On I oNa 1

- Hajde, Sandra, već tri sata se spremaš i čučiš ispred tog ogledala! Devojko, izgledaš odlično, sve je na svom mestu, pođi već jednom, taksi nas čeka već deset minuta!
Nevena, inače moja najbolja drugarica mi kljucka nad glavom dok obavljam poslednje pripreme pred ogledalom.
– Nevena, ne stvaraj mi još veću nervozu, gađaću te ovom bocom, evo stižem!
Navlačim štiklice, zaključavam stan i ulećem u taksi (da ne pominjem da taksista već nestrpljivo gricka nokte).
– Nevena, čoveče, ja se nikada u životu nisam ovoliko nervirala i nešto mi užasno kuva po stomaku, i sad bih se vratila u stan, i šta ako sve ovo propadne, i ako ne upali, i ako… – izgovorila sam u jednom dahu.
Naravno, Nevena je odmah skočila:
– Slušaj me dobro, idiote ženski, sad nema nazad, ideš pa makar te ja i Dejan odvukli! Nismo mi kreteni, znaš! Koliko nam je samo muke trebalo da smislimo ovaj plan i da Dejan rezerviše mesto pored tvog gospodina nedostižnog i ti sada da odustaneš, ej samo preko mene mrtve! Daj, opusti se, bre, šta ti je, sve će biti u redu, osećam. Ja ne sumnjam u tebe.
– Nevena, šta ako me on i ne pogleda, a šta ako je kreten pa me žešće izblamira, a šta ako on večeras uopšte ne bude tamo? – nisam se predavala.
– Ej, nisi ti glupa, nisi ni ćutljiva, snaći ćeš se, a on jedino ako je ćorav, može da te ne primeti!
– Da, ali ako se pojavi sa onom devojkom, onda stvarno od toga nema ništa – mislila sam ja na sve.
– E, ja mislim da to lažu, a i ako je istina i ako mu je ona devojka, onda će definitivno večeras otvoriti oči i smuvati tebe i kraj!
Opet sam morala da ućutim, mada sam zamolila Boga da sve večeras bude u redu. A evo o čemu je reč: ja sam mnogo, ali baš mnogo, zaljubljena u jednog opasno lepog i opasno popularnog dečka koga ću, da bih zadržala njegovu privatnost u ovoj priči obeležiti slovom P. Znači, P. je uobražen, prelep, i sve što prati jednog popularnog dečka a ja sam, znate, blago rečeno, otkinula za njim.
Svojoj najboljoj drugarici Neveni i njenom takođe popularnom dečku Dejanu mesecima sam sedela na glavi i pričala i pričala… sve dok mi jednog dana nije pala na pamet divna misao kako da upoznam dotičnog! Ha! A ta moja ideja se sastojala iz toga da mu svakoga dana ostavljam poruke na autu i to ispisane karminom! Kakva sam pametnica! Naravno da se Dejan i Nevena nisu složili sa tim, pa smo prešli na plan B u kome je trebalo samo da se namontirana od glave do pete sa Nevenom pojavim u “Sovi” i da se smeškam (!). Dejan je saznao od P-a, onako nenametljivo da li će biti u “Sovi” večeras, pošto se oni znaju i kao slučajno imaćemo mesto pored njega i kao slučajno Dejan će nas upoznati i posle je sve na meni (jaoooj!).Moj san je počeo da se ostvaruje!I tako, evo nas ispred “Sove”, Dejan nas čeka i pomalo nestrpljivo dodaje:
– Već sam pomislio da si odustala, ha, ha, taman bi ti to trebalo!
– Deki, bre, ne staj mi na muku molim te, vidiš da ne znam gde se nalazim – stvarno mi je bilo frka i dok sam trepnula, sedela sam, pila svoj omiljeni vermut i čekala.
Bilo mi je frka ali sam polako počela da se opuštam i da merkam druge frajere, đuskajući sa Nevenom. I onda sam ga ugledala. Bio je na dva metra od mene (bez devojke), tako prelep i za mene tako nestvaran, tako nedostižan… Možda je naš susret očima trajao jedan delić sekunda, ali me je tako opekao da ja nisam mogla da sklonim pogled sa njegovih očiju i lica. Zato me i nije začudilo kada je u pauzi mog đuskanja došao za naš sto. Tada smo se i upoznali.
Ne mogu vam reći kako sam se osećala, ne zato što se ne sećam, već zato što to ne mogu opisati rečima. Ipak sam, na svoje iznenađenje, to prihvatila bez straha. Moj san je počeo da se ostvaruje!
Te večeri je bio tako pričljiv, opušten i običan a ja opči-njena njime nisam ni primetila da je vreme da pođem kući. Pozdravila sam se sa njima, potajno se nadajući da će P. poći za mnom. I baš kada sam ulazila u taksi, čula sam:
– Izvinite, gospodine, ali večeras ću vam uzeti posao! Namera mi je da ovu mladu damu odvedem na mesto gde ću u tišini gledati zvezde u njenim očima, jer na nebu ih nema a meni su tako potrebne. A i složićete se sa mnom da zvezde na nebu nisu ni približno tako lepe i sjajne kao ove u njenim očima.
Taksista se nasmešio a ja sam izgubljeno i zbunjeno gledala čas u jednog čas u drugog kapirajući polako šta se dešava. Otvorio je vrata i pružio mi ruku. Onog trenutka kada sam je dodirnula, kada se moja malena šaka našla u njegovoj ogromnoj, znala sam da više neću moći bez njega i da će mi mnogo značiti.
Sela sam u njegov auto i krenuli smo… nekud, ne znam ni ja kud… Tamo gde je na miru mogao da gleda zvezde u mojim očima. ]utala sam jer me je bio strah da ću rečima pokvariti taj magični trenutak a to nikako nisam želela. Prvi je on progovorio:
– Smem li da ti posvetim jednu pesmu?
