ja: Stefane, neverujem ti vise nista…Ali bas nista…Vi muskarci ste svinje! Ljubite se sa dve u isto vreeme! Znas sta? Mrzim te…
Stefan: A koje taj Ivan?
Ja: Sta tebe to briga!
Stefan: Volis ga?
Ja: Drug mi je. -.- A I mogla bih da pokusamoo.
Htela sam da ga malo napravim ljubomornim jer nije jedini u mom zivotu, mislim, da tako ispadne…Nije bio bas srecan, ali budala je. Zelim da ga mrzim! Otisao je…Zvala ga je Masa. Nastavila sam da setam..I da uzivam…A onda sam srela Ivana.
Ivan: Cao Teice.
Ja: Cao Ivane..
Ivan: Izvini zbog onog sinoc, ispao sam glup…
Ja: M nisi…Samo si iskren, ali ja..Znas da ne mogu.
Ivan: Znam…I ne brini zbog toga, savrseno razumem.
Ja: Drago mi je…;)
Zao mi je sto ne mogu da uzvratim, gledam kao druga …Ali oke, prebolece me…
Potom…Naisli su Stefan I Masa… Seli su pored nas..Stefan je poljubio Masu…Ljubili su se. Ne mogu da verujem. Hocu da puknem. Stefan je poceo da prica sa njom, a onda sam ja zagrlila Ivana I proderala se: Ljubavi, volim te! Poljubila ga u obraz..Ustvari blizu usana, I to sve zbog Stefana. Ljut je…Otisli su.
Ivan: Tea ….
Ostao je bez texta…Nije znao sta se desava, malo mi ga je bilo zaooo…malo se ponadao ali…Oke…
Ja: Ivane, idem kuci, da veceram, crkavam od gladi, a I Ivana ce se zabrinuti.
Ivan: U redu, idi…
Otisla sam.. Vecera: Spagete ♥
Zavrsena je…Laku Noc Ivana..:) Rekla sam..
Ivana: laku noc seko..:) Lepo spavaj..
Ja: Hvala ti..Takodje..
Sanjam … Nista! xD Obicno..:DAh…Juce nis posebno, zato I nisam pisala…Sinoc sam sanjala… Ivana….:) Bili smo zajedno…Cek…Cek…Sta ja ovo pricam? Zaljubila sam se? Joj..
Dorucaaaaaaak! Pizza…:D Jej! Doruckovalaa…..
Ja: Ivana, ocemo do plaze?
Ivana: AJd’!
Otisle smo…Konacno zajedno! Ja I moja sestrica…
Nailazi Ivan..
Ivan: Tea, razgovaramo?
Ja: Naravno.
Ivana: Ostavljam vas…
Ivan: Sta je ono prekljuce znacilo?
Ja: Koje?
Ivan: Ono: “Ljubavi, volim te!”
Ja: Pa znas…Tu je bio Stefan.. Pa sam htela..
Ivan: Da ga napravis ljubomornim?! Znaci ja ovde ispadam budala!
Ja: Ivane, nemoj da se deres..Zao mi je…
Ivan: Zao ti je!? Zasto smo postali prijatelji? Da bih ti ja bio igracka za ljubomoru? Iskoriscavas me, jer znas da te volim I da ne mogu da te zaboravim!!?
Suza mu je kanula na moju ruku…..Ljutito je otisao…Sad mi je zao…Ali tako je dobar I mislim da nesto osecam prema njemu…Mislim da, volim ga..:O
Ja: Ivane! Stani! Molim teeeeeeeee….
Okrenuo se..
Ivan: Sta hoces?
Ja: Ivane, znas…Taj dan…ceo dan smo bili zajedno, ludovali bez obzira na to sto sam rekla….I bas tog dana sam osetila nesto prema tebii…Cak sam te sinoc sanjala..I tad shvatila..
Ivan: Da me volis? Ne verujem ti….Zelim, ali ne mogu….Potrazi me, kad to stvarno osetis..
Ja: Ivane, nemoj…
Ivan: Tea, volim te, znaj…Ali…
Otisao je… AAAAAAAA! Zasto sam to uradila? Zbog Stefana? Nije vredan toga…
Ceo dan, sedela sam u svojoj sobi. Ivana me je stalno zapitkivala da li zelim da jedem. Nisam htela…Ne mogu. Posle svega, ne zelim ni da pricam, nista. Samo da namiru sedim I placem.
Ivana: Tea, oci su ti skroz krvave, nemoj da places, razboleces se.
Ja: Neka, to sam I zasluzila.
Legla sam da spavam…Jedva cu zaspati. Ali znam da cu ga sanjati...11 sati. Izlazim napolje, na plazu, ali Ivana nigde…Posle oko 13 h Izlazim napolje, na plazu, ali opet Ivana nigde…Kako sad dam u objasnim? Placem…Ja cu da se ubijem, to mi je najbolje!
Ivana: Tea, sta lupas? Ubices se? E znas sta, pre cu ja sad da te ubijem nego ti..Zbog Ivana? Ma daj, videces ga, razgovaracete I gotovo..
Nije lako…Odoh napolje, mozda ga I sretnem….Prolaze sati..Ljudi gledaju u mene I cude se, a kako I ne bi. Pune oci suza…Umorna, neispavana…Podocnjaci…Ma zombie sam. Oh…Evo ga Ivan! Setam prema njemu…
Ja: Cao, Ivane..
Ivan: ….
Ja: Ivane stani!
Ivan: Molim?
Ja: Nemoj da me ignorises, ne mogu to da podnesem…Vidis li na sta licim? Pune su mi oci suza, ne spavam, umorna sam…A znas zasto? Jer mi je jako zao…A neverujes mi da te V-O-L-I-M!
Ivan: Izvini malena…Moram da razmislim, nadji se na mom mestu!
Ja: Ivaneee! Oprosti! :’((((((
Ivan: Cao malena…:/
Malena..♥ Zove me “Malena” ♥ Jooooj, sad mi je lakse, alii..Nije to, to…Videla sam mu suze u ocim, place? Jooj, dusa moja….♥..Nailaze Stefan I Masa…
Masa: Ahahahhahahaha..Na sta licis, pa da se covek uplasi od tebe I danju.
Ja: Bar imam razlog, I bas me zabole sta drugi ljudi misle o meni…Ne zivim od tudjih misljenja!
Masa: Sta je? Ivan te sutnuo?
Ja: Ne!
Masa: Stefane, idem…
Otisla jee…
Stefan: Sta ti je princezo?
Ja: Ne zovi me vise tako.
Stefan: A da mi ponovo pokusamo? Ostavicu Masu, glupa je…Samo je iskoriscavam.
Ja: Ne zelim da pokusamo…Volim Ivana…Da ti kazem nesto. Djubre jedno, pokvareno, kako mozes da je iskoriscavas? Znas sta…Crkni! Jadna Masa. A ja zbog tebe sad ne mogu da imam srecu sa Ivanom, zbog tebe ne zeli da prica sa mnom!
Stefan: Opaaaaaa….Nemoj ti meni djubre, jer znas, ne gledam ja sto si zensko..Udaricu te! Deriste jedno! Godinama smo prijatelji, momak I devojka, a sad meni ovako..
Ja: Udario bi me? Hajde, udari! To jedino I znas, pa ti nisi muskarac ti si…Ne znam sta si, to ne moze da se iskaze.
Odlazim, kuci, da spavam, bar mi je sad lakse……Ivan ♥ :’( Ljubav moja…
13h …Ijaaaaaaaaaaaooo, Zar sam toliko spavala? Pa da, sta se ja cudim? Celu noc plakala..:(
Ja: Ivana! Posto ne mogu vise da izdrzim, idem pravo Ivanu, idem kod njega, moramo da razgovaramo!
Ivana: Hvalim te Boze da si se ti setila da uradis dobru stvar!
Ja: Da, moram.
Izlazim napolje, kisa. Vracam se po kisobran. Izlazim sa kisobran, idem ka njegovoj kuci, malo je dalja od moje…Ali bas me briga! Ako treba pesacicu I 20 km …Srela sam Stefana..
Stefan: O zdravo! E, a koja si ti glupacaaaaa..
Ja: Ne zanimaju me tvoja misljenja.
Stefan: E, a znas zasto to kazem..? Zato sto ti ides Ivanu da ga molis, devojko, nece te…Ja ocu, I ima da te imam!
Ja: bas me briga za tvoja misljenja, cujes? I necemo biti zajedno jer ja tebe necu! Sad, setaj!
Stefan: Dobro, dobro, videcemo koliko ce ta veza potrjati!
Ja: Pretis mi?
Stefan: Ne, bas ne.
A znam da smera nesto! Uh, mrzim ga!
Stigla sam do njegove kuce, kod njega je plaza prelepa…Prelep pogled, a I Ivan je prelep.♥ Kucam..Sam je, roditelji nisu posli sa njim. Kucam drugi put, treci…Odustajem…Krenula sam, kad on izlazi..
Ivan: Tea..?
Ja: Ivane, ja tebe molim, jakoooo molim da razgovaramo, ne mogu vise, pa dokle cemo ovako? Zasto mi ne verujes?
Ivan: Kisa je, odo’ po kisobran cekaj me.
Izasao je…Krenuli smo ka obali, prelepa je, samo, bila bi jos lepsa da nema kise.
Ivan: Dakle…
Ja: Dakle…Ja tebe volim, obozavam..I zelim da budem sa tobom uvek, zauvek…Neverujes?
Ivan: Ja tebe volim, obozavam I zelim da budem sa tobom uvek, zauvek…Verujem ti.
Kisa je prestala, iza oblaka je virilo suncem, malo po malo pa je izlazilo, na kraju, je skroz izaslo…Taj trenutak….Ivan je bacio nase kisobrane, na pod-pesak…A onda priblizo se I poljubio me jeeeeeeee! ♥ Dugo je trajao poljubaaaac… ♥
Ja: Ivane…♥ Volim te mnogoo..
Zagrlila sam ga…
Ivan: I ja tebe, ne mogu bez tebe, jedva sam I ovo izdrzao. ♥
Ja: Jao….♥ Nikad nemoj da me mrzisssss…I da ides…Ne mogu ni ja bez tebe, oci me bolu…Ceo dan placem, bar evo 3 dana ;(
Ivan: Ne zelim da places, nemoj vise, uvek cemo biti jedno uz drugo, idi kuci sad..:) Mrak je..Dugo smo ovde…
Otisla sam, poljubio me je blizu usta…Ah….Divno se osecaaam. ♥Dobro jutro! Ovaj dan je bas lep. Suncaaaaaaaaaaaaan! I ja sam Srecnaaaaaaaaaaaa. ♥ Ivaaan, treba da se vidimo za pola sata :D Odoh, da se spremim.Spremljena.
Aaaaaa, kako lepa plaza. Eno ga Ivan!!
Ja: Ej cao Ivane.
Ivan: Volim te, malena. ♥
Ja: Malena?
Ivan: Ja te tako zovem, malena. ;)
Ja: Hvala ti, sreco.
Ivan: Volim te. ♥ (Poljubio me je)
Ja: Joj, I ja tebe.
Ivan: Idemo na pice.
Ja: Ajmo…
Otisli smo u restoran. Pili, I zezali se, ljubili I razmenjivali neznosti. Odjedonm, dosli su Masa I Stefan. Seli su za sto. Pili, ljubili se, a onda najverovatnije ogovarali nas.
(Pricaju Stefan I Masa, necuju ih Tea I Ivan)
Stefan: Masice, princezice. Sta mislis o mojoj ideji?
Masa: Koju ideju, ljubavii?
Stefan: Da razdvojimo Ivana I Teu..
Masa: Ja, naravno, pristajem, kako ne !
Stefan: Dobro, ali, ti ces morati da smuvas Ivana, bilo kako, muvaj ga pred Teom, a ja cu Teu pred Ivanom.
Masa: Odlicna ideja… Ali ja necu da budem sa Ivanom, a ti sa Teom.:(
Stefan: Ne brini princezice, kad ih razdvojimo, sutnucemo ih.
Masa: Okey, sutra cemo.
Stefan Okeee.
(Tea I Ivan)
Tea: Ivane, pada mrak, vreme je da krenem..
Ivan: Oke, praticu te malena. :)
Tea: Hvala…
Isli smo polako, pada mrak…Mrak je. Ivan je stao kod jednog dela plaze gde je sve tiho I prazno, nema nikog, samo se cuju talasi..On, polako prilazi, stavlja ruke na moje bokove i…Ljubii mee. ♥ Dize mi majicu..? O_O
Ja: Ivane, nemoj..Nije ni vreme ni mesto…
Ivan: Ne razumem ..
Ja: Izvini, ali..Ne sad, okey? (Poljubila sam ga)
Ivan: Okey…Samo…Nista..Caos..
Ja:Cao..
Probudila sam seee. Neko kuca na vrata? Konacno ja otvaram, ali bolje da nisam. Na vratima, Stefan.
Stefan: Ej. Aj izadji malo, razgovaramo I to.
Ja: Aloo! Jas am sa Ivanom, ti mene vise ne zanimas.
Stefan: Lazes!! Znam da me volis.
Izvukao me je napolje. Na silu, tuda je prolazio Ivan a onda me je Stefan poljubio, ljubio…Ivan je video, otisao je. Bio je ljut, o ne opet..:(
Ja: Stefane! Prestani da mi unistavas zivot! Upravo.AAAAAA Mrzim teeeee!!
Potrcala sam za Ivanom ..
Ja: Ivaneeeee! Srecoo…Stani.
Ivan: Sta sad hoces? Da me opet uveravas da m volis? E necu vise da ti verujem! Necu. Dva muskarca volis? Ustvari, jednog zaje*avas, a drugog volis, ja sam taj kog…Dao pet ne pominjem.
Ja: Ivane, nije tacno, izvukao me je napolje I kad je video tebe, ljubio me je, pokusala sam da se oduprem. To nisi video, previse si brzo reagovao pa si se okrenuo I otisao. Zasto mi opet ne verujes?
Ivan: Ajde stani na moje mesto…Mislis da bi ti meni verovala? Ej….Idem…Gotovo je.
“Gotovo je.” …..”Gotovo je.” Ceo dan mi je ovo odzvanjalo u glavii…Ivana mi je preporucila da izadjem malo napolje…Ali bolje da nisam…Izasla sam, Ivan je setao plazem, plivao, a onda je dosla Masa I poljubila ga. Neverujem!? O_O Meni nesto govori, a paz’ njega. AAAA! Ja bas nemam srece… Nekoliko min. kasnije, Masa je otisla, a onda sam ja potrcala prema Ivanu!
Ja: Ivane!? Kako te nije sramota? Meni nesto pricas, a ti se ljubis sa Masom, pih!
Ivan: Ona me je prisilila na to.
Ja: Eto vidis, isto nam se desava, ja tebi verujem jer mi je tako bilo sa Stefanom.
Ivan: Tvoje je kao sa mnom? Nije, vi ste se dugo ljubili, a ona me je na blic..
Ja: Eto, etoo, ja njemu verujem on meni ne. (Placuci) Znas sta? Ja se sutra vracam kuci, ne zanima me vise da li ces mi oprostiti ili ne, ja jedino mogu da ti kazem da te volim I da mi niko ne treba osim tebe. Bilo mi je jako lepo sa tobom, I ako smo imali mnogo poteskoca. Mnogo stvari nas razdvajalo, ali meni je sudbina da zauvek ostanem tuzna I sama, Ivane. VOLIM TE! Eto, pa sad, ti razmisljaj da li zelis da mi verujes ili ne. Kad odem kuci uvek cu te se secati, ne znam kad se ti vracas kuci, zivimo u istom gradu ali…Ako se ikad sretnemo, pogledacu te u oci I jedino sto zelim da vidim u njima ja. Mada, neverujem d ace tako biti, t ices imati vec neku bolju savrsenu devojku!
Ivan: Ne idi. Nije tacno, ti si za mene savrsena.
Ja: Cao Ivane..
Otisla sam kucii…Plakala sam, rekla sam Ivani da idemo kuci sutra…Ona se cudila, pitala me je sto, zbog cega, nisam insta odgovarala, samo sam cutala ii…Bila tuzna…Eto, jutro je. Spremam se da odem na aerodrom. Tj. Ja I Ivana…
Spremne smoo…..Mozemo polako da krenemo….Setale smo do aerodrome, vec sam rekla, nije daleko od plaze I nase kuce…Ocekivala sam da ce naaici Ivan I da ce me moliti da ostanem, ali njega nema, nije ga bilo…Nije naisao.
Stigla sam na aerodrome, zamolila sam Ivanu da ode po karte.
Ja sam ostala, jer, zelela sam da vidim da li ce da naidje…Ne nije naisao.
Ljudi su ulazili…A ja sam odugovlacila…Ivana je rekla da smo mi na redu. Krenula sam uz stepenice…A onda sam cula neciji zadihani glas kako govori….”Izvini za sve.”
Okrenula sam se…Ivan je stojao, umoran, trcao je…
Ivan: Izvinni za sve. Nemoj da ides.
Ja: Ivane, nisam znala da ces doci.