– Ne vidim razlog zašto ne bi smeo – onda sam začula Darka Rundeka i:
” Tražio sam na vrhu planine
anđele visine da mi kažu ime,
tražio sam na obali mora
odavno zaboravljenu tajnu plime…
a pogledaj šta sam našao,
prevrćući raj i pakao
divlje kose, tamna oka dva,
cvet bez korena, ples je sve što zna…
O, ko te k meni poslao
da mi anđelima kvariš posao…”- Sviđaš mi se, znaš. Dugo me nijedna nije tako privukla kao ti. Malena, šta to nosiš u sebi, šta to imaš u očima?
Nisam mogla da verujem da sam sa njim i da mi sve to priča. Bojala sam se da se ne probudim iz tog tako lepog sna i shvatim da sve ovo nije istina. Skupila sam snage i sve mu priznala. I da sam već dugo zaljubljena u njega, i da sam tek sada kada sam ga upoznala shvatila da to nije moja trenutna zaluđenost, da se bojim sebe, njega i ove večeri. Stavio mi je prst na usne i rekao:
– Malena, ćuti. Ja sam tu i nigde neću pobeći od tebe, obećavam ti to. Hoćeš li biti moja devojka? Mogu li da te poljubim?
Polako mi se približio i lagano, kao lahor, dotakao moje usne.
Ljubio me je tu noć tako željno, tako nežno, tako lepo… Vreme je letelo i ja sam opet morala kući, bilo je kasno. Odvezao me je do stana i ugasio motor.
– Malena, bilo mi je mnogo lepo sa tobom. Pošto si sada moja devojka, daćeš mi svoj broj telefona! Ne mogu ja svoju devojku da tražim po gradu a, uostalom, ko će te probuditi ujutru?!
Bio je tako sladak da sam ga privukla k sebi i još jednom poljubila.
– Mala, ako misliš da odeš kući, nemoj me više tako ljubiti.
– Uf, to će ići malo teže – rekla sam, ali ako ne misliš da te ljubim, brzo piši moj broj i gubi se odavde.
Zapisao je moj broj, još jednom me poljubio za laku noć, sačekao da uđem u zgradu i izgubio se u noći.Bio je tako lud, lep i samo moj!Čim sam ušla u stan, pozvala sam Nevenu i dva sata joj pričala o njemu. Strpljivo me je slušala, radovala se sa mnom i savetovala me je iskreno i drugarski.
– Saki, pazi sada šta radiš. Devojko, najbolji frajer u Beogradu je tvoj, ribe će poludeti, ha ha ha, sve! Ali ti, pamet u glavu, nemoj da praviš gluposti, razumi ga i pre svakog tvog koraka razgovaraj sa njim. Ne dozvoli da ti nekakva glupost pokvari tu vezu. Mislim da se baš upecao! ‘Ajde sada, lepo spavaj i ne zamaraj se glupostima, sigurna sam da će te pozvati ujutru.
Tu sam sa Nevenom prekinula vezu, ali i pored njenih reči ohrabrenja, ipak sam sumnjala u njega. Nisam mogla da poverujem da se moj san ostvario tako lako a još više nisam mogla da poverujem da sam ja njegova devojka i baš zato sam se bojala da me neće pozvati. Ubedila sam sebe da nekako zaspim i da treba da budem zadovoljna onim što što se desilo jer jedno veče sa njim – i to je nešto. Ustala sam iz kreveta da zaključam vrata od stana kada sam čula da mi je stigla poruka. Uzela sam telefon. Pisalo je: “Princezo, mislim na tebe! Mala, šta si mi ovo uradila? Nema veze, spavaj, pričaćemo ujutru, tada ću ti sve reći. Laku noć, medo.”
Nisam mu ništa odgovorila jer nisam znala šta da mu napišem, ali sam zato odmah zaspala. Ujutru me je probudio telefonom:
– Dobro jutro, da li se moja devojka probudila?
– Dobro, bre, pa što me budiš, koliko ima sati? Ako nisi znao da tvoja devojka ima spavaću bolest, sad znaš! – dreknula sam onako sanjiva jer ja stvarno ne volim da me bude ujutru.
– Ej, princezo, pa što se odmah ljutiš, samo sam hteo da te zamolim da mi kažeš broj stana da te ne čekam ispred zgrade dok se spremaš. Pogledaj kako je lepo vreme, vodim te na moje omiljeno mesto!
– Izvini, ja sam malo nervozna kada se probudim. Dvanaestica, penji se – i nisam stigla ni da ustanem iz kreveta, već je kucao na vratima.
Onako naduvena od spavanja, otvorila sam vrata, a on me je dočekao osmehom i rečima:
– Lepa si i tako natečena od spavanja i zato ćeš dobiti najslađi poljubac.
Poljubio me je tako da mi se zavrtelo u glavi.
– Medo, a kako bi bilo da ja uđem, da se ne ljubimo u hodniku zbog komšija!
Nasmejala sam se.
– Uđi, naravno, mada mene komšije ne znaju a i ne interesuju me, jedino zbog tvoje bezbednosti od komšinica, ha, ha. Dušo, dok se ja umijem i obučem, stavi kafu i sipaj sokić iz frižidera.
– Da, draga! Ha, naučiću i kafu pored tebe da kuvam!
Tada me je prvi put tako nazvao i od tada sam bila njegova draga, njegova malena i njegov meda. Od tada me je budio svakog dana telefonom ili je dolazio kod mene. Imao je rezervni ključ od mog stana i često me je čekao sa fakulteta a ja nisam imala pojma da je u stanu. Volela sam ta njegova iznenađenja. Stalno smo bili zajedno, naravno, kada su i meni i njemu obaveze to dozvoljavale, a kada nismo bili zajedno, dopisivali smo se i zvali.
Počeo je da me čeka ispred fakulteta. Nisam se obazirala na poglede i šaptanja drugih devojaka i koleginica koje su jedva dočekale da me ispituju o njemu a one koje me nisu podnosile – postale su moje “najbolje drugarice”. Ja sam ćutala, o njemu ništa nisam pričala, ponašala sam se kao i da tada, sasvim normalno. Nismo se krili, šetali smo zajedno i izlazili na javna mesta, ali smo ipak vodili računa jer ja nisam želela da se pojavim u žutoj štampi. To je poštovao.
Tada, kada me je sačekao ispred fakulteta, shvatila sam da je naša veza malo ozbiljnija. U jednom našem razgovoru, zamolio me je da verujem samo njemu, da ne čitam novine jer se tu provlače svakakve neistine. Imali smo takav dogovor, i pridržavali smo se toga. Nisu me interesovale priče jer sam ga volela i verovala mu.
Svaki trenutak sa njim bio je divan, prelep i svaki mi se urezao u pamćenje. Voleo me je, znam to. Osećala sam to a i on je znao da ja njega volim. Ta ljubav se osećala svakim našim pogledom, svakim našim osmehom, dodirom, poljupcem… Puno smo se vezali i samo nam je to bilo važno.
Bila sam srećna kraj njega kao što nikada u životu nisam bila, ni pre a ni posle njega. Znao je to. Znao je da mi je sve.
Volela sam njegova luda iznenađenja. Donosio mi je plave ruže, medvediće, čokoladice. Bio je tako lud, lep i samo moj.U mojim oČima viŠe nema zvezdaZabavljali smo se već pet meseci i približavala se Nova godina, 2003. Dogovorili smo se sa Nenom i Dejanom da je proslavimo zajedno, negde gde nas niko neće znati i gde nam niko neće smetati. I otišla sam, ali bez njega. Sama.
Raskinuli smo a da ne znam ni ko je kriv za to. Ni ja, ni on. Neko drugi, neko ko nas nije voleo, ko nas nije znao, ko nam nije dozvolio da se volimo. Nismo raskinuli mi, raskinuli su ljudi. Nisam mogla da slušam, nisam mogla da gledam a da ćutim, i prekinuli smo. Tako tiho. Samo me je saslušao, rekao mi je:
– Obećala si, malena, obećala si da ćeš mi verovati. Zašto dozvoljavaš, malena da nam oni koji i ne znaju šta imamo, to sruše. Malena, upamti da te volim i da ćeš uvek biti posebna u mom srcu, jedina, i da si ti tako htela…
Polako je izašao iz stana a ja sam ostala da plačem. Plakala sam bez stida i srama, želela sam da isplačem sve suze, da me ništa više u životu ne boli kao prvo jutro, kao prvi dan bez njega.
Ja sam razumela njega, ali on nije razumeo mene. Sve je bolelo, svaka pesma, svaka ulica, svaka stvarčica u mom stanu. Nisu vredeli ni Nenini i Dekijevi pozivi i molbe da ga pozovem i da nastavimo. Znala sam da to ne bi vredelo, ne bi moglo da se nastavi jer ni ja ni on nismo očekivali da će se ovako završiti. Ne bi imalo svrhe.
Živela sam samo za sećanja, spavala sam u njegovoj košulji, mirisala njegove stvari koje su ostale u mom stanu. Sve je podsećalo na njega.
Nova godina je bila sve bliža i ja sam ipak odlučila na Nenin nagovor da krenem sa njima. U avionu mesto do mene, rezervisano za njega a sedi neko drugi. U hotelu, moj krevet, veliki a prazan.
šetala sam ulicama tog malog ostrva tražeći visoku figuru, sedela na plaži po nekoliko sati, sama i izgubljena, tražeći ga u morskom beskraju, tražeći taj pogled u dubinama mora… Lutala… I nisam ga našla. Nisam ga ponovo imala. Bio je tuđ, možda sam, možda izgubljen.
Vratili smo se u Beograd.
Nisam se osećala bolje ali sam postala svesna da dalje moram bez njega. U stanu sam tog dana zatekla vraćene moje stvari, osim jedne majice sa medom koju je on najviše voleo, odneo je sve svoje stvari. Na mom stočiću stajao je buket ruža i poruka: “Malena, izvini, nisam mogao da sačekam da dođeš, video bih te a to bi mnogo bolelo i mene i tebe. Bolje je ovako. Uzeo sam ti medvedića. Želim ti da budeš srećna, ako je neko zaslužio, to si ti i, molim te, nemoj da izgubiš tvoje zvezde iz okica. Izvini ako sam te nekada nekako povredio jer nikada to nisam želeo, osećala si to, ljubavi. Možda nisam imao prava da ovako postupim ali sam morao. Znaš, po prvi put osećam svoju slabost i ne dozvoli bar ti da budeš ovakva kao ja. Čuvaj se, malena!! Volim te! P.”
Tada sam uradila pametnu stvar. Spakovala sam svoje stvari, javila se Neveni, pozvala taksi i sa suzama umesto zvezda napustila naše ulice, naša mesta. Vratila sam se u svoj mali grad gde sam i sada. Radim kao novinar i znam da, ako nekada budem u situaciji da radim neki intervju sa njim, neću moći, jer neću imati snage da pogledam to lice, te usne koje sam ljubila i zvala svojim.