Ivan: Ostani…
Konduktir: Molimmo vas da udjete unutra, ili ostanite, ili udjite.
Ja: Ivane, ja moram da odem.
Ivan: Nemoj! Ja ne mogu jos da se vratim, bice dosta vremena da se ne vidimo, ostani samnom, pa cemo se zajedno vratiti.
Ja: Ivane, ne mogu.
Ivan: Malena, volim te. ♥
Ja: I ja tebe..Vidimo seeeeeeee!!
Ivan: Da…Ali….
Avion je poleteo…Samo sam njega gledala, postajao je sve manji, manji I manji, dok nije nestao iz mog vidika..;( Sada se kajem sto nisam ostala......
Ivana: Teice, videcete se, iako ce proci malo vise vremena, on dolazi na kraj raspusta..Krajem avgusta, a sada je pocetak jula..:/
Ja: Da, znam…;(
Zaspala sam, sanjala sam ga…Bili smo srecni, zajednoo..
A onda sa cula zvuk: “Budi se, stigli smo.”
Ivana: Tea?
Ja: Zar’ vec?
Ivana: Pa sta si ti mislila?
Ja: Ajdemo…
Stigle smo kuci, bila sam umorna…Jako umorna…Zvala sam Natasu da dodje, zajedno smo bile, sve sam joj ispricala, a ona mi je davala savete, ona mi je velika podrska u zivotu…Tako da je jako volim, rekla je da ce brzo proci vreme do kraja avgusta….Da cu ga videti…A znate sta je krajem avgusta jos gadno? Skola…:P       Budim se. Kuci sam. Ali ja sam mislila da je sve san. Bar na trenutke, ali…Nije san, stvarnost je. Ivana mi je govorila da je stvarnost teza od sna…Ma kakav god san bio. Ivan je ostao u Veneciji…;( Kajem se…Mogla sam da ostanem. Zelim da zovem Natasu.
Natasa: Hallo? Tea, ti si?
Ja: Natasa, moramo hitno da razgovaramo, potreban mi je savet, usput cemo da se pozdravimo, duge se nismo videle.
Natasa: Okey, ajde…Budi za pola sata u kaficu…”Rose” ..
Ja: Oke.
Pola sata je proslo…Srele smo se…Pricamo..
Ja: Eto, sad znas…Zaljubila sam se u Ivana, kako cu sad bez njega, zasto nisam ostalaaaa…;(
Natasa: Teeiiceee…Nemoj da tugujes, videcete se. Brzoce proci vreme…svaki dan cemo da ludujemo, nas troje… Ti, Nikola I ja … Tako ce proci vreme…Hajde veceras uvece da ludujemo, idemo kod Nikole kuci.
Ja: Hocuu. Hvala vaaaaaaam!!
(Poljubila sam je) ….Otisla sam kucii, naravno das am mislila o Ivanu, a onda mi je zazvonio tel.
Ja: Halo? Koje to?
Ivan: Malena, volim te, sta radis?
Ja: Ivaneeee!? Pa otkud ti moj broj?
Ivan: Ne secas se da si mi ga dala?
Ja: Jao, da. Pa sta radis? Kako si?
Ivan: Lose…;(
Ja: Zasto, sta ti je?
Ivan: Ne mogu bez tebe.
Ja: Hihihihi, ljubavi volim te. ♥
Ivan: I ja tebe.
Ja: Brzo dodji ovamo…Kuci, cim dodjes javi da se vidimo.
Ivan: Hocu, mada, ne verujem da cu brzo …Vracam se na kraj avgusta, a sad je 17 Jul…Steta sto si tako brzo otisla sa mora. ♥ Ovde je lepo, ali bilo bi divno, da si ti ovde.
Ja: Ej, moram da prekinem, idu gostii.
Glupi gosti….Dosli su, a ja sam se smarala…Pogotovo kad su poceli da me ispituju..Joj…
Otisla sam na fejs…Dopisivala sam se .. A onda mi je nesto iskocilo na pocetnu.
“Stefan nije vise “u vezi” sada je “slobodan”.
O_O Sta? A I bas me briga vise….Niko me nece razdvojiti od Ivana, NIKO!Jutro, nista posebno, dan, ko dan…Ijaooooo, zabravila sam na jucerasnju zurku. -.- Divno. -.- Ali okey, idem do Nikole … Da se izvinim. Otisla sam, zvonim. Nikola otvara.
Nikola: Ej, Teice, pa gde si ti? Sto nisi juce dosla?
Ja: (Prijateljski poljubac) Ma izvini za ono juce sto nsiam dosla…Dosli gosti, smaranje, ispitivanje…-.-
Nikola: Ma u redu je.
Ja: Nadam se da ste bar Natasa I ti ostali samiii. Bilo ludo?
Nikola: Hihi, da.
Ja: Drago mi je.
Nikola: Pa, kakvo je stanje sa Ivanom?
Ja: Sve je u redu, malo mi cudno bez njega, ali brzo ce proleteti vreme.
Nikola: U pravu si, ajde veceras da dodjes … Na zurku, opet je…Malo cemo se slikati, zabavljatii, tako ce proci vreme do avgusta..
Ja: Hvalaa…
U redu. Neko me zove…
Ja: Halo?
Anoniman: Zdravo…
Ja: Poznat mi je glas, koje to?
Anoniman: Pazi me se. Nesto ce ti se uskoro desiti, mozda tebi, mozda nekim tvojim bliznjima…Pazi, ja se samo svetim.
Ja: Ko si ti? Zasto to govoris? Sta sam uradila?
Anoniman: HoHoHo…
Ja: Halo? HalO???
Bojim seeeee….Koje too? Ispricala sam to Ivani, rekla je da se cuvam…Ipak nije ovo neko zezanje…. Uvece sam otisla kod Nikole, konacno, ludovali smo. ♥ Bilo mi je super, cak sam I zaboravila na onaj poziv…
A onda sam ga se setila…
Ja:Natasaaaa!
Natasa: Sta je?
Ja: Bojim se…
Natasa: Cega?
Ja: Danas mi je neko anoniman rekao da se pazim, nesto ce uraditi lose…Meni ili mojim bliznjima, plasim se.
Natasa: Ma ne brini sve ce bit’ okey. ;)
Ja: Ja se nadam…
Nastavili smo da se zezamo…I onda sam stvarno zaboravila na taj poziv…Uf, jutro, boli me glava od sinoc, mamurna sam, malo. Ivana sedi pored mene I trese se.
Ja: Ivana? Sta je tebi?
Ivana: Ma, pusti me.
Izbecila se I gleda u jednu staru sliku….Pre je na toj slici bila ona, sada vise slike nema, ostao je samo ram I staklo koje je puklo.
Ja: Sta se desilo sa slikom?
Ivana: Ne znam, ustala sam da odem da pijem vode, slucajno sam pogledala ka TV-u .. Pored njega, znas vec, ram I slika jee bila, pogledala sam, nema je..Staklo je puklo, a ram ostaoo…Da li znas gde je ta slika?
Ja: Ne, sta mislis sta je bilo?
Ivana: Nemam pojma. :/ Prijavicu policijii..
:O Sta je bilo sa slikom? Bojim se…Sta je bilo? Zelim da ubedim sebe da je samo od sebe puklo, ali, gde je slika? Da nisam mesecarila ili sta? Otisla sam kod Natase, razgovarale smo o tome …
Ja: Iiii…? Sta mislis?
Natasa: Ja sam za to, da stavite alarm u kuci, nikad se ne zna za lopove…
Ja: Hm, moguce je da je lopov…Ali sta ce mu slika? o.O
Natasa: Ne znam, ali, samo ti postavi alarm.
Ja: U redu.
Poslusacu je. Sta drugo da uradim. Dosla sam kuci…Ivana je sedela na fotelji…..Zabrinuta je…
Ja: Ivana, postavicemo alarm u kuci…I u dvoristu, lopovi su..
Ivana: Tea, u redu je to, ali sta ce im moja slika…
Ja: Najverovatnije su je bacilli…Videla sam je u dvoristu..Evo je…(Pokazujem)..
Ivana: Sad mi je lakse, najverovatnije zele da ukradu nesto, pa su uzeli sliku da bi nas preplasili..Hehhee…
Ja: Smejes seeeeeeee….Jupiiiiiiiiii.
Ivana: Hehe…
19:30 – Dnevnik… Pogledacu ga.
Vazne vesti… Devojka je silovana od strane lopova….Za vise informacija pogledajte za par minuta…Ma necu da gledam….Odo’ da spavam.
Svi dani su bili isti, ….Zaboravila sam na one ruzne stvari…Proslo je mesec dana…Skoro mesec dana….Danas je: 28/8/2011. I danas Ivan dolaziii…! Zvala me je Natasa, rekla je da dodjem kod nje, ima nesto hitno da mi kaze. Izasla sam napoljee…Hodam, setam prema njenoj kuci, a onda se sudarim sa nekim…
Ja: :O Ivaneeeeeeee?! Ljubavii..(Poljubila sam ga)
Ivan: Hej, malena, dosao sam, niko nas nece vise rastavitiii…Niko! :*
Ja: Pa kako si?
Ivan: Bio sam lose zato sto nije bilo tebe, ali sad sam najbolje. ☻
Ja: Ej, ja sam krenula ka Natasi, ides sa mnom?
Ivan: Pa, ne znam bas…Ovajj…
Ja: A molim teeeeeeee?
Ivan: Oey, ideeeem, ne mogu da ti odoliiiim.
Ja: Hihihihi…
Stigli smo kod Natasee, pozdravila nas je I usli smo unutra, bila je bleda…Sta joj je?
Ja: Pa, Natasa, ovo je Ivan, Ivane, ovo je moja najbolja drugarica Natasa…
Natasa I Ivan: Drago mi je.
Ivan: Odoh, do WC-a….Gde je..?
Natsa: Idi hodnikom pravo, pa levo.
Ja: Natasa, sta ti je? Sta si htela vazno da mi kazes?
Natasa: Neko mi je provalio u kucu…Ne znam koje ni sta je…Uglavnom, uzeo mi je album…
Ja: Sreca pa je album..
Natasa: Ne, nesreca je, to sto u tom albumu su tvoje I Ivanine slike…Nijednu nije ostavio samo ih, kao da ih..
Ja: Sta?
Natasa: Sakupljaa…Nijednu nije bacio…Kao Ivaninu, secas se…Uzeo ih je…Sad se plasim biti sama, zvala sam nikolu da dodje, nije mogao…Ides a roditeljima kod Bojane, njegove tetke…
Ja: Bicu ja sa tobom, javicu ovo Ivanii…
Natasa: Okey…
Ivan je dosao, bili smo Okey…Pricali I tako….Okey smo bili…Bila je noc…Vratila sam se kuci…Gde je Ivana?
Ja: Ivanaaaaaaa? Nema je..
Usla sam u sobuu, a ona je lezala na podu…
Ja: IVANA!
Budi se..
Ivana: Sta jeee? Sta je?
Ja: Sta ti je?
Ivana: Ma nista, zaspala sam…
Uf, laknulo mi jeeeeeeeee…♥
Uzas! Grmi i seva, …A onda neko kuca na vrata, bojim se…Znate ono u horror filmovima…Obicno je takvo vreme, a kad otvorim vrata stoji neki covek I ubija me….Hahaha…Joj..
Mislim da je vreme…..Da…..OTVORIM! Otvaram vrata a onda…: AAAAAAAAAAAAAAAAA!
Ivan: Tea? Sta je tebi?
Ja: Joj, uplasio si me…Ajde ulazi unutra, nemoj tu da kisnes…
Ivan: U redu…Dosao sam zato sto sam cuo za ono da neki lopov krade vase slike, pa sam se uplasio…I dosaoo…
Ja: Ma, stavili smo alarm, ne znam da li radi…Do sad..Nije zvonio..
Ivan: Ma ne brini…Nece vise.
Ja: Nadam se..
Seli smo na krevet, sad je stvarno gadno…Napolju se cuju pucnjevii…Od pistolja…:O
Ja: Ivane, pucnjevi.
Ivan: Ma ne brini, malena…J ate cuvam..:) Kod mene si sigurna…
Ja: Jao…Sweet.. Hihii….
Ivan: Kad ce ovo vreme vise da stanee…-,-
Ja: Uh…
Taj trenutak, metak je prosao kroz prozor a onda…
Ivan: Aaahhhh….:O
Ja: Aaaaaaaaahhh…:O
I metak je pogodio u ….
Mene…
Ivan: Tea?
Ja: I….van…e…
Pala sam u nesvest, vodili su me u bolnicu…..Bila sam u nesvesti…A napolju su bili Ivan, Natasa, Ivana I Nikola…Koji su nestrpljivo cekali odgovor od doktora, na pitanje: A kako je Tea?
Natasa: Ivane, Nikola, Ivana….Kako je Tea? Jel’ se neko cuo sa doktorom..?
Ivan,Ivana, Nikola: Ne…
Doktori su nesto radili oko mene…A onda se cuo aparat..
Aparat: _/\___________________ …..
Doktor: Sestro, brzo dodjite, nosite je na aparate..Srce ne radii…
Svi su usli unutra…
Misli…gde sam ja? Cujem plac dece….Cujem smeh dece, leptiricii, raznih boja, roze, plave, ljubicaste…Ne obicni. Oblaci…Mislim se, jel’ ovo Raj?
Doktor: Ivane, Ivana, Natasa, Nikola….Mi smo sve pokusali, ali…Zao mi je…Preminula je.
Ivan: NE! ZASTO LAZETE?
Doktor: Smiri se…Budi jak!
Ivan: Kako da budem, kako!? Ne, ne, ne, ne, ne I NE!
Natasa: Tea…
Ivana: Pa kako? Moja sestra, sve mi je u zivotu posle roditelja..:( Pa zar I ona….NE!
Mrtva sam? Da, mrtva sam..Zbogom..:(
Doktor: Mozete otici I pozdraviti se, po posledni put….Neka prvo udje Ivana, sestra joj je..
Ivana: Tea, zasto? Pa zar da me ostavis samu u ovom svetu? Roditelji, pa ti..Nemoj, molim te, nek’ nesto uradis samo da ovo sanjam, molim te….Ko je pucao u tebe? KO!? Osveticu se, trunuce u zatvoru, DOZIVOTNO!
Natasa: Ej Ivana, sad cu ja..:( ….Tea, najbolja drugarice…Ti si mi bila kao rodjena sestra, nemoj da ides, vrati se molim te..Trebas mi.
Nikola: Natasa…Ajde…Idi utesi Ivanu…Pozlice joj….Tea, drugarice, pocivaj…Volim te, drugariceee …
Ivan: Tea, malena….Volim te, ne napustaj me, potrebna si mi, srce ce mi puci…Moram d ate poljubim, poslednji put..:( ♥ (Poljubio je..)
Stavio je ruku na srce, a onda mu je suza kanula na ruku…
Aparat: ____/\___/\_/\_/\ …
Doktor: Ovo je cudo!
Cula sam neciji smeh kroz plac, to su bili oni, iako sam u nesvesti, sve cujem :D …♥ Ipak nisam mrtva…Moram da dovrsim neke stvari..
Budim se, nikad u zivotu ovako…Nekako ispunjeno….Ali u bolnici..-.-
Pored mene sedi Ivan…
Ja: Hej Ivane, dobro jutro..
Ivan: Hahahhaha, malena, nije jutro 2 sata je..Dobar dan! ♥
Ja: Jao, pa ja sam prava lencuga!
Ivan: Hahhahah…Nisi malena..:) ♥
Ja: Ja mogu da se samo divim…Imam prelep nadimak! ♥
Ivan: Poseban za tebe …Evo Ivane…Pusticu je unutra! Ivana…Udji seka se probudila…
Ivan je otisao, a Ivana ulazi kod mene, srecna jee…
Ja: Ej, seko…Kako si?
Ivana: Jao, sad sam super…Zato sto si dobro.
Ja: I ja sam….
Ivana: Jao, volim te, seko!!
Ja: I ja tebeeee! Nego….Da li su saznali ko je u mene pucao?
Ivana: Ne…Ma ko god da je…Ima da ga nema! Ubicu ga!
Ja: Ivana, preterujes, to ce sud da odluci..Ne ti.
Ivana: Ma sta ce sud..Osudice ga na 3 meseca, kakvi su…Jai ma dam u presudim dozivotno!
Ja: Ivana, ne preteruj!
Otisla jee…….Nestalo je struje…Mrak je…Cuju se koraci, ocii nekom svelte…>Znoj me obliva…Ko je to? Ne znam…Ima masku…Ulazi u moju sobuu….Drzi noz….Zeli da me ubije! Priblizava se iii…..Probudila sam se! Oh, san je….Ivan sedi I gleda u mene..
Ivan: Sta ti je?
Ja: Sanjala sam strasan san, ubica …. Hteo je da me ubije I onda..
Ivan: Psttt!
Poljubio me jee….♥ Joooooooooooooooooojj!U bolnici sam….Dolazi medicinka sestra I govori mi da imam posetu….”Posetu?”…
Al mogla sam I sta da vidim…Masa dolazi do mene, uplakana…Samo suze lijuuu…
Ja: Maso, sta ti je? Zasto toliko places…I sta ces ti ovde..?