Viđam ga, ponekad, kada odem u Beograd, viđam ga i na naslovnim stranama novina, pišu svašta, ali ja ne znam u šta da verujem. To je sada i nebitno…
Više ništa nije bitno sada kada nije moj. Ostalo je nešto u mom srcu čega ne želim da se odreknem, ostalo je puno toga u mom sećanju što ne želim da zaboravim. Ne mogu. U mom oku nema zvezda iako znam da on to ne bi voleo da vidi. Sada u njima postoji samo neka praznina, tuga i pokoja suza kada pročitam njegovu poruku, kada prelistam spomenare ili kada osetim zimu u srcu.
Proleće je, sve se budi. Samo moje srce još spava i sanja. Zalutalo je izgubivši povratnu kartu u nekom stanu na Slaviji, u nepostojećoj našoj ulici, jednog za nas nepostojećeg grada. Ja sam sama, samo me po danu prati jedna senka, a noću iz tame izranja jedan osmeh, jedan pogled koji me bodri da nastavim dalje i budem srećna. A možda i neke druge Nove godine čekaju na nas.
Znala sam – boleće…
…Kada te godine zasite lutanjima, kada ti kapci postanu teški a ruke umorne i željne zagrljaja, vrati se u staru ulicu, ispod krošnje starog hrasta pronađi urezana dva imena, pronađi jednu plavu ružu, dve izgubljene zvezde i mene sa prikrivenom starom čežnjom u srcu. Čekam jer “sreća je lepa samo dok se čeka”.
_____________________________________
Kad je vređaš, pomisli – ona mene nije vređala. Kad vičeš, seti se – ona nije dizala glas na mene. Kad lažeš, seti se – ona mene nije lagala. Al’ kad odeš, seti se – ona me je volela i kad sam bio najgori….
__________________________________Na pocetku je sve to bilo obicno prijateljstvo. Decak i devojcica su se svakog dana igrali na ulici,bas kao i sva deca.
Svi su znali da su njih dvoje nerazdvojni prijatelji i da jedan bez drugog ne idu. Nihove kuce su bile jedna pored druge,tako da kada bi mu nesto zatrebalo samo bi viknu kroz prozor njeno ime i nasli bi se kod male kapije koja je razdvajala njihova dvorista. Isli su zajedno cak i do prodavnice za koju je trebala da se samo predje ulica. Tako je prolazilo vreme i polako je proslo njihovo detinjistvo. Falilo je samo jedno leto do njihovog razdvajanja. Ona se selila u drugi grad gde je upisala srednju skolu,dok je on ostajao u gradicu gde su proveli zajedno detinjstvo. Tog poslednjeg leta jedno drugom su obecali da ce se cuti skoro svakog dana i da ce naravno zauvek ostati najbolji priajtelji i da nece dopustiti daljini da unistiti sve! Naravno,nije bilo tako. Kada je otisla u pocetku su se culi .. a onda sve redje i redje.. Posle par meseci ona je odlucila da ode do svog rodnog grada i provede zimski raspust sa starim priajteljima. Kada je stigla jedva je cekala da vidi njega. Imala je neki cudan osecaj u stomaku,koji pre nikada nije osetila kada bi mislila na njega. Pocela je da razmislja sta da mu kaze,kada da ode,sta da obuce.. nije znala kako ce on reagovati na njen povratak. Doterala se, izasla na mali prozorcic i pozvala ga. Istog trenutka je dotrcao i snazno je zagrlio. Srce im je kucalo 100 na sat. Uvek su pricali i nikada im nije ponestajalo tema za razgovor ali se desilo da u jednom trenutku oboje zacute. Nisu im bile potrebne reci da shvate da to vise nije prijateljstvo. U jednom trenutku je rekao: ” Ti si mi drugarica i ja tebi sve pricam,pa ti moram reci da sam se zaljubio.” Ona sa blagim osmehom ga upita: Pa nisi mi nista rekao. Srecna sam zbog tebe.” Iako je bila tuzna jer je konacno shvatila da je zaljubljena u njega a on voli drugu.. Ali u tom trenutku joj rece: ” Ne znam da li ce ovo pokvariti nase prijateljstvo ali ja mislim da sam zaljubljen u tebe.. ” Ona se nasmeja i rece ” Ne,mi nikada vise necemo biti prijatelji,nista nece biti kao pre.” On sa suzom u oku joj rece: ” Izvini sto ti ranije nisam rekao,nisam bio svestan toga. Ako vise ne zelis da budemo prijatelji ja cu otici i vise me neces videti.” Ona mu tada odgovori: Nece biti prijateljstvo zato sto i ja tebe volim,zaljubljenaaa sam! Snazo se zagrlise i poljubise ! Zajedno su proveli ceo raspust,bas kao i ranije.. ♥ ♥ ♥
____________________________________Rano budjenje je za mene predstavljalo ubistvo,volela sam spavati dugo izjutra,a posebno u prisustvu moga decka Edvina. Edvin je imao brata blizanca…Edina. Bio je to lep decko i veliki zenskaros. Cure su se jednostavno lepile za njega…Lomio je mnoga srca,ali njegovo nikad nije bilo slomljeno. Ponekad mi je cak i tesko napraviti razliku izmedju njih dvojice. Edvin je puno puta bio nervozan i ljubomoran kad bi Edin bio u mom prisustvu.Ali,ja sam Edvina volela i bila sam mogu reci do usiju zaljubljena u njega,a Edina sam smatrala bratom…ali…sve do jednog dana.Bio je Edinov rodjendan,i Edvin mu je pomagao da sve bude perfekt za rodjendanski party.Ja sam se vratila iz skole i svratila do njih.Edvin me je obasipao poljubcima i rekao mi da sam mu nedostajala puno…dok nas je Edin krisom posmatrao i bio pomalo kako sam mogla uvideti ljubomoran.Imala sam na sebi zelenu haljinicu i sandale.Toga dana je bilo prilicno toplo vani.Edvin je morao do grada,da bi narucio pica,a ja sam ostala sa Edinom postavljati stolove.Smejali smo se i zezali,kao sto smo i uvek radili..a onda…prisao mi je i rekao..slusaj malena,moram ti nesto reci…slusala sam ga pretpostavljajuci da mu je neka dala stiklu..nasmejala sam se i rekla:sta je,poceli ljubavni jadi zar ne…Koja je ta glupaca koja je povredila tvoje srce a?smejala sam se nastavljajuci da postavljam case na stolovima…”TI” rekao je…okrenula sam se,i uzvratila smesnim glasom: whou,ti mene znaci smatras glupacom?prisao mi je ponovo,ali ovog puta bio je skoro uza me…rekao mi je: malena,znam da si u shemi sa mojim bratom,ali ti se meni opasno svidjas i…i…krenuo je prema mojim usnama…kada se zacula brava na vratima,odgurnula sam ga i nastavila svoj posao.Bio je to Edvin.Ja i Edin nismo pregovarali,Edvinu je bilo zacudo pa nas je zapitao:jesam li nesto prekinuo?-Ne,ne duso,nego ja sada moram ici kuci da se istusiram i u 17h imam sastanak sa dance grupom.Edvin me je ispratio,a Edin me je posmatrao do izlaza.Poljubila sam strasno Edvina,i dok sam ga ljubila gledala sam Edina da bi mu dala do znanja da ja volim njegovog brata…
Uvece oko 22h dosao je Edvin po mene,da bi isli na party zajedno,vec sam bila spremna i cekala ga.-Ljubavi,prelepa si…bile su to predivne reci koje je Edvin izgovorio kada me je ugledao…Poljubila sam ga i usla u kola.Stigli smo na party,koja je vec bila pocela sa dobrom atmosferom…dobra muzika,buka i smejanje…zakupljena sala je vec bila puna.Prisli smo do Edina i cestitali rodjendan.Poljubila sam ga u obraz,a ona me je povukao za ruku neprimetno i sapnuo na uho…”ja zelim jedan bolji poklon od tebe,veoma si sexy veceras”…otisla sam od njega,i u tom trenutku sam bila veoma zbunjena.Edvin me je pitao,sta mi je Edin to sapnuo na uho,ali…rekla sam da se zezao samo da ga cak ni ja nisam razumela.Kako ne pijem alkohol,to vece sam prilicno puno popila.Osecala sam vrtoglavicu i otisla do toaleta…pogledala sam se u ogledalu i videla sebi dobro poznatog decka…Okrenula sam se i zagrlila ga…Ljubili smo se strasno i dugo..rekla sam:Ljubavi nije mi dobro molim te odvezi me kuci.Rekao je:Dobro duso,nema problema.Izasli smo na sporednom izlazu…ja sam bila toliko pijana da sam do auta cak i zaspala u njegovom narucju…Kada smo stigli osecala sam njegove poljubce i milovanja…-Sreco stigli smo,da li zelis da udjem sa tobom do gore?glava mi je pucala,tako da sam pristala da me isprati da ne bih negde lupila glavom..Izveo me je i poneo u narucju do lifta…-Ljubavi volim te,i ne zelim da te nikada izgubim.-govorila sam mu tihim glasom dok mi je on ljubio usne, vrat i grudi…-Ni ja tebe volim te jedina moja…Usli smo u stanu,poneo me je u narucju do spavace sobe,a onda je nastavio da me ljubi celu…bila je to vatrena noc,ali jedno me je cudilo nikad do sada nisam dozivela takav orgazam i cak i poljubci su bili drugaciji…Zaspaala sam odmah nakon orgazma…sutradan sam se probudila oko 10h,pokusala sam ustati,ali mi je glava bila previse teska i pucala…hm cudno…zasto je Edvin otisao tako rano?-pitala sam se dok sam prala zube u kupatilu…cula sam zvono na vratima,i potrcala misleci da je Edvin nesto zaboravio,ali buum!-Gde si bila sinoc,zasto mi nisi rekla da ces kuci? Nasledilo je milion pitanja,koja su me potpuno zbunila…:(..Ali,zar nisi bio sa mnom?Zar me nisi dovezao do kuce,zar nismo proveli jednu divnu noc zajedno?Zapravo,ja i Edvin nismo jos nikada spavali zajedno,on nije bio spreman jos uvek i nisam htela da ga pozuravam vec sam cekala kada bude siguran da je spreman.-MOLIM???PONOVI STA SI UPRAVO REKLA???-vrisnuo je poput munje,kada je cuo moja pitanja…-Sve mi je jasno…ti si nista osim jedne obicne drolje,znao sam da si nesto smerala sa mojim bratom,ali na ovo nisam ni pomisljao.Gotovo je!!!Umrla si za mene…te reci su mi srce slomile u sto parcadi,kleknula sam pred’ njima i molila ga da mu objasnim sta se zapravo desilo…-Ne dotici me,kurvo…tim rukama kojima si njega sinoc grlila!!!-Ali…pokusavala sam da mu objasnim,dok su suze tekle kao kisha…bio je to nesporazum…-NESPORAZUM?A KAKO CES MI OBJASNITI NJEGOVO SPAUTANJE NA TVOJE UHO KAD SMO STIGLI NA PARTY?SVE MI JE JASNO!SAMO SI MI MOGLA BAREM RECI DA SI ZALJUBLJENA U NJEGA ALI TI SI HTELA IZIGRAVATI NEKU PRINCIPESU PA SI HTELA OBOJICU..NAZALOST,MENE SI OD OVOG TRENUTKA IZGUBILA ZAUVEK!!!