Masa: Tea, molim te, iz sveg srca oprosti mi za svee. Bila sam uvek ljuta na tebe I mrzela te zbog Stefana, ali sad znam da on nije vredan nikog…On je najveci kreten kog sam u zivotu videla.
Ja: Sta je bilo?
Masa: Ma, koristio me je, samo. Sad je sa nekom Anom…Ostavio me je…Kao, dosadila sam mu. I jesam. Mrzim ga. Blago tebii..
Ja: Dobro je sto si na vreme shvatila. Nego, zasto mi je blago? U bolnici sam, HELLO?
Masa: Ne na to..Nego, moram da priznam, jako si , lepa I imas decka. A ja. Ja ga nikad necu naci.
Ja: Nemoj tako pricati Maso. I ti si lepa, nacice se I neka tvoja srodna dusa, koja ce te voleti celim srcem.
Masa: Hvala ti, ali …. Da li zelis da mi oprostis?
Ja: Okey, hocu. Ako uradis bilo sta sto bi me naljutilo…Kao ono sa PhotoShop-om…Secas se…Ostavljam te, I napravicu skandal. ;)
Masa: Nema problema.
Masa…Haha…Bile smo veliki neprijatelji. Veliki neprijateljiiiii….Ali sad smo se sprijateljile. Ona zna da bude dobra, ali nesto ju je uvek vuklo da bude zla. Ali okey.
Natasa: Ooo, Teaaa…Pa kako si mi sreco?
Ja: A evo super. Moram nesto da ti ispricam.
Natasa: Okey, reci.
Sve sam joj ispricala, nije bila zadovoljna…Ni ona nikad nije volela Masu. Ali pokusavala je to da sakrije. U tom trenutku, neko nailaziii…IVAN! ♥
Natasa: Hey, odo’ ja sad..Caos.
Ja: Ivane, duso….:* ♥
Ivan: Hej, malena, ma kako si ti meni?
Ja: Dobro sam ljubavi. Kako si ti?
Ivan: Dobro…A samo nek’ si ti meni I ziva I zdrava.
Ja: Da.
Ivan: Cuo sam da izlazis iz bolnice sutra…Jel”?
Ja: Jao, da. Znam. Jedva cekam..Da ponov....o….
Ivan: Sta ti je sta mucas?
Pogledala sam ka vratima…Stajao je Stefan….Pretucen…
Ivan: Kretenu! Sta ces ti ovde!? Ovde ti nije mesto! Mars odavde.
Ja: Ivane, smiri se. U redu je. Stefane, sta ti se desilo?
Stefan: Evo nista…Moj brat ….Marko, petukao me je.
Ja: O Boze.
Ivan: E neka je…Tako ti I treba..
Ja: IVANE! Smiri se!
Ivan: Tea? Sta ti je sad? Opet branis ovu budalu?
Ja: NE! Samo te smirujem da ne bi izazvao tucu.
Stefan: Ne brinite ne zelim da se bijem. Samo sam hteo da pitam nesto Teu.
Ivan: NE!
Ja: Ivane…Izadji samo da pita I udji unutra.
Ivan: Dobro..-.-
Ja: Eto, izvoli sta zelis?
Stefan: Volim te…Zelis li da se pomiris sa mnom? Molim te, ja znam da me volis.
Ja; Ne! Ne zelim I znas da te ne volim. Sa nama je gotovooo!
Stefan: Ako budes sa mnom, reci cu ti ko te je ranio.
Ja: Ti znas? RECI! Konju! Reciii…
Stefan: Ispuni uslov..
Ivan ulazi unutra, prisluskivao je.
Ivan:“Stefane, NIKAD! “ Samo sanjaj..
Stefan je otisao, Ivan je zaspao sa mnom…Sutra..
Budi me doktor, kaze…Da se spremim idem kuci.
Ja: Doktore zar’ niste rekli da sutra idem kuci.
Doktor: Nema potrebe, zdrava siii…
Ja; Super..
Dosla sam kuci…Sve je tako dobro….Sela sam na krevet I ukljucila TV.
Vesti…
Najnovije vesti: Nadjen je ubica koji je ranio maloletkinju po imenu Tea.
Molim? Staaaaaa? Koje to? Aaaa, ovo moram da sacekam! A jebeeeem tiii….Nestao signal! -.- Kablovska…-.- AAAAAAAA! Pa zar’ saddddddd! :( Ulazi Ivana.
Ja: Ivanaaaaa! Nadjen je ubica, ali nemam signal, valjda ovi oko kablovske nesto cackaju tamo! Ubicu se! -.-
Ivan: Okey, ali sta se tako nerviras, mozes naci na netu.
Ja: A jes’ upravu si.
Zove me Ivan..
Ivan: Hj malena. Sta radis?
Ja: Ma evo nista, nerviram se…Na vestima bilo ko me je ranio, a u tom trenutku mi je nestao signal.
Ivan: Ma sta te briga koje …. Vazno je da si ziva I zdrava.
Ja: Ivane? Ja moram da znam.
Ivan: Ma prebicu ga.
Ja: Hahaha, ne. :D
Ivan: ma ima da dobije po turu. Hahah.
Ja: Jao ljubavi, ne lupaaaaaaaaaaaaaj…
Ivan: Moram malo…Volim kad se smejes.
Ja: ^_^
Ivan: Ej moram da prekinem caos.
Ja: U redu, caos.
Odo’ malo na fejs. A pogodite ko stavlja tuzne statuse na fejs. Hahahahhahahaha, Stefan, hahahahha! Nesto kao: “Volim te jos uvek, I ti to dobro znas, znaj da bebo volim te, zauvek ti I ja.” Jooooj…Hihihi….Evo like cu. Dopisivacu se sa Natasom. Odoh malo na net. Zelim da znam ko me je ranio!
Najnovije vesti. Ne mogu da verujem! Znaci ne verujem! On!? Ne.
Znate koje? Marko! Stefanov brat! :O Ne verujem, znaciii. On se uvek druzi sa mnom, nije mi bio neki drug ali…Mogli smo se saslusati. Ja stavrno ne mogu da verujem, zasto je to uradio? Sta sam mu ja uradila da takvo nesto uradi? Ne druzimo se vec dugo godina. A sad odjednom, on mene ranio…Stvarno je cudan decko. Ne razumem ga ponekad. Tako je cudan. Uvek kad te pogleda. Imas neki cudan osecaj, ne razumem te njegove pokrete I poglede. Samo Stefan zna! Ali kad smo kod Stefana…Konj!
Ja: Ivana!
Ivana: Sta se deres, kozo.
Ja: Sad znam mog ubicu. Mislim, ranioca.
Ivan: Ko je to!?
Ja: Marko, Stefanov rodjeni brat!
Ivana: Onaj cudni decko? Ju..Neverovatno.
Ja: Ni ja ne verujem, stvarno. Bas me cudi.
Zovem Natasu…
Natasa: Ej Tea…Sta je?
Ja: Ma…Ne mogu preko telefona…’Ajde, mogu da dodjem do tebe?
Natasa: Naravno…Hajde, ocekujem te.
Otisla sam do nje sve sam joj ispricala. Jako se cudila, a kako I ne bi. Taj cudan decko, a ko bi ga razumeo. Malo smo razgovarale…A onda sam primetila oziljak na mom kuku…To jest…Iznad kuka. Ne zelim oziljak do kraja zivota!
Natasa: Jel’ ti znas das mo vec zavrsile 4. godinu Ekologije. I sad mozemo na posaoo…
Ja: Kakav posao?
Natasa: Pa da trazimo posao.
Ja: Jao da…Ej, mi smo vec dobile posao…
Natasa: Molim? O_O
Ja: Mhmmm….U zeljezarii…xD
Natasa: Jaoooo…:P Kad pocinjemo, da radimo?
Ja: Mislim da jee…Cekaj da pogledam u moju sveske za “beleske” ..xD :P
Natasa: Hahahhaa…”Beleske” …Pod navodnicima..:P
Ja: Ijaooooooooo….Sutra idemo da se upoznamo sa poslom..
Natasa: Okey….Ajd vidimo se sutra..Otpraticu te.
Sutra cu taman da odem u zatvor…Pitacu Marka, zastooo!? Obavestila sam Ivana, iznervirao se, jaaaako! Ali okej, reakcije. :D Ali znaci ne verujem! AHahha, zamislite mene na poslu? xDHahahha….Ja radim? -.- 18 godina :P Hahha I jos u zeljezarii…:P To je najgora fabrika…Tamo se jako zagadjuje okolina…Pa valjda I zato radim. Ali pre nego sto odem tamo, moram otici u zatvor da posetim onog kretena od Marka!
Proslo je malo vremena…A ja mislim da je vreme da odem u taj zatvor I da ga posetim..Otisla sam. Ne volim zatvor …. Tamo ima dosta zatvorenika I ne volim kad mi zvizde I dobacuju. Pitam policajca I on mi odobrava posetu. Ulazi Marko… U sobu za posete…Mene je video I zaledio se…
Ja: Sedi Marko. (Seo je) … Da li si ti dobro?
Marko: Da.
Ja: Zasto si pucao u mene? Nismo se culi 2 godine ja mislim…Nemamo kontakt..Bio si mi drug, ali moram da priznam I ne bas dobar. Nismo imali dobru komunikaciju, ali to nije razlog da me ranis, zamalo ubijes!
Marko: Sta ti sad umisljas? Da je zbog komunikacije, nije…
Ja: Pa zasto!? Znas da sam mogla da umrem!
Marko: E ovako. Sad moram da priznam…Ja sam ludo zaljubljen u tebe. Ne znam, tako si posebna! A onda je tu bio moj brat Stefan…Ti si njega volela mene ni da pogledas…A onda Ivan…Ili vec kako se zove…I eto, ako neces biti moja, neces ni njihova!
Ja: Da li si ti toliko lud da me zbog toga ubijes?
Marko: Da! Jesam! Luda sam, veomaaaaaaa lud, ali za tobom!
Ja: Nema smisla da pricamo vise. Zdravo! -.-
Marko: Tea! Ne idi. Zasto me ne izbavis I pokusamo da budemo zajedno?
Ja: Marko, neces izaci odavde. Niti zelim da ti platim da izadjes…Kriv si, ispastaj sad!
A sto se tice veze sa tobom, jedino sto mogu da ti kazem je, NE!
Marko: Zazalices.
Otisla sam. Ne mogu da verujem, koji konj! Znacii…Zbog toga? -.- Budala. Ima 10.000 zena, a on zapne za mene, I jos zeli da me ubije. Jaoo…Stvarno se vidi da je cudan decko. Da. Razmislila sam….Svraticu do mog takozvanog radnog mesta. Hahahahah! Ne mogu da verujem
I tako, ja upala da radim kao sef, cistacica da ciste tu zeljezari, a ja cu onda da istazujem te neke…Cestice, zagadjivanja vode. Uff…Ali okey…Plata je dobra….I Natasa je upala isto kao I ja…Valjda je zamolila onu tamo direktoricu. Hihi….Ispricala sam Ivanu, slozio se sa mnom..Rekao je da slusam srce I da idem putem svojih snova. Aaaa…Tako je divan! I vec smo…Ijaoooooooooooo….Danas je godisnjicaaaaaa! :D Ali bez veze godisnjica jer smo u vezi samo 4. meseca….-.- I ispricala sam mu za Marka, a on je samo odgovorio: “Sto nisi rekla da dodjem pa da mu ja ocitam lekciju?” ..A sve se u sebi mislim: “Hey, das am te pozvala, ti ne bi citao lekciju, ti bi ga tukao.” xD .. I takoo ti prodje danasnji dan….
Proslo je 2 godine, ja radim. Hahhaha….Marko trune u zatvoru, I neka! Ja I Ivan se jako volimo. Natasa I Nikola su isto dobro, imam 21 godinu. xD Hahha, al’ sam staraaaa….Ma..Idem da se vidim sa Ivanom…
Ja: Hey, Ivaneeeeeeeeeeeeee!
Ivan: Malena, hajdemo mojoj kuci. Malo cemo da ludujemo, mama I tata nisu kuci..:P
Ja: Ajddddd…:D
Otisli smo njegovoj kucii. Divna je. Uvek moram da se zagledam u nju svaki put kad dodjem kod njega. Predivna je, jer, ja sam takvu bas sanjala kad sam bila mala. I ponkad pomislim da mi se neki snovi iz detinjstva ostvaruju. Valjda je I mene Bog jednom pogledao, I podario mi Ivana koji je jako pazljiv prema meni, cuva me I voli me. A I ja njega volim! Jaoj….Moram na posao!
Ja: E Ivane, zurim izvini, sad ce 14 h …Na posaoo moram…
Ivan: Pa zar ti ne radis ujutru do 2. ?
Ja: Da, ali danas radim nesto posle podne, bile su neke smetnje pre podne.
Ivan: U redu, idi. Zakasnices.
Otisla sam, sve je bilo u redu. Ali kad sam se vracala razmisljala sam o tome kako dugo nisam videla Stefana. 2. godine … A u Markovu posetu u opste ne idem, ne zanima me. Imam oziljak zbog njega…A bas sad kad sam razmisljala o Stefanu, on se pojavi ii…
Stefan: E Tea.
Ja: Zdravo.
Stefan: Paa, kako si? Jel’ radis negde? Kako zivis?
Ja: Dobro sam. Radim, u zeljezari ii…Dobro zivim.
Stefan: Aha…Sa Ivanom si?
Ja: Da…^___^ On je jako divan. :D Jel’ imas ti devojku?
Stefan: Da. Zove se, Ana. I ona je carobna devojka. Razume me, a I ja nju.
Ja: Da, da…Cula sam.
Stefan: Kad vec imam priliku, zeleo bih da ti se izvinim za sve incidente koje sam ti priredio I uradio. I sa Masom I sve.
Ja: Ma dobro, bilo pa proslo. Ne treba se toga secati.
Stefan: Drago mi je…I zelim da se izvinim u ime Marka.
Ja: Aaa…Pa to ne treba ti da se izvinjavas nego on..
Stefan: Dobro, zurim ceka me Ana.
Ja: Kad se vencavate?
Stefan: Vec jesmo.
Ja: Stvarno? O_O U redu, sreccno !
On ozenjen ? O_O Hahha…Pa dobro neka mu je sa srecom. E doci ce I dan kad cu se ja vencati sa Ivanom! Veceras me je pozvaoooo.. ….kasnije …… Vecera je, kod njega sam! Vecerali smo, pili smo maloo…A onda smo legli malo da se odmorimo…I onda….Sta mislite? Ljubaaaaaaaaav. ^_^ ♥Budi me alarm u 7 sati. -.- Posao. :P Krenula sam…Usput sam srela I Natašu i zajedno smo krenule. Tu smo srele jednog dečka. Nešto je nama pokazivao...
Nataša: Šta ovaj izvodi?
Ja: Majmuna. xD
Nataša: Hahahhahhahahaha.....
I tako....Bile smo na poslu...Bile je malo dosadno danas. Ali okey. Proslo je moje radno vremeee. „14h časova je.“ ...Rekla je Nataša. Krenule smo kući. Sunčano je. Obično imamo svoje lude i razne teme. Malo smo se zanele pričajući. A onda, neprimećujući počela je kiša.
Nataša: Otkud sad kiša?
Ja: Ne znam, ja samo znam da treba da požurimo. Pokisnućemo.
Nataša: Da!
Trčale smo...Ona je stigla kuci, ali ja nisam...Moja je malo dalje. Kad sam stigla čekaoo me je Ivan.
Ivan: Malena, pa kako si tako pokisla?
Ja: Ma mani me. Napolju je veliki pljusak.
Ivan: (Skida sa sebe duks i briše mi kosu) Eto, obrisao sam ti kosu, ogrni se sad.
Ja: Hvala ti, volim te.
Ivan: Ej, hajde se nadjemo veceras kod fontane na livadi. Znaš, naše omiljeno mesto.
Ja: Da, znam, koliko sati?
Ivan: 20:55 h ...Molim te, budi tačna.
Otišao je. Baš me zanima, zašto baš u 20:55 h ... I još da ne kasnim. Ne znam, videću. Ispoštovaću to.
Večeras....
20:45 h .....Krećem, idem, moram biti tačna, ne znam zašto, ali moram. Žurimmmm....Veoma brzo idem. Zašto? Ne znam...xD Stigla sam, on me čeka kod fontane, nema nikog....Tako je romantično....Aaahh...♥ Došla sam, pogledao je na sat, bilo je 20:55 .....“Tačna si.“ Rekao je...
Ja: Zašto želiš da budem tačna baš večeras?
Ivan: Da bih ti ispričao nešto.
Ja: Hajde onda, pričaj.