-Otisao je i zalupio vratima,ostala sam placuci i preklinjuci sebe i alkohol i EDINA!!!Obukla sam se i otisla do kafica u kojem Edin radi.Dok sam mu prilazila,smejao se i rekao:evo moje tigrice,opasnice…ali nije stigao da zavrsi svoju recenicu,jer sam mu tada opalila samar i rekla mu idiote jedan!!!!kako si samo mogao?znao si da sam bila pod dejstvom alkohola i ipak si to uradio,ti bednice…udarala sam ga,aa on mi je uzeo ruke,zgrabio me i poljubio,pokusavala sam da se udaljim od njega,ali bio je mnogo jaci od mene.Dok me je ljubio…Edvin je usao na vratima,i zatekao nas kako se ljubimo!!!Edin ga je ocigledno video i ljubio me jos jace,nisam videla Edvina tako sto sam bila ledjima okrenuta prema njemu…
Edvin je istrcao napolju,kada me je Edin pustio.-Hvala na poklonu draga,ne samo da se dobro ljubis,vec si i odlicna u krevetu…zlim osmehom mi se podrugavao Edin.Izasla sam na ulici,plakajuci…uzela sam taxi otisla kuci.Ostala sam ceo dan kuci,nisam htela nikog da vidim niti ikoga da slusam.Mislila sam da je ceo svet potonuo za mene,samo sam plakala i plakajuci zaspala…Probudilo me je zvono telefona negde oko 23h,bila je to Neny,moja najbolja drugarica.Zvala me je da izadjemo do nekog kafica…Pristala sam,misleci da cemi to malo prijati,razgovor sa nekim,inace sam zamalo svisnula…Dosla je po mene,i otisle smo do u ”Happy Night Club”.To je inace bio moj i Edvinov omiljeni kafic za izlaske.Ulazeci u kaficu,pricala sam sa Neny o svojim planiranjima za letnji raspust.Htela sam da zaboravim sta se desilo,a i nisam joj htela nista reci jer je to bilo toliko stidno za mene.Seli smo za stolom i narucile pice.U uglu,desno od nas,videla sam dvoje kako se ljube.Kada su prestali da se ljube..poznala sam ga,bio je to EDVIN sa nekom plavusom,i izgledao je srecan(ili se ‘pak pretvarao).Njegova ruka je bila na njenoj goloj butini,a druga ruka oko njenog vrata.Nisam se mogla suzdrzati.Prisla sam im,Neny je bila zbunjena i gledala me je samo.-Mozemo li da razgovaramo?upitala sam ga,gledajuci samo njega.Okrenuo se,pogledao me i pravio se kao da me ne poznaje.Odmahnuo je glavom(NE) i nastavio da je ljubi.Plavusa se trgnula,skocila i pitala…KO TI JE SAD OVA?-odg. sam joj mirnim glasom,jer nisam htela zapocinjati svadju.-niko,samo zelim porazgovarati sa njim.Ali,Edvin me je pogledao zlim pogledom i kao da mi je hteo reci:zelela si rat e pa dobices ga!ustao je,zagrlio plavusu i rekao mi visokim tonom:-OVO JE MOJA BIVSA CURA-SNAHA TAKO DA KAZEM.ISLA JE SA MNOM I ISTOVREMENO BILA LJUBAVNICA MOJEM BRATU.skoro svi su se okrenuli prema nama i slusali,cula sam ogovaranja iza sebe i bila sam ponizena…Neny je dosla do mene,ufatila me za rame i rekla: sta se dogadja dodjavola?-objasnicu ti,rekla sam joj…EDVIN je kao lud nastvaljao sa vredjanjem,i zalim sto sam prisla za tim stolom jer nakon toga svi su buljili u mene i smejali mi se podrugljivo.Ja i Neny smo izasle…plakala sam..bila sam nesrecna…
Proslo je mesec dana od tog nesporazuma…nisam cula nista za Edvina.Edin se bio ozenio i otisao u Nemackoj.Pakovala sam svoje stvari jer sam htela krenuti na odmoru…posla sam do prodavnice da bih kupila nekoliko stvarcica potrebnih.Kad sam bila na kasi,da platim…ugledala sam Edvina ispred sebe.Gledao me je,gledala sam ga i spustila pogled.Ni cao,ni ljubavi…nista od onih reci koje mi je nekad poklanjao sa toliko zari..sada smo bili samo dva nepoznata stranca.-Placate li karticom ili kesom?-njegov glas kao da me je probudio iz zamisljenosti,cak mi je i persirao…potpuni stranci…-Sa keshom…odgovorila sam,skoro mucajuci…14 Eura molim vas…rekao mi je.Platila sam,i okrenula se ka izlazu…Dina hteo bih da razgovaram sa tobom….okrenula sam se ne znajuci dal se bas meni obraca…-Molim?jel se meni obracas?…pitala sam ga,drhteci cela…-Da,tebi jedina moja.Rekla sam ostro i ozibljno:-izvini,zurim pakujem se za odmor,pa nemam vremena..cao…koracala sam prema izlazu,kada je on nastavio: Edin mi je sve ispricao.Rekao mi je da ti nemas nista sa tim,i da te je on zaveo…rekao mi je dok si bila pod dejstvom alkohola iskoristio je to i iskoristio te.-oci su mi se punile suza,a vec sam osecala kako mi ponestaje vazduha i kako se gusim.Osetila sam njegove ruke oko svojeg struka,i njegov dah na mome vratu…-Zar ne mozemo sve ponovo iz pocetka isprobati???okrenuo me je,i svojim prstom otklonio suzu sa mog obraza…poljubio me je ne cekajuci moj odg.znao je da sam slaba na njega,i da je on uvek upravljao mojim srcem.Pristala sam na sve…cak i na burmu,a sada vec cekamo i nase dete.
_____________________________________
Ancika je od malena volela da cita,pise,igra,peva…Stva​rno je bila dobra i mila,uvek spremna da pomogne…Bila je dosta mlada.Imala je samo 13 godina,jos nije znala sta je zivot,sta su ljudi i kakvi mogu biti.Jednog dana dok je izasla sa Jecom u grad da se prosetaju,paznju joj je privukao jedan decko.Stariji od nje,ne mnogo visok,sa crnom kosom i ocima,imao je oko 16 godina…Nastavila je pravo i nije mnogo razmisljala o njemu.Kako su dani prolazili,a ona ga nije vidjala potpuno ga je zaboravila.
Onda jednog dana na drugaricinom rodjendanu,ponovo ga je zapazila.Stajao je sa drugovima,smejao se drzeci cigaru u ruci,pevao,flertovao…Cel​e noci nije odvajala oci sa njega.U jednom trenutku je cak i pogledao,i njoj su noge zadrhtale,dok je spustala glavu ka zemlji.Tada je znala,znala je sta joj znaci taj neznanac…U afektu je otrcala do slavljenice,nije razmisljala i pitala je ko je on,kako se zove…
“zanima te Milan?Ooo,cudo to…”
“hoces li mi reci jeli ima devojku?”
“ha,ha,ha…ima ih..nekoliko…”
Postidjena i tuzna Ancika se vratila za sto…Otisla je do wc-a da se umije i osvezi,kada se vratila prisla joj je slavljenica, i mirno rekla:
“Milan te je zapazio,i…”
“Sta i?”pitala je Ancika uzbudjena.
“Rekao je da moras da smrsas jedno dvesta kila da bi ste se upoznali.”
Na trenutak sve zastadei pretvori se u srnu rupu,nije nista primecivala…
Izgovorila je jedva cujno “aha” i otisla.Tu noc ce zauvek pamtiti..Plakala je dugo,dugo i zaspala tek pred zoru.Pricala j sebi da joj taj olos nista ne znaci,prezirala je sebe,mrzela se sto je takva,debela….Niko nije primecivao (osim nastavnika i starijih ljudi) njene vrednosti…Ujutru se probudila tuzna i nesrecna…Zelela je da zaboravi prethodnu noc,ali nije mogla…Meseci su leteli…Ona je rasla,i polako zaboravljala…Menjala se iz korena..I dalje ga je volela,ali to niko nije znao.Mrsavila je ne namerno,tuga je ucinila svoje..Bila je prvi put povredjena..tada najvise boli…Ali pogledala je pravo bolu u oci…i znala je da je drugacija.A onda su ljudi poceli pricati kako se promenila,kako je smrsala,porasla…To joj je godilo,vracalo je odavno izgubljeno samopouzdanje,smesila se opet zivotu..Na Milana nije mislila on je ostao negde duboko u njoj,kao bara na pocetku tunela koju je preskocila…Bila je u diskoteci sa Jecom i jos troje drugova..Igrala je, pevala…i u jednom trenutku se saplela o neciju nogu i pala.Noga je jako bolela i dok se nalazila na podu,pojavi se jedna ruka,ona podize pogled.Milan.Jako je pozelela da ostane na zemlji je joj se sve zavrtelo.On je trebao biti u Nemackoj,tako je barem cula.ona prihvati ruku i ustade cisteci haljinicu bez boje.
“Saplela sam se..”Jedva izgovori.
“Pa sa tim stiklama kako i ne bi!”rekao je smejuci se iskreno.Gledali su se jedno vreme.Prisao joj je i uzeo za ruku.Poeli su da djuskaju.Nije mogla de poveruje.On je jednostavno bio tu,igrao sa njom,hvatao je oko struka gledajuci je zapaljivo.Ancika je davala sve od sebe,uvijala se,okretala…Nije vazno sta je bilo,vazno je da je on tu.Onda se maleni glasic u njoj javio,govoreci:
“Ima on njih jos 100,pored tebe budalo…Bices ope povredjena od strane istog dzelata”Zastala je.Milan je zacudjeno pogledao.
“zao mi je.”Pobegla je iz diskoteke,nije se osvrtala,kao de je strah od povredjenosti jurio…To nije smela dozvoliti.Istrcala je spred diskoteke i zasla u drugu ulicu.Naslonila se na zid i pocela da jeca.
“Zasto places?Jesam li ja kriv..izvini ako sam nesto lose uradio”Stvorio se kraj nje.Onako razmazana od sminke, sa razlivenom maskarom,rece:”oboje smo krivi”
On je bio u cudu.
“sto..ja nista te ne razumem..nije mi jasno”Nesto poce da se budi u njoj,neki ponos,zelja da mu vrati za ono ato joj je ucinio,jer za dve godine ona se pormenila,neverovatno mnogo…
“Pre oko dve godine,si mi se zasvideo i to jako…To je bilo na rodjendanu kod Maje,ja sam joj prisla i pitala je za tebe.Posle deset minuta sam dobila odgovor od tebe da moram da smrsam dvesta kila da bismo se upoznali!”
Milan je gledao zabezeknuto…Ni on sam nista nije razumeo,ali je jedno znao te reci iz njegovih usana nisu mogle izaci.
“Molim?Ja to nisam rekao,ja tebe ni ne znam,uostalom ti si zgodna,ja ne…”
“Zbog boli koju si mi naneo sam smrsala i promenila se,jer ti si los covek…Zao si…”Ancika sede na pod i bi joj lakse,izbacila je sve iz sebe…
“Ja to nisam rekao,ni za koga pa ni za tebe,a Maja me jurila i muvala i pricala svasta…” On joj se pridruzi na podu.Sada je Ancika ostala bez teksta.To nikad nije mogla pomisliti.Nasmejala se samoj sebi.