Ivan: Sećam se...Onog dana kada sam te prvi put video. Bila si prelepa...Lutala si plažom zabrinuta...Ali ja sam te zavoleo. Govorio sam ti da si lujka, naravno, jer sam te voleo i želeo sam da vidim da si lepa i kad se naljutiš. Onda, sprijateljili smo se glupo. Ja sam to želeo, ali ti si me onda iskorišćavala samo da bi Stefana napravila ljubomornim, čak si me i poljubila. Kad sam saznao da si mi to uradila iz koristi, znajući da te volim, jako sam se naljutio na tebe, nisam želeo više da živim. Nekim čudom si me molila da ti oprostim govorivši da me voliš...Želeo sam da ti verujem, nisam mogao. A onda sam ti poverovao...I bili smo zajedno i onda sam ja tebe molio da mi oprostiš... Sreli smo se nakon mesec dana...Sada je naša veza jaka. I puno se volimo, i želim da ti kažem da će moje srce tebe prestati da voli tek kada umrem! ♥
Poljubio me je. Nisam bila svesna svega što mi je rekao. Bilo je 20:59 h .... Gledao me je sa sjajem u očima ... Nešto je tražio u džepu. Izvadio je mekano srce...Crvene boje. Kleknuo je i u poslednjoj sekundi rekao: „Da li ćes se udati za mene?“ Kazaljka se pomerila na 12. sad je 21:00 h i rekla sam: „DA!“ ....♥E tek onda sam shvatila zašto baš u 20:55 h ... Da dođem.
Ja: Volim te!
Ivan: I ja tebe VOLIM! ♥
Budim se, prvo sto sam pogledala bio je moj najlepši prsten. Ja ne mogu da verujem da me je Ivan zaprosio, to mi je najsrećniji dan. Trenutke mojih tako divnih razmišljanja prekinula je Ivana.
Ja: Ivana! Šta se dereš konjino jedna!?
Ivana: Ma ne mogu da nadjem moje najlepše cipele!
Ja: Hajde ne deri se, smak sveta je što ne možeš naći cipele. -.-
Ivana: Jeste, smak sveta je!
Ja: Znači, ja sad treba da vrištim što me je Ivan zaprosio, ma mani se.
Ivana: Molim!? Ivan te je zaprosio?
Ja: Jaooooooo, pa ti ni ne znaš! xD
Ivana: AAAAAAAAAAAAAA! Pa bravooooo!!!!! AAA!
Ja: Pošto se ti dereš i ja ću.AAAAAAAAAAAAAAA! xDDDDD
Nismo normalne, ceo komšiluk nas čuje. O, pa neko zvonii.
Komšinica: Izvinite devojke, šta se tako derete, smeta te nam!
Ja: Znaš šta, ženo jedna, ja bar imam razlog za to. I dakle, odjebi!
Zalupila sam vratima, malo sam je udarila vratima, ali...Okey, neće mene niko zezati. I kvariti mi sreću.
Otišla sam do Ivana. Zatekla sam tamo njegove roditelje. Nisam ih nikad videla jer su uvek u inostranstvu. xD (Nema svekrve, milina) ... Došla sam, a oni su me onako gledali, čudno. Razumem ih, nikad me nisu videli. A onda su došla ispitivanja. Pitali su me svašta, šta sam završila, gde radim..I tako a onda, Ivan je odgovorio.
Ivan: Mama i tata. Nemojte mi smarati devojku. Mislim stvarno!
Ja: Ivane, nema veze, moraju znati odakle sam i sve, kako misliš da živim sa njima, a ne znaju, ko sam i šta sam.
Ivan: Znam, razumem, ali...E znaš šta? Imate vremena da se ispričate. Idemo ja i Tea, mislim, u sobu, vreme je da budemo malo sami.
Ja: Hah, ajdemo...
Bili smo u njegovoj sobi, mazili smo se. I tako... Gledali smo filmove, horor...Bio je strašan, ali uz njega...Sve je tako lepo...Samo ga stisnem za ruku. On me poljubi, i onda svatim da ništa nije lepše od ljubavi. Legli smo...Tako smo se voleliii...I znate šta? xD Sramota me da kažeeeeeeeeeem. Dovoljno je samo: ♥♥♥♥
Dobro jutro! ... Kad asm se probudila videla sam Ivana pored mene u krevetu. xD ...Hihihihi..... Izvukla sam se iz kreveta i krenula kuci...Kada sam dosla cekalo me je jedno iznenadjenje...-.- ivana stoji na vratima, ljuta i ne raspolozena!
Ivana: Hajde ti meni lepo reci, gde si bila? I st dolazis takva kuci?
Ja: Bila sam kod Ivana!!
Ivana: Izvini, sestro slatka, mogla si da se javis kozetino jedna!
Ja: Ivana, davno sam prosla punoletstvo... Sad sam odrasla osoba! Mogu sama da se brinem o sebi, i ako Bog da... Otici cu kod Ivana da zivim, a ne vise ovde sa TOBOM!
Ivana: Uf, sto me nerviras!
Ljuta sam. Tako me je iznervirala. Mogu ja da se brinem o sebi!
Legla sam na krevet, uzela Lap-Top i otisla na fejs... Prva novost na njemu bila je:
Ivan nije vise u vezi sada je veren. Hahahahahha...E, na chatu je.. Dopisivala sam se sa njim, svasta smo pricali, i pitao me je da dodjem kod njega. Da razgovaramo malo i tako...Cisto da se vidimo.. Pristala sam... Eto, spremam se sad... Da odem kod njega...
Ja ne mogu da opisem moj osecaj, ovako se nikad nisam osecala u zivotu. Zelim da ga pitam, kad cemo zakazati datum vencanja...xD Meni se bas zurii...
Hahah ...Dosla sam kod njega...Sedeli smo i pricali, a onda sam ja pitala.
Ja: Ivane, sreco, znam da je malo rano, ali meni se zuri.
Ivan: Sta, da ides kuci?
Ja: Ne, nego..Htela sam da pitam...Znas, Ovaj...
Ivan: Pa reci, malena. ♥
Ja: Kad cemo zakazati datum vencanja?
Ivan: E vdim da ti se zuri, pa ne znam, kad tebi odgovara...
Ja: Ma meni uvek odgovara.
Ivan: Danas je 7.9 ? Jel’? E onda možemooo....11 zakazati?
Ja: Da, naravno...Taman vremena da sve pokupujemo i zakazemo!
Ivan: Naravno!
Dosla sam kuci, izvinula sam se Ivani, i sve joj ispricala! Radovala se bas kao i ja. Cak sam je i pozvala...xD Hahah....
Jutro je... Proslo je 4 dana...Kupovala sam stvari za vencanje, najzad, dosao je i taj dan kada cu se ja vencati! A danas je nase vencanje...♥ Tako sve brzo prolazi. Do juce, bila sam klinka koja je isla u skolu, koja je volela Stefana do usiju, a sada sam ozbiljna devojka koja ima svoj posao i koja ce se udati za Ivana, ljubav njenog zivotaa...Sve je tako cudno ... Ali dobro, zivot ide dalje... Ako da Bog zelim da imam i decee...:D Mislim da je vreme da zovnem Natasu... Ona ce biti sa mnom u sobi da se presvucem, da me nasminka i sredii...Takodje, i Ivana ce biti tu. Najvise zalim sto mi roditelji nisu zivi da bi bili ovde u mom najlepsem trenutku...♥ Ali dobro. Ja znam da su oni gore i da me gledaju sa osmehom na licu. Znam da su oni moji andjeli cuvari i da ce se radovati sa mnom...
Idem da zovem Natasu...
Ja: Halo Natasa, sve je spremno...Dolazi!
Natasa: Aham, dolazim za 10. minuta!
Proslo je 10 minuta, Natasa je stigla.... Popile smo sok... I onda sam se ja obukla u vencanicuuuu.... Bila je prelepa bela vencanica...♥ Raskosna..... Obe su mi se divile..:D
Sela sam na stolicu, Natasa je prisla sa nekom velikom kutijom...
Ja: Natasa? Sta je to?
Natasa: Moje iznenadjenje...
Ja: Sta je to?
Vencanica. Da, bila je to vencanica, nisam znala sta ce mi vencanica dok mi Natasa nije rekla: „ Ja se udajem na isti dan kao i ti. Bice zajednicko vencanje.“ .... Jao, ona mi je jos vise ulepsala dan... Cekala je da mene prvo sredi pa da se ona obuce... ♥ Obukla se...Ja sam spremna, pa sam nju spremila i nasminkala..:D Obe smo spremne..:D ivana, je samo gledala i plakala.... Od srece...♥ Sekica moja... A, dosao je i taj rtenutak kad Ivan treba da dodje da me uzme! Dosao je ... Izasle smo napolje (tu je bio i Nikola) ... Uzeli su nas za ruke i odveli u najlepsu limuzinu koju sam videla.... Bila je Bela....Ukrasena pravim crvenim ruzama...
Usle smo i sele, vozac nas je odveo u jednu prelepu bastu... Bila je ukrasena sa belim ruzama... cak i ulaz... Stepenice su bile sve od belih latica... Stolice su bile bele, sve je bilo belo... Ja i Natasa nismo mogle nista reci. Samo smo svi cutali, jedino se cula fontana koja je bilaod belog kamena ... ♥ Na njoj je pisalo... „Zauvek cu te voleti!“ ... To je bilo pismo za obe... presrecne smo... Bile sucetiri stolice do astala... Astal je takodje bio beo. 2 ruze su lezale na dve stolice... Jedna na jednoj, druga na drugoj, valjda, to je bila nasa ruza...:) Sele smo i cekale smo maticara... Nisam znala da cu se udati isti dan kao i moja najbolja drugarica, a i nisam znala da cu se udati na takvom predivnom mestu... Dosao je maticar... Bio je u belom sa belom ruzom u dzepu... Otvorio je knjigu i poceo da prica... A onda stigao je do pitanja... „Da li vi Tea zelite da se udati za Ivana?“ .. Odgovorila sam: „Da!“. ... „Da li vi Ivane zelite da se ozenite sa Teom?“ ... Odgovor: „Da!“ ... „Da li vi Natasa zelite da se udate za Nikolu?“ Odgovor je bio: „DA!“ .. „ Da li vi Nikola zelite da se ozenite sa Natasom?“ Odgovor je bio: „DA!“ ... Bili smo jedni drugima kumovi.... Burme su stavljene na ruke...A onda je dosao poljubac! Poljubili smo se... ♥ Bio je ovo najlepsi dan u mom zivotu! Do sad... Otisli smo kuci... Svi smo bili zacarani ljubavlju... I tako smo proveli noc ... ♥
Jeli sanjam? Ne, najverovatnije ne sanjam! Ovo je stvarnost, ja sam se udala. A upravo sam spavala sa njim...:) ♥ Jucerašnji dan mi je bio fantastičan. I najlepši do sad. Naravno, ako budem imala dete, taj dan če biti još lepši od ovog. Vreme je da se obučem i spremim doručak. Ne brinite znam da kuvam, dok sam bila mala mama me je naučila... Prvo me je naučila da pečem palačinke, a onda jaja... I tako sam skoro sve naučila. Pošto je ovde svekrva...Uf kako dobro zvučii.. Naučiću sve.. Čak i nešto novo. ♥ Obukla sam se i spremila, otišla sam do kuhinje, a i imala sam šta da vidim! Haos! Dolazi moja svekrva ...
Svekrva: Ej, dušo. Znaš juče se slavilo, pa su se razbacali.. I po kuhinji..A i vidiš i sama, ništa nije na svom mestu, pa znaš, mogla bi ti da mi pomogneš... Mene bolu ledja, ne mogu, a tebe bih zamolila da...
Ja: Ma ništa vi ne brinite, ja ću to sve spremiti..
I tako, krenula sam na posaooooo! Počela sam spremati sve od čaša do kuhinjskih krpa i šerpi. Haha, nisam ni sanjala da ču ikad ovo raditi, ali čovek mora biti na sve spreman.
Ivan: O, malena...♥ Pa ti radiš?
Ja: Da, malo.. Mora se.
Ivan: Kojii dzumbuus!
Ja: Pa da, od jučerašnje zabave.
Ivan: Ma samo ti meni budi vredna.. Biće hvaljena...♥
Ja: Nema potrebe! :D
Tako. Pospremila sam. Sad je kuhinja blistala, svekrva me je pohvalila. Bila sam vredna, hihi. Okey... Posle spremanja, sledi... Krevet! Tako zelim da legnem i da se odmorim! Legla sam. Zaspala sam .. Neko me mazi po glavi... Okrenula sam se.. Bila je to neka zena sa odvratnim licem! Krvava..I imala je jako duge nokte, ustala sam i pocela sam da vristim! Prati me! Stala sam uz neki zid, nisam imala kuda, zasto nikog nema u kuci!? Ščepala me je- Gotova sam! NE! Viknula sam, probudila sam se iz jako groznog sna. Ivan je dotrcao do mene da me pita šta mi je. Nisam ništa odgovarala. Prestrašena sam.
Poljubio me je. Sad sam dobroo. Legao je pored mene ... Zaspali smo. Sad je bio lep san. Bili smo srecni... ♥Prošlo je 2 meseca... Ja i Ivan smo kupili stan, zivimo blizu njegovih roditelja, mislim da mi je trebalo to da budemo malo sami. Kuća je skromna, u njoj je sve što nam je potrebno. Bar za našu porodicu... Dugo se nisam čula sa Natašom, vreme je da se nadjemo...Nedostaje mi. Poslala sam joj poruku, u njoj sam napisala da mi nedostaje, da se nadjemo kod nje kucii... ... Otišla sam u sobu da se spremam... Prošlo je pola sata, a ja se još nisam potpuno spremila... Ne znam šta mi je... Samo zelim da sotavim utisak...xD Eto. Gotova sam! Spremila sam se i otišla sam do nje, stigla sam.
Ja: Natiii....♥ (Zagrlila sam je) ... Jako mi nedostaješ!
Nataša: I ti meni! ♥ Dušo... Ajde udji..
Sele smo... Pričale.. A onda...♥
Ja: Nataša? Imaš li ti ovde kisele krastavce?
Nataša: Kisele krastavce? O.O Da, sto?
Ja: Možeš li mi dati bar jedan, baš mi se jedu...
Nataša: Da, naravno...
Otišla je.. Šta mi je? Jedu mi se krastavci, eto šta..:P Donela je.. Jao, crkla sam! Pojela sam celu teglu! Neverovatno...
Nataša: Šta....Da ti nisi...Ovaj...
Ja: Šta??
Nataša: Ništa, lupam..
Ja: Okey..
Okey, i meni je čudno, ali što me drži u ne izvesnosti... Šta je htela da kaže? Eto, nastavile smo priču... Pričale, zapričale, a onda...
Ja: Izvini me..
Nataša: Šta ti je?
Ja: Ništa, muka mi je odoh do WC-a..
Muka mi je... Šta mi se dešava? Bojim se.. Da li sam dobila neku bolest? Neee..:/ Ne želiim!
Nataša: A da ti posetiš Čika Doktora?
Ja: Mislim da hoću... Upravo idem kod njega!
Otišla sam... Sedim u redu... Bojim se, i dalje mi je muka... Pogledala sam se u ogledalo.. Bleda sam. Nije mi dobro... Mislim da opet moram ići do WC-a ... Eto.. Vratila sam se... Sad sam ušla kod doktora... Ispitiva me... Odgovaram... Dosta vremena je prošlo... Mislim u sebi: „Požuri, čoveče, povratiću!“ ... Napokon!
Ja: Doktore, bojim se. Bolesna sam? Samo ne to, molim vas! Da li ima lek protiv toga? Operacija? Lekovi? Tablete?
Doktore: Smiri se devojko... Ništa loše... Želim da vam kažem da imate sreće...
Ja: Što? Recitee! Nestrpljiva sam...
Doktor: Trdni ste. Čestitam!!
Ja: Štaaa?
Trudna? Ne mogu da verujem! Ja.. Jaoooo... Zbunjena sam.. Ne znam šta da radim.. Srećna sam... Ovo je najsrećniji trnutak danass...♥ Ah, još kad svima kažeeem! Došla sam kući... Rekla sam Ivanu,bio je presrećan! Radovali smo se zajedno...Takodje, rekla sam i Natasi..Bila je jako srecna... I rekla je da je bila u pravu, to je htela da mi kaze …Niste bili obavesteni ove 3 godine ...Ovo na slici je Daria .... Proslo je 3 godine, rodila sam devojcicu, nayvala sam je Daria ... Lici i na Ivana i na mene... Preslatka je. Mnogo je volimo ... Svi ... Nista se nije desavalo ... Nista posebno, Natasa je rodila sina, nazvala ga je Daniel ... On je isto presladak, vise lici na Nikolu, tako da sam ja Natasi preporucila: „E, Nato, radjaj sebi drugo dete!.“ ! xD ... Istina.. I eto, razmisljam da odem do nje.. Resila sam.. Idem do Natase. ♥ Sa Dariom naravno, Ivan radi! :D Otisla sam...
Ja: Natoo! Ej malisa, pa gde si tii!? ♥
Natasa: Eee, Tea.. Ma evo ga, dosadno mu, zivcani po kuci!
Ja: Ej Daniele.. Evo ti daria. Idi igrajte se..
Posmatrala sa ih.... I posmatram ih vec duze vreme.. Tako se igraju... Grle se, nisam ni slutila da ce se toliko voleti. Kao najbolji drugovi, a i jesu, to je sigurno!
.... Par godina kasnije ...
Nista posebno da bi se pisalo.. Daniel i Daria idu u skolu! Zaljubljeni su, mozete li vi to verovati, ali jos su mali da bi se to znalo.. Idu u isti razred... P.S. 4 razred su! Uce zajedno... Sve znaci sve! Zajedno idu u skolu, uce za kontrlni, kad je u pitanju ekskurzija, idu zajedno, sede zajedno u busu.. Bili su cak i u sobi zajedno. Nerazdvojni su!
Nisam pomenula, ja i Ivan smo sad u skoro najzrelijim godinama. Imam 31 godinu, i Ivan ... Samo je on stariji od mene 6 meseci. Zivot ! ♥ Moj je sad tako lep, a pre i nije bas! Ali je zato bilo ludo!
Prolaze godine... Daria i Daniel su muz i zena ... Imaju i dete, postala sam baka .. A Ivan deka.. Presrecni smo!
Ne mogu vise pisati u 1 licu! Evo procitajte zasto.
Prosle su godine, Tea je ostarila, bolesna je bila, Ivan se stalno brinuo za nju... Onda.. Ne ocekivano, Tea je umrla. Nije ziva.. Ivan se razboleo od tuge. Svaki dan je isao na njen grob, ona je volela bele ruze, i uvek, svaki dan. Nosio joj je bele ruze na grob. Osecao je da kad god dodje, osetio je njeno prisustvo. Kao da je tu, oseti je. Uvek je sanja. Sanja je kako su i dalje zajedno. Kako se vole. Kako mu ona sapuce na uvo da ga voli, da je najlepsi i najbolji na svetu, sanja je kako govori da ce uvek biti uz njega, cak kada umre, da ce biti njegov andjeo cuvar. Voleo ju je vise od zivota. Nista je nije moglo spasiti. I on, i dalje se seca kad su se prvi put sreli na plazi, kad ju je nazvao lujkom, kako je bila prelepa. Seca se svih uspona i padova koju su zajedno proziveli. Ali on, zakleo se, da ce to nositi u srcu sve dok ne umre, volece je sve dok se njegovo srce zauvek ne ugasi. Sedi kod njenog groba ceka, onaj dan kad ce on biti zajedno sa njom, na nebu...... Dusa ga boli.... Jer Tea nije tu da ga mazi i grli, da mu prica, ne moze da joj cuje glas, nista! Ona, nije tu, ona ne postoji. Bili su divan par. A onda je Ivan urezao...Urezao, na grob ...
„Ljubav je kao vetar, ne vidi se ali se oseti!“
_______________________________________________________

Hy zovem se Elleonora.Svi me zovu Ella,Tako je mnogo jednostavnije.Imam 16 godina.Idem u srednju skolu.Idem za Profesoricu tjelesnog.Obozavam sportove.Zivim u Londonu.Moj brat se zove Mark.Ima 19 godina.Uvjek me brani i obozavam ga.Treniram skejtanje.Svaki drugi dan idem trenirat s bratom.Ispocetka sam ga samo gledala ali mi se svidjelo pa sam ga zamolila da nagovori roditelje.Prvo se nisu slozili ali uz moje i Markovo moljakanje smo uspjeli.Treniram godinu dana i prilicno mi dobro ide.Jednom sam slomila ruku i jednom nogu.Tada su mi skoro zabranili ali ih je Mark uvjerio.Danas pocinju ljetni praznici.Planiram ih provesti najbolje sto mogu.E da zelim se zaljubiti.Jos nikad nisam imala decka iako mi svi govore da sam prekrasna.Imam dugu svjetlo smeđu kosu i modro plave oci.Oblacim se u skladu s prijateljicama koje također skejtaju.Nisam sminkerica.Sutra rano imam trening moram ici da se naspavam..U jutro me mama probudila.Rekla je ajde brzo dizi se ne zelis valjda da zakasnis
Ella:Zasto me Mark nije probudio?
Mama:Povraca i ima vrucicu a sad se spremaj!
Ella:Ja nebi isla bez njega
Mama:Ma daj pa tamo ih sve poznajes
Ella:Dobro ici cu samo zato sto ni jednom nisam izostala.
Nabrzaka sam se spremila i osla u Markovu sobu.Poljubila sam ga u obraz i Rekla mu da BRZO ozdravi.On se nasmiju.Skoro sam zakasnila na autobus.Za deset minuta sam bila tamo.Skvadra me cekala pitali su gdje je mark?
Ella:Bolestan je -.-
Oni:Bas steta danas radimo nove trikove
Ella:Stvarno???Pa to je super!
Oni:Ti si druga
Ella:Hvala bogu nisam prva.
Najbolji Markov prijatelj (on i mark su najbolji ovdje)isao je prvi.
To je super izveo.Govorila sam si da da Elice past ces kao nikad.Krenula sam.Sve je bilo dobro do onog kad sam morala se okrenut u zraku i opet stat na skejt.To mi nije islo dobro.Pala sam na leđa i ispustila glasan krik da su se svi u parku preko ograde okrenuli.Svi su se skupili oko mene.Nisam se mogla ustat previse su me boljela leđa.Jedan decko koji je sjedio s ekipicom na klupi zatrco se i preskocio ogradu.Dotrco je do nene i podigo me.Rekao jda ce se za mene pobrinut.Poceo me Nosit do auta.
Ella:Ti se..
Michael:Zovem se Michael (Majkl)
Onesvjestila sam se u njegovom autu.....Odveo me u bolnicu i rekao sta se desilo.Slomila sam ruku i imam teski udarac u leđa ali hvala bogu mogu hodat.Kada sam se probudila ugledala sam brata sa zabrinutim izrazom lica.
Mark:sta je bilo
Ella:pala sam kad sam radila preokret
Mark:zasto si to radila kad znas da nemozes to napravit i da ti neide?
Ella:pa eto..a gdje je Michael i tko je on?
Mark:Osao je kuci.Zamolio sam ga da malo pripazi na tebe vidis da je dobro doslo.
Ella:Molim kako si mogao?
Mark:ma daj neces se valjda ljutit.Pokusala sam ostat ljuta u glasu.Ella:Zelim da odes odmah!
Mark dobro dobro!Idem u kantinu ako me trebas nazovime.Cim je zatvorio vrata pocela sam plakat.Ja glupaca mislila da je dosao mi pomoc zato sto me voli a ne moj brat ga unajmio da me cuva.Ah tako je ljep.Njegove crne sjajne oci i crna kosa.Iscupala sam infuziju i jedva stala na noge.Obukla sam se i krenula van.Istrcala sam iz bolnice i krenula prema sumi.Cjelim sam putem plakala svi su me gledali zacuđeno.....
.Usput sam prosla pokraj neke trgovinice.Vratila sam se i obrisala suze.Imala sam sto kuna.Kupila sam votku i zilet.Prodavacica nije nista posumljala.Potrcala sam u sumu.Kad sam bila sigurna da me nitko nevidi sjela sam iza drveta.Zeljela sam umrjeti popila sam pola boce votke i pocelo mi se vrtjeti.Grmilo je i pocela je padat kisa.Mobitel mi je stalno zvonio svi su se zabrinuli odlucila sam ga razbiti.Bacila sam ga u neko drvo ali sam promasila.Otisla sam do mobitela i zgazila ga najbolje rjesenje.Vratila sam se na mjesto i jos potegnula votke.Htjela sam uzet zilet iz đepa ali sam vidila da mi je negdje ispao trazila sam ga posumi.Padala je kisa.Nisam ga uspjela nac pa sam se sjetila da mogu razbit bocu.Bilo mi je zao prosipat votku pa sam sve eksirala.Mmm kako je fino.Popila sam do zadnje kapi.I bum!Bocu sam razbila od drvo.Sjela sam na pod.Malo sam se bojala to uciniti ali jesam.Zarezala sam venu.Prvo malo i onda sve.Krv je tekla kao ptok cjele su mi hlace i majica bili od krvi.Bilo mi je zao sto sam to ucinila.Mozda imam sanse kod michaela.Hodala sam kolko god sam mogla prema pocetku sume i ostavljala krvave tragove.Pred pocetak sume zbog gubitka krvi sam se onesvjestila....
.Probudilo me jako drmanje.Otvorila sam na par trenutaka oci.Ugledala sam Michaela.Brzo je skinuo svoju majicu i omoto mi je oko ruke.Neznam sta mi je bilo ljepse gledat njega ili osjetit njegovu majicu na svojoj ruci.Podigao me i poceo trcat.Nisam mogla vjerovat kako je brz.Ponovno sam se onesvjestila.Nazvao je mog brata.Za cas smo bili u bolnici.Morala sam pod hitno na operaciju.Odvezli su me u salu.Nakratko sam se probudila.Ubrizgali su mi punu dozu anestezije.Zaspala sam.Morali su mi i ispumpat zeludac zbog prevelike kolicine alkohola sto sam popila.Za 3 sata sam se probudila s jakim bolovima u leđima.Pokraj mene je stajao moj brat i ovaj put michael.Rekla sam bok.
Mark:Bok??koji je tebi vrag.Imas srece sto se michael setao po sumi i sto te nasao.
Ella:Bas me briga zelim umrjet
Mark:Zasto?Sta ti se dogodilo?
Elle:Nije te briga zelim da napusti te sobu i ostavite me na miru.Okrenula sam se na drugu stranu.Suze su mi se sljevale niz lice i stizale jedna drugu.Michael je prvi izasao.Mark je rekao:Ostavio sam svoj mobitel da se puni jel ok?
Nisam nista odgovorila.On je glasno zalupio vratima.Jos sam jace pocela plakat.Sad me i rođeni brat mrzi!....Nisam bila ni svjena sta radim.Uzela sam bratov mobitel i nasla Michaelov broj.Tek kada je zazvonilo dva puta bila sam svjesna sta radim.Poklopila sam.Za par je minuta zazvonio mobitel.Bez razmisljanja sam se javila.
Michael:Ej trebao si nesto?
Ella:Ja..
Michael :Ella?
Ella:Oprosti sto sam te nazvala.Jednostavno sam morala cuti tvoj glas.Poklopila sam i pocela plakat.Nisam mogla vjerovati sta sam ucinila.Za nekih 10 minuta sam cula da netko ulazi.Pravila sam se da spavam.Bio je to moj brat.Poljubio me je u glavu i ostavio poruku.Uzeo je mobitel i izaso.Odmah sam procitala poruku.:Moram da idem u drugi grad zbog posla s tatom.Mama je bolesna pa te niko nece moc obici.Seko nadam se da ce ti bit bolje iako je ludo to sto si ucinila.
Nasmjesila sam se i legla.Zaspala sam.Zacula sam skripljenje vratima.Bio je to Michael.Skoro mi je srce stalo.Morala sam se ponovno pravit da spavam.Bilo me je toliko sram.Prisao mi je i pomilovo po kosi.Osjetila sam leptirice u stomaku.
Michael:Ellice,e da znas da mi je jako stalo do tebe nebi se tako ponasala...Michael:Ellice,e da znas da mi je jako stalo do tebe nebi se tako ponasala...
Pukla sam!
Ella:kako?
Michael:Cula si me?
Ella:da.Nisi mi odgovorio na pitanje?

Michael:Nedostizno
Ella:Nedostizno?Zasto sam te onda nazvala zato sto te volim!
Nisam bila svjesna da to govoril,ali istina je stalno mislim na njega neznam sta bi da ga nevidim dva dana.
Michael:Volis?
Sutila sam i suze su mi se sljevale niz obraze.Sjeo je na moj krevet i obriso mi suze.
Ella:zasto to radis.Pomogo si mi i spasio me samo zato sto te moj brat zamolio a ja se glupaca zaljubila.Okrenula sam se na drugu stranu.Rukom me je uhvatio za rame.Osjetila sam trnce.Okrenuo me prema sebi i poljubio.Bio mi je to prvi poljubac u zivotu.Bila sam u 7 nebuPitao je :Akoje rekao da se ti meni ne sviđaš?Zacrvrnila sam se.
Ella:Sviđam ti se
Michael:Volim te.Svaki put kad imas trening ja te gledam kako skejtas.I ja sam prije skejto.Ali sam prestao.Nisam mogao s tobom skejtat a da nebudes moja.Tako me Mark i zna.Prije smo zajedno trenirali.Ja sam mu stavila prst na usta i poljubila ga.....
.Tako se dobro ljubi.Ima primamljiv sladak okus u ustima.Gledali sam ravno u njegove prekrasne crne oci.Prestali smo se ljubit kad nam je ponestalo zraka.
Ella:Zelis li bit moj decko
Michael:Naravno ali mislim da se tvoji roditelji nece slozit s tim pa imam 19 godina.Ti si maloljetna.
Ella:Bas me briga.Mark ce nas podrzat.Opet sam ga poljubila
On se nasmjesio onim carobnim osmjehom.Michael.Sviđa ti se
Ella:Aha.Ti si mi prvi decko u zivotu
Michael:Drago mi je da sam prvi ljubio tvoje usne.Nisi ljubio ljubis.Brzinom munje sam ga poljubila i privukla sebi.Ljubili smo se a onda sam mu rekla kako si me nasao u sumi sigurno se nisi setao.
Michael:pa...Pratio sam te.
Ella:Molim?
Michael:Pa toliko te volim.Bio sam ispred bolnice i vidio te kako izlazis nisam mogao da te nepratim i da se ne uvjerim da si dobro.
Ella:Hvala ti.Ja sam se zaljubila u tebe cim sam te vidila da preskaces ogradu..Presladak si i volim te.Jedva cekam da izađem iz bolnice i da idemo skejtat!:D
Michael:Idemo?
Michael:idemo?
Ella:Da.Ti ces ponovno skejtat samnom.Pogotovo sad kad smo zajedno.
Michael:Dobro.Oprosti moram ici kupit skejt ako zelis da skejtam.Stari mi se pokido
Ella:Da da idi ti.Poljubio me je i otiso.Odmah sam nazvala marka i sve mu ispricala.On je bio sretan zbog nas i rekao je da ce nas podupirat.Zamolila sam ga da nista ne kaze mami i tati.On je obecao da nece.Nazvala sam i svoju najbolju prijateljicu Žanu.Zamolila sam da dođe malo kod mene ona je rekla da stize za 5 minuta.Zivi blizu bolnice pa je stvarno dosla za pet minuta.
Žana:Sta ti se dogodilo?
Ella:Prvo sam slomila ruku na skejtu.Onda me neki decko spasio zove se michael.Kasnije sam saznala da ga je moj brat zamolio da me cuva posto je bio bolestan pala sam u depresiju i presjekla vene Michael me nasao u sumu i spasio me.Sada smo ja i michael zajedno.Savršen je ♥.Imali sta novo kod tebe.
Žana:U klub nam se pridruzo neki momak.Zove se Denis.I sad smo skupa.Ima plavu kosu i svjetlo zelene oci.Preljep je i volim ga najvise na svjetu.
Ella:Ajme bas mi je drago zbog tebe.Michael ce isto skejtat.On je prie skejto ali je odusto posto sam ja dosla.Kaze da nije mogo skejtat samnom a da nisam njegova ♥
Žana:Ajme kako slatko.Mislim da ga se sjecam malo.
Tako smo caskale.Vec je bilo 1 sat.Zaspale smo zagrljene.....
U jutro nas je probudila bolnicarka.Donjela nam je dorucak i rekla da danas posljepodne idem promjenit zavoj i mogu ici kuc.Bila sam presretna.Žana je rekla da ima nesto za mene da mi je zaboravila jucer dat.Iz đepa je izvukla lancic sa polovicom srca ona je imala drugu a kad se spoji pie best friends forever.Suze su mi krenule na oci.Snazno smo se zagrlile.Tada je dosao Michael s novim skejtom.Ja sam ih upoznala.Žana mi je sapnula na uho nije los ali moj desnis je bolji.Ja sam se nasmjesila.Michael mi je pokazao skejt.Rekla sam a de tvoj je bolji.
Michael:Ne to je dar za tebe ja imam slican takav.
Ella:Hvala ti ljubavi
Poljubili smo se.Žana je rekla pa ja vas ostavljam moram ic kuci.Poljubila me u obraz i otisla.Michael je zauzeo njeno mjesto.Ljubili smo se a onda je usao Mark!Poceo se izvinjavati.Ja sam rekla ne trebas se izvinjavati pa svejedno sam ti vec rekla za nas.Zagrlio se s Michaelom i poljubio me u obraz.Donjeo mi je cvjece.Rekla sam mu da ce Michael ponovno skejtat.
Mark:To brate.I kad si donjeo tu odluku
Michael:Ella mi je pomogla
Ella:Vidi kakav mi je skejt kupio.
Mark:Predobar je moraces mi reci di si ga kupio?
Ella:I ja kazem da je predobar.Danas posljepodne idem kuci.
Mark:super .A sad idem ja,Dosao sam samo nakratko.Poljubio me u celo i oso.Opet smo se ljubili..Prolazilo je vrjeme i usla je...Prolazilo je vrijeme i usla je bolnicarka.Ispricala se sto nije kucala i rekla je da moram ic promjenit zavoje.Michael me otpratio.Kad sam ugledala ruku pozalila sam sto sam to napravila ostat ce mi odvratan oziljak.Kad su mi promjenili zavoje,Michael me odvezao kuci.Poljubio me i reko da ce me kasnije nazvat.Usla sam u kucu.Tamo su me svi cekali s balonima i tortom pisalo je zelimo ti brz oporavak.Sa svima sam se izljubila i pojela komad torte.Kad su se razisli gosti osjecala sam da im moram rec za Michaela.Izasla sam iz sobe i sisla dolje.Sjedili su u dnevnom boravku.Rekla sam mama tata moram vam nesto reci.
Oni:Reci duso
Ella:pa..
Oni:Reci
Ella:Imam decka
Oni:Pa to je sjajno.
Ella:Znam.Obozavam ga ♥
Oni:Kako se zove i koliko ima godina.
Vec me pocela hvatat panika.
Ella:Zove se michael
Oni:Koliko ima godina?
Ella:Prosaptala sam 19
Oni:19??Ta je veza nemoguca.Duso ti si maloljetna
Ella:Bas me briga.Derala sam se i otrcala u sobu.Nisam im smjela rec.Plakala sam satima u svojoj sobi i gusila se u suzama.Zaspala sam od umora.Cula sam kucanje na vratima.
Mark:Seko otvori ja sam uz tebe.Zasto si im govorila
Ella:Briga te.odlazi!
Mark:Ili otvori ili cu provalit.
Nisam zeljela razvaljena vrata sobe tek tad se nebi mogla zakljucati.Otkljucala sam vrata i pustila ga unutra..Poljubio me u celo i zagrlio.
Mark:Potrudicu se nagovorit mamu i tatu za michaela ali nista neobecajem.
Ella:Hvala brco.Otisao je.Ja sam dobila poruku od Michaela da odem do prozora i pogledam dolje.Tamo je stojao on sa skejtom u ruci.Uzela sam svoj skejt i na papir napisala IDEM SKEJTAT S DECKOM!NE TRAZI TE ME!!!Tu sam poruku bacila niz stepenice.Vjerujem da ce netko pogledat.Skocila sam kroz prozor i strastveno poljubila michaela.On je reko cime sam to zasluzi.Meni su krenule suze na oci.Pitao me sta se dogodilo.
Ella:Rekla sam roditeljima za nas.Nisu mi odobrili vezu ali bas me briga ja tebe volim.
Michael:Idem sad tamo da ih uvjerim sta je ispravno.
Ella:Molim te nemoj.Pusti ih da se ohlade.
Michael:Dobro ali sutra cu razgovarat s njima.Povukla sam ga za ruku.Otisli smo u skate park.Nije bilo nikoga.Umjesto da skejtamo legli smo na valoviti beton i ljubili se....
.Culi smo korake i zvuk skejta.Okrenuli smo se tamo su stojali Žana i Denis.Rekla sam to je taj i zagrlila ju.Sapnula sam nije los.Michael i denis su se upoznali i osli skejtat.Ja sam žani ispricala sve sta se dogodilo.
Žana:Pa nije ni njima lako.Brinu se za tebe pa tek ti je 15.
Ella:Mozda imas pravo ali ja michaela volim.Sta bi bilo da tebi starci zabrane da se viđaš s denisom?
Žana:Jednostavno je ,nebi ih poslušala.Nasmijale smo se.Decki su nas pozvali da i mi skejtamo.Nije nam se dalo ali smo otisle.Zeljela sam napraviti preokret.Ovaj put sam tako dobro napravila da sam se sama sebi divila.Cula sam pljeskanje.Bio je to moj brat sa svojom curom sarom.S njom je vec 2 godine.Jako su sretni.Jedino ona od nas ne skejta.Ona je vise sminkerica ali meni ne smeta.
Ella.Zelis li da te naucim skejtati?
Sara:pa neznam ma ajde Moze
Mark:Ne dolazi u obzir oces da se razbije.Nije ga poslusala.Prvo se malo odgurivala na ravnoj povrsini ali onda je otisla na spust.Meni je to bio maciji kasalj pasam mislila da je i njoj.Popela se na skejt ali se bojala spustit pa sam ju malo pogurala...
Ona je pocela vristati i pala je.Na srecu nije joj nista bilo.Brat se poceo derati na mene kako sam mogla.Michael me branio.Zamalo su se potukli.Pocela sam trcat kuci.Michael me sljedio no uspjela sam utrcat u kucu.Usla sam u svoju sobu i glasno zalupila vratima.Bacila sam se na krevet i zabila glavu u jastuk.Cjela je jastucnica bila mokra od mojih gorkih suza.Ponovno sam zeljela prerezat vene no nisam mogla naci nista ostro .Opet sam pocela plakat.Moj je zivot totalna koma.Mama je kucala na vrata i molila me da ju pustim u sobu.A sta sam drugo mogla.Mama me je zagrlila
Mama:Oprosti.Nisam trebala tako reagirati.Prvo ga moram upoznat pa cemo vidjet sta cemo.
Ella:Oh napokon neka dobra vjest pomislih.Hvala ti na razumjevanu.Poljubila sam ju u obraz i rekla sad idemo spavat.Poljubila me u celo o otisla...
Zaspala sam.U jutro me netko probudio.Bio je to MICHAEL.Pitala sam ga sta tu radi?
Michael:Razgovarao sam s tvoji roditeljima i odobrili su nasu vezu ♥
Ella:O hvala bogu.Volim te ! ♥
Michael:Koliko?
Ella:Do neba i natrag ♥
Poljubili smo se.Nabrzinu sam se obukla.Obukla sam ovo http://www.polyvore.com/cgi/set?id=36137168&.locale=hr .
Michael:Imam iznenađenje za tebe.
Ella:Koje?
Michael:Odnosno imam 2 jedno cu ti sada reci a jedno navecer
Ella:Da cujem
Michael:Odrzava se natjecanje u skejtanju s parovima.Zelis li da se prijavimo?
Ella:Naravnoo.Moram reci i Martini i Marku mogli bi se i oni prijavit.
Michael:Super a sad te vodim u setnju na rucak moze?
Ella:Moze.
Setali smo parkom i drzali se za ruke.Sjeli smo na travu i ljubili se.Bilo je prekrasno.Ali sve sto je ljepo kratko traje pa zasto ne i sad?Naisla je moja neprijateljica iz osnovne skole mrzile smo se.Rekla je vidi vidi Ellica se je nasla srodnu dusu i smijala se.Njene su se prijateljice isto smijale.Michael je odma skocio i reko vidi mala stariji sam i to dobro znas zato se nekaci s Ellom ok?
Rakuel:Dobro!(samouvjerenim glasom)Okrenula se i otisla.
Ella:Hvala ti oduvjek me provocira.
Poljubio me i rekao.Sve bi ucinio za tebe ljubavi ♥.
Kasnije je rekao da se odem presvuc i da me vodi negdje.Odmah sam pomislila u neki klub pa necu onda obuc neku napadnu haljinu
Obukla sam moj najnoviji komplet http://www.polyvore.com/cgi/set?id=36137525&.locale=hr kad sam izasla Michael me poljubio i reko da izgledam prekrasno.Pitala sam ga gdje idemo?
Michael:Vodim te na koncert od EMINEMA.
Ella:Eminema!!Hvala ti najdrazi ♥
Jos sam u soku.Oduvjek sam htjela ic na njegov koncert znam sve njegove pjesme napamet.
Kada smo dosli do auta on ga je poceo palit no nij eislo.
Michael:Imamo problem krepo je motor.
Ella:Nema veze trcat cemo.Krenuli smo sprintat.Menis u noge otpadale stalno sam jaukala no Michael se nije bunio.Kad vise nisam mogla dalje stala sam.
Ella:Nemogu vise 
Michael.Popni mi se na leđa j acu te nosit
Ella:Stvarno??
Michael:Da ucinit cu sve da stignemo na koncert i da budes sretna.Krenuo je trcat.Trco je brze nego prije.Vjerovatno sam ga usporavala.Uskoro smo stigli.Sve je bilo puno i guzva je bila ogromna.Neznam ni sama kako ali michael sam izgubila iz vida.Stala sam sastrane i pokusavala ga nazvati no nije se javljo.Vjerovatno nije cuo od silne buke.Poceli su mi prilaziti neki pijani decki Markovih i Michaelovih godina.....Noge su mi se odsjekle nisam se mogla pomaknut.Drhtala sam.Skupila sam snagu da prođem pokraj njih no jedan me je uhvatio za ruku i rekao sta je mala kud si krenula.Nema bjezanja.Poceli su se smijat.Meni nije bilo do smijanja nego do plakanja.Pocela sam plakat i otimat se no bili su jaci.Vristala sam no nitko nije nimalo obraco pozornost.Cula sam poznate glasove.Bili su to Denis, i Mark.Bila sam tako sretna ali sam se pitala gdje je Michael.Sta ako njemu naude?.Jedan je uzeo bocu s poda i rezbio ju o drvo.Poceo je mlatarat i prjetit im.
Mark:Ej polako s time.Pusti mi sestrau!
Pijanac:Manemoj.Azasto bi to ucinio.Mlado meso je najbolje.Prstimami je dirao kosu i lice.Onda je usnama dosao do mojih.Ja sam vristala.Kad me tjeo poljubit.Netko ga je zgrabio s leđa.Bio je to michael.bila sam presretna.Tukli su se i otimali za bocu.Nakraju je jedan glasno zastenjao i pao na pod..Bio je to Michael.Derala sam se Michael michael.Denis im je zaprjetio da odu jer uskoro dolazi policija.Odmah su me pustili.Kleknula sam pokrraj njega i poljubila ga.Ljubavi moja sad cu ja tebe spasiti.Pocela sam mu vaditi staklo iz rane.Kada sam bila sigurna da nema vise stakla Skinula sam mu kosulju i zavezala ju oko struka.Michael nemoj me napustit neznam sta cu bez tebe.Dosla je hitna pomoc.Odvezli su ga u bolnicu ja sam osla s njima u vozlu.Cjelo sam ga vrjeme drzala za ruku i stiskala.Na cas je otvorio oci i rekao Volim te!Opet je pao u nesvjst.Suze su lile kao iz kabla.Dosli smo u bolnicu.Odmah je morao na operaciju.Naslonila sam se na zid i skliznula na pod.Do mene je dotrcala Žana.Zagrlila me i pitala jesam li dobro?
Ella:Jesam li dobro ????Skocila sam.
Žana:Oprosti nisam te to trebala pitat naravno da nisi dobro..
Ella:Oprosti.U prevelikom sam soku.Joj sta ako michael nebude dobro?
Žama:Ma bit ce dobro.Mora bit!
Ella:Hvala ti sto s uvjek uz mene.U naj tezim situacijama.
Zagrlile smo se.Ja sam ju stisla sto sam jace mogla.
Tada je dosao doktor.Rekao je........Da je izvan zivotne opasnosti ali nije ni dobro.Barem mi je malo laknulo sto se doktori ne bore za zivot.
Ella:Mogu li ga vidjet?
Doktor:Mozes za sat vremena.Mora se malo oporaviti od operacije.Žana me je odvela na caj u kantinu.Ruke su mi se tresle dok sam ga uzimala.Salica je bila prevruca pa mi je ispala vruci caj mi se prolio po nogama a salica se razbila.Pocela sam vristati suze su se sljevale.Žana je dosla do mene i pocela mi brisat noge tad me jos vise peklo.noge su me euzasno pekle.Doktori su dotrcali do mene i odveli me.Skinula sam hlace.Odvratno je izgledalo.Stavljali su mi obloge na noge i dali mi nesto protiv bolova.U sobi sam se osjecala grozno sto nemogu vidjet Michaela.Zasto sam tako nespretna zasto??
Mama i tata su dosli u bolnicu cim su saznali.Mama me poljubila u celo i zagrlila..
Kako se to dogodilo i sta je s michaelom?
Na koncertu su me neki decki napali i michael me spasio a u kantini sam prolila jako vruci caj po nogama.
Mama:Trebala sam te zastitit vise nema nocnih izlazaka. poslje 12 nema van.
Opet sam pocela plakat i govorit nemozes mi to ucinit i imam michaela a sad te molim da napustis sobu.Nije tjela pa sam rekla da cu pozvat osiguranje......Kada je otisla pocela sam jos vise plakati.Poslala sam poruku marku da mi je zao i da ako moze da dođeZnala sam da nece doc ali ipak sam poslala poruku.Cekala sam ga barem dva sata.Da je bar zana sad tu.Taman kad mi se prispavalo cula sam skripljenje vratima.Usao je mark.
Mark:Seko pa sta je bilo?
Ella:Ispricala sam mu za caj.
Mark:Seprtljo moja :D
Ella:Hoces li me pokrivati.Moram vidjet Michaela.Njegova je soba par vrata udaljena od moje.Plizz samo dok ne uđem unutra a onda reci da sam osla na wc il nes tako.
Mark:Bas moram?
Ella:Pliz oduzit cu ti se
Mark:Ajde dobro.
Poljubila sam ga u obraz i otisla.
Na svu srecu nikog nije bilo u Michaelovoj sobi ni na hodniku.Polako sam Otvorila vrata i Usla sam u njegovu sobu .Bio je budan.Brzo sam osla do njega i poljubila ga.Tako su mi falile njegove mekane usnice.
Michael:Tako sam sretan sto si dobro i sto si dosla
Ella:A tek ja ♥
Pomakao se i rekao lezi pored mene.Legla sam on me je zagrlio.Ljubili smo se i tako zaspali...U jutro me je probudio krestavi glas moje majke.
Ella:Mama nije ono sto mislis Michael mi je nedostajao i osla sam do njega u sobu.Bila sam umorna pa sam zaspala.
Michael:Ja nju volim koliko vam to puta moram ponoviti i stitit cu je.Evo vam zivi dokaz.Pokazao je na svoju ranu.
Mama:Oprosti te.I necu ti branit izlaske poslje ponoci.Bila sam uzrujana.Moglo ti se nesto dogodit.
Ella:Hvala mam.Moglo je ali nije zahvaljujuci michaelu.Mama se jos jednom zahvalila Michaelu.Ja sam ga poljubila i osle smo na rucak.Sva je hrana bila odvratna.Odlucila sam se za pizzu.Od kuda pica u bolnici pomislila sam.Ma nema veze za mene bolje.Pio mi se caj ali Malo me je bilo strah da ga opet ne prolijem pa si ne zadam rane.Ipak ga nisam narucila.Kad smo narucile otisla sam na wc.Isuse kako izgledam.Otisla sam do sobe po cesalj i pocesljala se.Svezala sam neku ludu punđu.Bas mi se sviđa.Kad sam se vratila u wc Nije bilo nikoga.Obavila sam sta sam trebala i izasla.Kad sam se vratila do naseg stola gledala sam u vrata.Mama me je pitala sta gledam.
Ella:Prolaznike.
Mama:Daj Ella nemoj buljit.Nekom ce bit neugodno
Nisam ju poslusala nastavila sam „buljit“.
Nisam mogla vjerovat ko je usao.OMG pa sta se njoj dogodilo...To je bila Rakuel!
Ella:Mama odmah se vracam!
Mama:Pa kuces?Cekaj da rucamo
Ella:Idem pozdravit staru "prijateljicu"
Mama:Ok al odmah dođi!
Otisla sam do nje
Ella:O rakuelice pa sta se tebi desilo?
Izgledala je podbuhlo i bljedo.Imala je puno veci stomak nego prije.
Rakuel:Moja stvar!
Ella:Ajde ajde ako mi nekazes saznat cu od doktora.
Rakuel:Basm me briga nitko ti nece reci!
Ella:Stvarno to misliš?
Rakuel:Dobro!Krenule su joj suze na oci.Imala sam spontani pobacaj.
Ella:Joj oprosti.Pruzila sam joj ruku u znak pomirenja.Umjesto da je i ona pruzila ruku zagrlila me.To je bio sok ali mi je bilo drago da smo izgladile racune.I ja sam nju zagrlila.Kad smo se odvojile Pozvala sam ju da ruca s nama.Ona je prihvatila.Malo se i razvedrilaMojoj mami je bilo drago. brzo pojela i ostavila nas da pricamo.Kad smo se ispricale otpratila sam je do njezine sobe.Onda sam osla u Michaelovu sobu.
Poljubila sam ga
Michael:Imam dobru vjest sutra izlazim iz bolnice kao i ti
Ella:PA to je super.U kantini sam vidjela Rakuel imala je spontani pobacaj
Michael:Bas mi je zao i kako je?
Ella:Lose ali smo zakopale ratne sjekire.To je najbitnijr.
Pricali smo i ljubili se.Kad sam se vratila u sobu tamo je stajala.....Rakuel.
Ella:sta tu radis?
Rakuel:Dosla sam te pitat za broj mobitela.Bas mi je bilo ugodno pricat s tobom.Ja sam se nasmjesila.Napapiric sam joj napisala broj mobitela i ona meni.Otisla je u svoju sobu.Gledala sam televiziju onda mi je dosla poruka od žane:Mogu doc kod tebe malo?
Ella:Naravno.Dosla je za 10 minuta.Sve sam joj ispricala o Rakuel.
Žana:Pa mogle bi se s njom druzit ak kazes da nije tako losa.
Ella:Ok sutra izlazim iz bolnice jedva cekam
Žana:Super odmah kasnije idemo skejtat.Kupila sam si isti skejt ko tvoj.Stvarno je fora
Ella:Znam.
Gledale smo nekismjesan film i umirale od smijeha.Zaspale smo kao i onaj put.Ona me je usred noci pitala oceli Rakuel zamjenit moje mjesto oculi ti ostat prijateljica.
Ella:Naravno da ne.Pa ja tebe obozavam ludice.Opet smo zaspale....
U jutro su me probudili roditelji.Spakovala sam stvari i krenuli sm okuci.Putem sam michaelu poslala poruku da cu doci kod njega popodne.Kad sam jela uzela sam skejt i osla do Michaelove kuce.Pozvonila sam.On mi je otvorio vrata.Poljubio me ja sam prste provlacila kroz njegovu kosu.Bila sam toliko sretna sto ga ponovno vidim.I kad krecemo s vjezbom za natjecanje?
Michael:Joj pa ja sam i zaboravio na to.Moze odmah.Uzeo je svoj skejt i krenuli smo u skate park,.Smislili smo koreografiju.Predobra je ali nije nimalo lagana.
Michael:Prvo cemo vjezbat prvi dio moze?
Ella:Moze
Donekle smo ga uvjezbali.Kad smo se umorili sjeli smo da popijemo vode.Nazvala sam žanu i denisa.Mark se nemoze natjecat posto sara ne trenira.Oni su odmah dosli.Smislili su dobru koreografiju ali ipak mislim da je nasa bolja.Za dva dana je natjecanje.Vjezbali smo sve do navecer.Kasnije me michael otpratio do kuce i poljubio...Otisla sam u sobu na kompjuter.Gledala sam malo na youtubeu skejtanje palo mi je na pamet tisucu ideja.U jednom je videu bio Mark s natjecanja.Sve je svrseno napravio.Mislim da je tad osvojio drugo mjesto.Zaspala sam.Sanjala sam da sam na natjecanju pala pred svima i polomila nogu.Ajme koja blama.Probudila sam se i bila sretna sto je samo san.Posto sam se sva uznojila otisla sam se osvjezit odnosno otusirat.Bilo je 4 u jutro.Bacila sam se na krevet i razmisljala sta da nadodam.Sjetila sam se.O ovog se niko nece sjetit.Napravit cemo kombinaciju hip hopa i skejtanja.Poslala sam poruku Michaelu.Sori ako sam te probudila ali nemogu spavat.Sjetila sam se da mozemo napravit kombinaciju hip hopa i skejtanja
Michaelova poruka:Ne nisi me probudila ni ja nemogu da spavam.Kako si ti pametna ja se nebi toga sjetio.U osnovnoj sam plesao hip hop sjecam se par stvari.
Ella:Super.Dođi po mene u 8 h bok!
U 8 je dosao.Poljubila sam ga i potrcali smo do Skate parka.Upalila sam pjesmu na zvučnike i poceli smo s vjezbom.Bilo ej bas super vjerujem da cemo pobjedit..Imali smo samo pauzu za rucak.Do navecer smo sve uvjezbali.Jos sam u dvoristu vjezbala salto i neke stvari.Otusirala sam se i osla spavat ranije u 11 h.Pa ipak sutra je vazan dan!
U jutro sam se ustala u 8.Odmah sam se obukla i ponjela stvari za natjecanje.Otrcala sa do Michaelove kuce.Pozvonila sam.On je izasao spreman.Otisli smo u skate park tamo su se vec skupljali.Svirala je glazba.Otisli smo se presvuc u kabinu.Izgleda tako sexy bez maice.Presvukli smo se i izasli.Poceli smo s vjezbom.Do nas je dotrcala žana i pozelila nam srecu.
Ella:Hvala trebat ce nam!
Tek za sat vremena pocinje mi smo treci.Prolazile su minute.Svaki put kad smo isli ispocetka sve je bolje bilo.Doslo je vrijeme.DJ je zasvirao.Prvi par mi je bio nepoznat.Dosta su dobro to napravili.Cak sam pomislila mozda bolje od naseg.Zana i Denis su isli drugi.To sto su izveli bilo je savrseno ali ne kao nase.Prije pocetka otrcala sam do DJ-ja i dala mu cd.Poljubila sam michaela i krenuli smo.Sve je islokao po loju.Nisam nigdje zapela.Na kraju su nam svi pljeskali.Poslje nas je islo jos par parova ali ni jedni nisu bili dobri kao mi.
Žana:Ono ti je bila savrsena ideja da spojis hip hop i skejtanje.
Ella:Znam,suti sad ce proglasit pobjednika
Proglasenje:Pobjedili su.....Proglasenje.Pobjedili su Elleonora i Michael.
Pocela sam skicat i ljubit michaela od srece.On me je podigo i zavrtio.Dobili smo 100 tisuca dolara..
Kasnije smo otisli u shoping svasta smo si kupili.Odjecu skejtove bmxe.Svaki dan se viđamo i sve smo sretniji i sretniji.Jedan dan me je michael pozvao da farbam s njim njegovu sobu i da prespavam kod njega.Bila sam presretna.U torbu sam spremila pidžamu kistove pilule za slucaj i jos par stvari.Presvukla sam se i napravila frizuru.Nije mi se dalo ici skejtom pa sam otisla bmxom.Za 5 minuta sam bila kod njega.Doceko me ispred kuce.Poljubili smo se i usli.Pozdravila sam njegovu mamu i osli smo u sobu.Bila je u bjeloj boji.
Ella:Bas ti je dosadna soba to prije nisam zamjecivala.Skinuli smo postere pokrili namjestaj nailonomi prekrili pod novinama.uzeli smo kistove i krenuli.Naravno spricali smo se bojama i mrljali po licu.Nacrtala sam mu brkove a on meni podocnjake i takve gluposti.Dva su mu zida bila zelena dva siva.Na kraju sam rekla sviđa mi se!
Michael:A tek meni :D.
Otisla sam se otusirati.Jedva sam skinula boju s tjela.Izasla sam iz kupatila.On mi je rekao bas si slatka. U toj pidžami.
Michael:Hvala.Kad se istusiro pito je smeta li ti ako spavam u boxericama?
Ella:Naravno da ne.Pomislih pa hvala bogu da si se sjetio.
Obozavam njegove misice i plocice da gledam.Kad Je bilo 9 h otisla sam u vc da popijem pilule.Vratila sam se i legli smo u krevet.Pokrili smo se jorganom poglavi i ljubili se.On mi je skinuo gornji dio piđame i ljubi me po stomaku.Uzivala sam.Napravili smo ono.Bilo mi je prekrasno.Tu sam noc postala nevina i predala mu svoje bice.Obozavam ga.Od tada smo nerazdvojni svai smo slobodan trenutak zajedno.Mislim da sam zasluzila sansu za novi pocetak :D
______________________________________________
 Sara i Danis su se poznavali jos od malih nogu... odrasli su skupa, zajedno isli u skolu na fakultet, i vec 8 godina su u vezi... odlucili su da se vjere, i da se vjencaju... bili su veoma zaljubljeni jedno u drugo i pricali su o imenima za djecu... htjeli su da imaju dvoje, Daliju i sina za cije se ime nisu mogli dogovoriti...
Svako je uzivao u njihovoj sreci, i svi su im se divili na takvoj ljubavi, bili su veoma slatki svakom ko ih je posmatrao, osim jednoj osobi... njegovoj majci... Selma, njegova majka, je uzasno bila ljubomorna na Saru... nije mogla ni zamisliti da joj neka curica uzme sina jedinca... i to ona kojoj je mijenjala pelene dok je bila mala, kojoj je cistila nos... njoj je bilo nezamislivo da njih dvoje budu skupa... pa zaboga poput brata i sestre su, zajedno su odrasli...
mrzila je Saru, a Sara to nije ni primjecivala od Danisove ljubavi... ona je bila najsretnija osoba na svijetu... Danis je jedini muskarac u njenom zivotu, a i ona je jedina zena u njegovom, znala je da ju voli, a isto tako i ona je njega voljela...
Zarucili su se, i odredili datum vjencanja... vjencanje se trebalo odrzati nakon mjesec dana... vrijeme do vjencanja je brzo proslo..Zasvirao je auto... Sarina sestra Lena je izasla van i ugledala veliku bijelu limuzinu... hajde Sara, moras da izađes... jao jako sam uzbuđena kao da se ja udajem...
u tom trenu pred njom se pojavila Sara...
na sebi je imala prekrasnu bijelu vjencanicu i veo koji joj je prelazio preko lica... nazirala se njena ljepota kroz providnu cipku... a njen najveci ukras je bio njen osmijeh...
i kakva sam ti... jesam li lijepa mladenka...
ma najljepsa na svijetu... mmm Sara... prelijepa si... ne mogu da vjerujem da se danas udajes....
ponovo se zacula limuzina... krenule su prema vani... Lena je pazila da se Sarina vjencanica ne isprlja.... a otac i majka su je drzali za ruke... Sara je bila njihov ponos... u svemu je bila najbolja... a sada im odlazi...
usli su i krenuli ka Danisovoj kuci... tu su se trebali zadrzati pola sata pa ce krenuti maticaru... i poslije u hotel...
kada su stigli... Danis ih je lijepo docekao... i sve je bilo u redu dok Selma nije posula Saru 'slucajno' kafom po vjencanici...
Sara se uspanicarila... to je mozda los znak pomislila je... ali su je brzo smirili... krenuli su maticaru... tamo su sklopili brak i vrijeme je bilo za svadbu... vec prije su se dogovorili da ce im drustvo pratiti samo mali broj prijatelja, koji su ih i sacekali tamo...
Selma je vrebala svaku priliku da kaze neku neukusnu salu na Sarin racun i da je ponizi... Sarina majka se pocela brinuti, te je savjetovala da pazi... ali Sara nije slusala svoju majku... kako joj selma moze misliti lose, kad joj je ona bila druga mati... prakticno ona i danis su skupa odrastali... to se ona samo sali... tjesila je majku sara... a duboko u sebi je osjecala strah da to ne bude istina... cesto je prilazila selmi... i grlila je i ljubila... a ova hladno uzvracala govoreci kako joj je sad svekrva i kako ce sad morati da je slusa vise...danis je bio presretan sto se napokon ozenio sa sarom... i htio je da ta noc bude posebna... put do kreveta je napravio od svijeca i ruzinih latica, a krevet je bio prekriven ruzinim laticama...
unio ju je u sobu.... i pustio blagu muziku..
gospođo da li vas mogu zamoliti za ovaj ples?
naravno...
plesali su gledajuci se u oci... naprosto su sijali od srece... podigao ju je njezno i spustio na krevet... posmatrali su jedno drugo i onda je poceo da je ljubi i bas u trenu kada joj je otkopcavao haljinu, selma je povikala pred vratima:
sineee... jaoooo sineeee... uzasno me boli glava... mozes li me odvesti u hitnu...
i prekinula magicni trenutak između dvije osobe koje se vole... izasao je.. pa zar nema nikog drugog ko bi te odvukao, mama ovo mi je prva bracna noc... trebamo biti sami...
ali nema niko... pitala sam ih, ali niko me ne zeli odvesti... molim te... glava mi se cijepa... a i zlo mi je... sigurno je od vina...
uvjeravala ga je samo da izađe...
pogledao je u saru, a ona mu je smijeskom odobrila da ide... iako ju je zabolilo...
rekla je u sebi... ma bice jos prilika za prvu bracnu noc... pa sutra idemo na medeni mjesec... i mocu uzivati u njemu koliko hocu... bice samo moj...
aaaaaa hvala ti boze.... ja sam najsretnija zena na svijetu... voli me covjek koga ja volim... skupa smo i niko nas ne moze rastaviti... mi smo jedno bice... docekala je jutro sa mislima o medenom mjesecu... tek tad se danis vratio... bio je umoran... i samo je legao pored sare... a ona ga je zagrlila i milovala po kosi... kada je bilo 9 sati probudila ga je sa doruckom...
ustanite gospodine, vasa zena zeli da doruckuje s vama... skocio je i poljubio... volim te sara... i radujes li se sto cemo malo pobjeci od njih svih...
daaaaa... jedva cekam, pojest cu te ljubavi....
opaaaaaa.... ljubavi... hehehe ponovo ju je poljubio...
doruckovali su, a cijelo vrijeme nisu skidali pogled jedno s drugog... bilo je vrijeme da krenu na aerodrom... i zazvonio je telefon...nemoj se javljati, zele nam pozeliti sretan put, moramo ugasiti mobitele... rekla je sara
ali, mozda je nesto vazno...
ma nije, moramo im pobjeci, inace nam nece dati mira... nasalila se sara...
ali selma je uporno zvala i zvala...
sara se javila i pala joj je slusalica iz ruke...
sto je? upitao je danis... a ona je samo pala na koljena...
tvoja mama, kaze da je u bolnici... i da moras hitno doci... pala je niz stepenice... il ne znam...
kako ne znas.... hajdemo onda brzo... sta cekas... usli su u auto i odvezli se u bolnicu... tamo je lezala selma... dok je danis gledao u nju glumila je zenu u raspadnom stanju, da je sve boli, ali cim bi okrenuo gavu, ona se smijesila... to je sara vidjela... i shvatila je da selma to sve radi da oni ne bi imali slucajno medeni mjesec... ali zasto... sta smo joj uradili, u cemu je problem... zasto odjednom zeli biti zla svekrva... odvezli su je kuci, a ona je saru pocela da tretira kao poslugu, cak ju je toliko ponizavala da ju je sara morala voditi na wc, i kupati ju...
danisu je bilo zao sto tako postupa sa sarom... i odlucio je suprostaviti se majci...
eto mama, nemas lomove, i one modrice su ti prosle, sara i ja smo zasluzili da idemo na odmor... i idemo veceras... ne brini, pobrinuo sam se da ima neko brinuti o tebi... i moram te zamoliti nesto, da se prema sari ponasas bolje, ona je sad moja zena...
hmmm, sta se to ona zalila na mene, kakva je ona snaha... a i ostavljate me sa strancem, sram vas bilo... kako cu ja sama da budem tu, ovakva... 
nije se zalila, ja vidim sta joj radis, ne ostavljas joj vremena da budemo zajedno... kako je krenulo pomislicu da ne zelis da ostanem nasamo sa njom... stalno zelis da sam ja il ona s tobom... pa zaboga tek smo vjencani, pusti nas, moramo imati svoju privatnost... a ti budi sa onim brojnim prijateljicama koje imas... i eto zaposlio sam i zenu koja ce ti pomagati u svemu... idem sad... doci cu veceras da se pozdravimo...
selma je cijeli dan smisljala kako da ih zadrzi jos... ali cinilo se kako je staroj vjestici ponestalo izgovora... joj pa ne mogu jos jednom pasti niz stepenice, namjerno... moram naci nesto bezbolnije... joj moram se rijesiti te male... al da sama ode... ne smijem ja biti kriva...
doslo je vrijeme da se ide... bili su presretni oboje sto ce napokon moci biti skupa... pozdravili su se sa svima i krenuli...proveli divan medeni mjesec na moru, malo im je smetalo sto ih je selma zvala 10tak puta na dan, ali im nije mogla pokvariti raposlozenje i unistiti ljubav i srecu koju su tamo osjecali... ali doslo je vrijeme da se vrate kuci... ni sanjali nisu sta ih tamo ceka...stigli su kuci u zelji da prepricavaju sta su vidjeli, i kako im je bilo... ali zatekli su selmu, koja je bila smrknuta... i na njihov pozdrav odgovorila drsko, gdje ste vi do sad... i okrenula im leđa...
danis i sara su se potajno poceli dogovarati da im treba stan jer je sara ostala u drugom stanju, uskoro ce dobiti jos jednog clana porodice i zele se osamostaliti... selma je to cula i kada je danis otisao na posao napala saru, kako joj zeli oteti sina... i je on potpno zaboravio na nju otkako se je ozenio... pucala je od ljubomore i od zavisti... sara se polako izmicala i bila je okrenuta leđima prema stepenicama... a luda selma ju je proganjala i isla za njom unoseci joj se u lice... sara je pala... a selma joj nije htjela pozvati hitnu iako je znala da je trudna... nastavila je da galami na nju... i na kraju je samo otisla od nje... ostavila je tako da pati... sara je nekako dosla do telefona i nazvala hitnu. oni su dosli i odvezli je u bolnicu... nazvali su njenu majku i sestru i danisa... ali danis nije mogao da dođe, jer je imao vazan sastanak... lena ju je pitala sta se desilo... a ona je ispricala kako je selma maltretira... cini sve da ih razdvoji, oduzima im slobodno vrijeme... i da se uopšte cudi kako je ostala trudna, jer skoro pa i ne provode vrijeme skupa...
doktorica je pokucala na vrata... moram vam saopstiti nesto...
recite... vasa trudnoca... svakog trena biste mogli izgubiti bebu, ne smijete se kretati... a moram uraditi jos nekakve nalaze... jer cini mi se da nesto nije u redu s vasim zdravljem...
ali sve je u redu... pala sam niz stepenice samo to... nikad ni od cega nisam bolovala, jel tako mama...
ma samo cemo te testirati, ne brini se... moramo da provjerimo i zbog tvog stanja... jer moras brinuti o svom zdravlju posebno zbog malog bica koji je u tvom stomaku...
sara je pristala i uradili su pretrage, rezultati su ukaziivali kako sara mozda ima leukemiju...
morala je na dalje pretrage...danis je dosao u bolnicu pitajuci za bebu, mislio je da je sara izgubila bebu... kad su mu rekli sta se desava sari, sjeo je na stolicu i suze su mu krenule niz lice... pa zar moja ruza vene... ja bez nje necu moci zivjeti... ona je moja zvijezda vodilja... lena mu je prisla i drzeci ga za rame govorila da ce sve biti uredu...
smirio se i usao u njenu sobu, pokusavao ju je nasmijati.. a ona ga je samo drzala za ruku koju je stavila na svoj stomak... gledala ga je u oci... on je usutio... spustio je glavu na njen jastuk, i zagrlio ju je...
ej mojaaa saraa... sta nam se ovo desava... volim te... volim najvise... nemoj to nikada zaboraviti...pokucali su na vrata...usla je doktorica i saopstila tuznu vijest, sara ima leukemiju i sanse da se spasi su veoma male... i da ce morati pobaciti, jer beba ugrozava njen zivot... sara se suprostavljala, a danis se je slozio sa abortusom... eej... kad ozdravis, imacemo priliku za djecom... imacemo puno malih bebica.. njegova ljubav ju je osnazivala... pristala je i ona na abortus...poslije toga je isla na mukotrpne terapije, ali nista joj nije pomagalo...
danis je kupio stan, jer je primijetio da joj selma uprkos njenoj bolesti zagorcava zivot... trudio se maksimalno da joj uljepsa posljednje dane... svako jutro ju je budio sa doruckom u krevetu, donosio cvijece i uvijek jednu ruzu stavljao u njenu kosu govoreci joj kako je ona najljepsa zena na svijetu... nije vise ni isao na posao... dao je otkaz... posvecivao joj je svaku sekundu svog vremena, davao ljubav nije se stedio...
sara je bila sretna, iako je znala da nece dugo jos zivjeti...
kada se smrt priblizila, sara vise nije mogla ni da ustaje iz kreveta, bolovi su postajali sve jaci, nepodnosljivi...
i tako jednog dana, danis ju je milovao u krevetu... ja bez tebe ne mogu zivjeti mila... ti to znas...
ona ga je samo gledala sa ocima punih suza... stiskala je njegove ruke u svojim... i izgovarala da je najsretnija zena na svijetu, jer je on sa njom...
ali ja ne zelim da se razdvajamo, nikad...
zacuđeno ga je pogledala... i odgovorila ni ja, ali takva nam je sudbina... ja ti uskoro odlazim, ali ne brini se bicu ja dobro...
idem i ja s tobom sara... zelim i ja s tobom, ne ostavljaj me samog ovdje...
zaplakali su.... dugo su sutili i na kraju su se slozili da zajedno i umru... otisao je da kupi otrov, popili su ga...
legao je pored njei zagrlio ju... poljubio posljednji put, i gledao u njene oci...
volim te sara... 
ona se nasmijesila volim i ja tebe danise...
polako su se njihovi zivoti gasili... umrli su otvorenih ociju koje su neumorno gledale jedne u druge...
njihove duse su posmatrale njihova dva bezivotna tijela i drzeci se za ruke otisle u nebo... ziveci u vjecnosti svoju ljubav...
_____________________________________________________

Sve je pocelo dok su bili jos djeca, Emina i Marko su zivjeli u istoj zgradi, vrata njihovih stanova su gledala jedna u druge, isli su u skolu zajedno, sjedili zajedno… dijelili sve… kada je doslo vrijeme za srednju skolu krenuli su u istu, da se ne bi razdvajali… dok su ih drugi posmatrali, izgledali su im kao brat i sestra… malo po malo dva mala bica na ovom svijetu su se zaljubila jedno u drugo… te dvije ciste duse su osjecale samo ljubav i nista vise… ubrzo nakon toga je zaratilo, i Markovi roditelji su iselili iz zgrade… nekoliko dana poslije toga i Eminina porodica je iselila… bili su razdvojeni… iako su sada bili na suprotnim stranama, i rat ih je razdvajao i vandalizam i jednih i drugih je cinio da se njihove dvije nacionalnosti mrze, oni su i dalje potajno cuvali svoju ljubav… Markova porodica se preselila u Beograd, a Eminina u Sarajevo… za vrijeme rata Eminin otac je poginuo, a markov je tesko ranjen, te postao invalid… Marko je morao prekinuti skolovanje da bi radio, i zaradio koji komad hljeba i prehranio svoje najmilije… Emina je prvobitno bila u izbjeglickom kampu gdje je primala osnovne namirnice za zivot, a kasnije je prebacena u stan sa svojim bratom i majkom… njeni su mrzili srbe, a ona je samo spustala pogleda i uzdisala za markom… pitajuci se da li je se sjeca… da li se bar nekad sjeti nje…
marko je nastavio skolovanje kad je njegov otac oceo primati pomoc, i i poslije dobio stipendiju kao najbolji ucenik… kasnije se upisao na fakultet… za svo to vrijeme je cuvao jednu sliku na kojoj su bili nasmijani i on i ona… svaku noc prije spavanja bi gledao u nju i milovao je, govoreci sta smo nas dvoje skrivili sudbini pa nas ovako kaznila…Emina je bila pokrivena djevojka(nosila je mahramu), i isla je na fakultet islamskih nauka, njena majka joj je nasla ‘potencijalnog’ muza… kada su se upoznali Mahmud se odmah zaljubio u nju, ali ona na njega nije obracala paznju… jako se trudio da joj se dopadne, ali je na kraju odustao, samo je na kraju trazio da ostanu prijatelji… emina mu je ispricala svoju pricu, i zasto se ne moze udati za njega… jednostavno zivi u proslosti i za jednu nezaboravljenu ljubav, koja traje jos godinama… kada je cuo ovo, poceo joj je govoriti kako to nije moguce, pa marko je srbin, on se tebe i ne sjeca, a ti tu patis za njih, i jos ti prolaze dani, najbolja mladost i sve… dugo je razmisljala o njegovim rijecima i odlucila se da se ipak uda za njega… nadala se da ce biti sretna…
Marko je na fakultetu upoznao Tatjanu, djevojku koja ga je posjecala na eminu… poceli su hodati, i bilo mu je fino s njom… ali nikako nije mogao da preboli eminu… vrijeme koje je proveo sa njom mu nije dalo da krene dalje sa zivotom… sve do jednog dana… bio je na fejsu i sa strane mu se pojavio eminin profil, kao prijedlog za prijatelja… njeno lice je bilo potpuno isto, i ako je bila pokrivena… odmah joj je poslao zahtjev…emina je jako rijetko ulazila na fejs, ali kda je usla jako se iznenadila markobom zahtjevu… prihvatila i odmah otisla da vidislike, da li se je promijenio… vidjela je u vezi sa… pao joj je mrak na oci… zadrhtala je… nastavio je dalje… sad bas nemam razlog da se ne udam… suze su joj krenule niz lice… u njenom srcu je do ovog trena postojala nada da ce ipak biti s njim, ali ovo je srusilo sve… gledala je njihove slike i izgledali su jako sretni… lupila je sama sebi samar, kako sam mogla biti tako glupa, cekam vec 8 godina nekakav trag o njemu, bilo sta, i sad vidim da je on svoj zivot zivio, dok sam ja patila svo ovo vrijeme… u njoj se javio tracak prezira… stavila je status zarucena… nadala se da ce ga zaboljeti bar malo, ili bar da ocuva svoj ponos, da i on vidi da ga ne ceka…
kada je marko vidio njen profil, u njemu je proradila ljubomora i gnjev, poderao je sliku koju na kojoj su bili tako nasmijani… ali poslije ju je ponovo sastavio i postavio na fejs, bila je vec stara, izlijepljena, skoro pa se nisu ni vidjeli…
odlucio je da joj posalje poruku, a svaka njegva rijec je pisana bolom koja ga je nosila… draga emina, bila si sunce mog zivota, moja zvijezda vodilja…vrijeme koje sam proveo s tobom, nisam mogao zaboraviti, svake noci prije spavanja, sam gledao u nasu sliku, jedinu materijalnu stvar koja me je posjecala na tebe, gledao sam u tvoje lijepo lice i sanjao kako smo zajedno… zamisljao sam tvoj kikot… nikako mi nije izlazio iz glave… volio sam te sve ove godine… iako imam djevojku s kojom sam vec godinu, tebe nisam mogao izbaciti iz glave… a sad vidim da nisam fer prema njoj… jer ti, ti… tesko je ovo napisati… ti si nastavila sa svojim zivotom… a ja sam ko budala pokusavao da ocuvam sve ono sto smo imali… a ti… ti si izdala i isprljala nasa cista osjecanja.. pitam se jesil me ikad voljela, jesi li? mislim da nisi jer si me tako lako ostavila u proslosti… postao sam stranac za tebe, izgleda da ti nisam ni znacio… napisao sam ti ovo sve, jer zelim zatvoriti i ja takođe jedan dio svog zivota, cuvacu te u sjecanju onakvu kakva si prije bila, mala razigrana djevojcica, i volio bih da te nisam nikada nasao, da me ne razocaras… ali ovaj dio cu zaboraviti… ne zelim da imamo ikakve kontakte vise… zatvaram nasu pricu… kako pateticno… sam sam sebi patetican, ti si ovu pricu zatvorila davno… ali nema veze… vrijeme je da idem naprijed… zbogom zauvijek…
nekada tvoj marko…
a htio joj je napisati kako je voliiiiii do neba i da zeli da sve bude kao i prije.emina je procitala poruku, i njen sadrzaj ju je toliko rastuzio, nije znala sta da kaze…i polako je pocela…
prvo ti se zelim ispricati sto sam ti nanijela bol, molim te oprosti mi… ja sam i dalje ona ista emina koja je citala iz tvojih ociju tvoje misli… nisam se promijenila…
zelim ti reci sta mi se desava, jer ti si onaj pravi, ti si moja srodna dusa… zelim ti napokon priznati sve sto mi se desava, zelim da te vidim… iako te puno boli sadasnjost, i sad zelis da zaboravis nasu proslost, ja te molim da jos jednom pokusamo, ti i ja, bar kao prijatelji… ne zelim da me mrzis…
cekala sam te dugih 8 godina, nijednom muskarcu nisam dala da mi se priblizi, ali imam vec 22 godine, i moje godine traze muza, moja majka mi ga je nasla, vjerili smo se, jer sam prestala da se nadam tebi, prestala sam da vjerujem da me volis… jer toliko vremena je proslo, a nema ni traga ni glasa od tebe… ja sam ostavila u nasem rodnom kraju adresu na kojoj zivim, u nadi da ces me traziti.. jer ja nisam znala gdje si otisao… znas kako mi je otac poginuo, jedva smo se snalazili, i bio je veliki luksuz traziti te… nisam imala novaca… cak i na fakultet idem, a svakog dana ocekujem da necu imati dovoljno novca, pa cu morati odustati… pa nadala sam se… da ces ti mene pronaci… ali nista… i kad sam izgubila nadu da cu te ikad sresti, ikad s tobom stupiti u kontakt, sudbina nas opet spaja… i sad ne znam sta da radim… molim te pomozi mi…
ne dizi ruke tako lako od mene… bar da pricamo.. jer ti si za mene puno vise od ljubavi… ti si za mene zivot i sreca… poslije tebe se nikad nisam nasmijala… pa bar da te imam blizu… svjesna sam da nas dvoje ne mozemo biti zajedno… sve je protiv nas… ali ne zelim te izgubiti… ne sada, ne nikada… necu reci zbogom… ali ako ti i dalje ostajes pri tome, necu ti vise smetati…
zauvijek tvoja emina
procitavsi emininu poruku, marko je odlucio da se vidi sa njom… poceli su pricati sve vise i vise… i na kraju su dogovorili i sastanak… dosao je u sarajevo, i pricali su cijeli dan… divio se njenoj ljepoti… dok ju je posmatrao osjecao je nekakav mir… lakse je disao… jednostavno svaki dio njegovog bica mu je govorio a je ona prava za njega…
ona mu se cijelo vrijeme smijesila, a zapravo je bila najsretnija osoba na svijetu… pred sobom je imala svoju prvu ljubav i sve joj je govorilo da je to i prava… u jednom trenu je stavio ruku na njenu ruku… i bas tad ih je ugledao njen vjerenik… i od prisjecanja na stare dane napravio urnebes… pretukao je marko nazivajuci ga svakojakim imenima… pored toga mrzio ga je jer je marko bio srbin, jer je bio drugi i drugaciji… marko je krenuo kuci u strahu da mahmud nece povrijediti eminu…
kada je stigao u beograd pozvao je tatjanu na veceru… na tom sastanku ispricao joj je sve o sebi, i da bi trebali da prekinu… jer njegov zivot je uz drugu zenu… rastali su se u miru… krenuo je ponovo za sarajevo, ali emine tamo nije bilo… trazio ju je bez prestanka….
u međuvremenu eminu su prisili na brak, a ona nije ni znala da je marko ostavio sve i da zeli da bude sa njom… pomirila se sa sudbinom, i molila Boga da on bude dobro… odrzavala su je u zivotu sjecanja iz proslosti i na onaj dan kad je bila sa njim… prolazili su dani, a oona je postajala sve tuznija i depresivnija… bila je zatocena i nije izlazila van, jer joj muz nije dozvoljavao… mahmud je bio uzasno ljubomoran i nije joj dozvoljavao da je vidi bilo koji muskarac, pa ni njen brat…
ta njegova glupost je trajala sve dok ga marko nije vidio slucajno… i zakljucio da je tu i emina… kradom je prisao do ulaznih vrata i pokucao, ali niko nije otvarao… poceo je da vice i napokon je zacuo eminin glas kako ga moli da je spasi… otisao je u obliznju policiju i prijavio slucaj… kada su dosli, nasli su eminu u modricama i u jako teskom stanju… mahmud ju je tukao, jer mu slika kako je marko drzi za ruku nije izlazila iz glave… odvezli su je u bolnicu gdje je zbrinuta…kad ju je brat vidio, u kakvom se stanju nalazi, odmah je otisao do zeta da se razvedu… buduci da mu je prijetio, odlucio je da se razvede od emine…
marko je cijelo vrijeme bdio uz eminin krevet, sto je njoj davalo osjecaj sigurnosti i toplote, njene rane je nisu bolile, osjecala je samo srecu iz djetinjstva…
kad joj je bilo bolje, marko joj je ispricao da je ostavio tatjanu, i da zeli biti sa njom… to je za nju bio sok…
paaa, ja sam vec udata, marko ja ne mogu…
ne brini se za to, tvoj muz ce se razvesti, pristao je na razvod…i mocicemo se vjencati…
ali moji to nece dozvoliti, moj brat mrzi sve srbe jer nam je otac poginuo…
i moji mrze sve muslimane, ali nasa ljubav je jaca, nama nije bitno sto smo druge vjere i druge nacije, i briga nas za ostale, oni nas mogu prihvatiti ali i ne moraju… ja tebe volim emina i zelim da budem samo s tobom… ti si moj zivot… i uhvatio ju je za ruku…
u tom trenu ulazi brat, i ignorirajuci marka prica sa eminom… potom ulazi i majka, koja ga izbacuje iz sobe… marko tuzan jer ga izbacuju iz emininog zivota, vraca se u srbiju, da saopsti svojima da se zeni uskoro… ali vijest da je emina mladenka je natjerala markovog oca, da kaze da marko mora birati između nje i njih… marko je zaplakao, i kroz suze rekao… ja biram nju… a s njom cu biti sa vasim blagoslovom ili bez njega…
nakon toga se vraca u sarajevo, odlazi do emine i sa njom planira malo skromno vjencanje, ali joj ne govori sta su njegovi roditelji rekli na to…
kada se emmina razvela, odredili su datum za vjencanje, a mjesto je bilo rodno gorazde… otisli su u staru porusenu zgradu, i maticar je dosao i vjencao je…
pored nacionalnih razlika, njih je dijelila vjera, pa su obecali jedno drugom da nece zabranjivati vjerske duznosti,… vjencali su se, i otisli na medeni mjesec…
po povratku emina je navaljivala da idu posjetitii njegove, jer njeni su je se odrekli, pa je htjela bar s njegove strane porodicu da ima, on je odugovlacio, ali jednom je morao pristati…
posjetili su beograd, a njegovi su im okrenuli leđa, bili su sami na ovom svijetu… odlucili su da se vrate u gorazde i da tamo zapocnu svoj zivot…
tako je i bilo, kupili su mali stančić i tamo svili svoje malo ljubavno gnijezdo…

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s