“Zivot je cudo.” Sedeli su tako,cuteci.Ancika je bila svesna da je to bio samo nesporazum,da je neko treci umesao…Utom je Milan poljubi,nezno i najsladje….
“Hajde mala smrznuces se.Nije bas toplo.”
______________________________________Moja ljubavna prica malo je cudna, ali zelim da podijelim dio sebe sa onim koji ce ovo procitati.Sve je pocelo 14.11.2008 bol koju mi je Semir nanio je prosla,nestala je,ali moje pitanje zasto je ostalo.
Okrenula sam novu stranicu u zivotu.Bila sam usamljena,gledala sam druge oko sebe kako imaju nekog pored sebe i kako su veseli,ja sam bila tuzna,usamljena.
Ali sudbina nije tako htijela.Pocela sam primjecivati kako je jedan Asmir stalno gledao u mene.Nisam se htijela odmah zaljubiti,bojala sam se da me nepovrijedi,nisam zeljela ponovnu bol.Nemoguce je suditi svom srcu nesto je osijecalo prema njemu.
Najboljim prijateljicama sam rekla da mi se svidja ubrzo je cijela skola saznala.
Iz dana u dan sam ga sve vise voljela.Mislila sam on je taj koji nece slomiti moje malo srce,ali sve je pokvario.Bio je turnir bolio ga je vrat pa nije mogao igrati.Njegov pogled je letio prema meni,pogledom me milovao kao da me dodirivao.Pred kraj turnira je jednu curu udario u straznjicu,tad me je prvi put povrijedio.Mislio je da mi je to zanimljivo prevario se je.Nije znao kako mi je bilo kao i niko drugi.Otisla sam kuci sva pokisla od tuge.Na zidu iznad kreveta sam napisala Asmir i brojeve od 1-3 to su bile njegove tri sanse.1. sam prekrizila.Tu noc sam plakala kao malo dijete.Presla sam preko toga mislila sam da nece vise voljela sam ga kao u pocetku.Bio je svjetlo koje mi je sijalo poput sunca,ali opet me je povrijedio.Na probi mi je prijateljica rekla da je rekao da ga nije briga ni zakoda i ni za sta pogotovo ne za mene.To je bio drugi put da me provijedi,ali mi nije bilo jasno zasto je stalno gledao u mene,sad znam to je muski ponos.
Oci su mi bile pune suza.Nisam mogla vjerovat da je to ponovno uradio.Prekrizila sam mu i drugu sansu.U jutro sam mu odlucila dat zadnju priliku.Ali nista vise nije bilo isto.Ljubav prema njemu je bila ista,ali moje povjerenje se promijenilo.Cesto sam isla vozala se samo da bih prosla pored njegove kuce sa nadom da cu ga vidjeti.
A onda sam saznala da ce 10.12. napuniti 15 godina.To je bio udar u srce htjela sam ga prestat voljeti,trazila sam razloge da ga vise ne volim.Znala sam da on nije kriv za svoje godine pa sam krenula dalje.

Proslo je nekoliko mjeseci,povjerenje da me vise nece povrijediti se vracalo,ali moje neprestane misli i neki zracak sumnje da ce to mozda ponovno uraditi nije prestao.
Nisam znala da li da ga vise volim,srce je govorilo jedno,a razum drugo.
Samo sto sam se uvjerila da me vise nece povrijediti on je upravo to u radio.
Na probu je dosla jedna curica ni od kuda.
On je pred mojim ocima gledao u nju kao da nikada nije vidio zensko.To je bio treci put da mi je slomio srce treci put i zadnji put.Odlucila sam ga izbaciti iz svog zivota,ali mi nije jasno Sta ja to nemam pa me tri puta povrijedio?
To je previse za mene
MOJE SRCE VISE NE MOZE DA PATI
MOJE SUZE VISE NE MOGU DA TEKU POPUT RIJEKE
OVO TIJELO NEMA SNAGE

NEMOGU VISE

Vidjela sam u njemu osobu koja me nece povrijediti,ali sam se prevarila.

Danima sam se pokusavala uvijeriti da je kraj,ali sam ga jos uvijek voljela,moje srce je samo njemu pripadalo.Pokusavala sam duge voljeti ali sam samo njega voljela.Nocima sam plakala zbog njega,nisam znala sta da radim.

Jedne prilike kad sam gledala u prijateljicin mobitel vidjela sam njegov broj i prepisala ga sebi.
Odzvonila sam mu,on je uzvratio poziv,a ja sam mu se predstavila.

I onda smo poceli odzvanjat jedno drugom.
Kad god bih ja odlutala u svoje crne misli ili kad bih plakala on je bio taj koji kao da je znao da sam tuzna odzvonio bi mi,a ja bih se razveselila.
Ponekad bi rekli nesto jedno drugome,a ostalo su bili samo pogledi.
7 dana prije Valentina napisala sam mu sms i rekla da mi se svidja i da zelim znati sta on osjeca prema meni.
Rekao mi je da mu se mozda malo i svidjam,ali da me voli-za to je jos rano.
to mi je bila jedina nada da ce mozda jednog dana biti moj.

Za valentinovo sam mu napisala pismo.Nadala sam se da ce i on meni napisati pismo,ali nije.

Pocela sam se povlaciti u sebe i ponasala sam se kao da on nepostoji.A on je to isto primjecivao i poceo mi odzvanjati.
Pitala sam ga da budemo prijatelji i da ce upoznamo.
Pristao je poceo mi pricati o sebi, a i ja njenu o sebi.
Te poruke su mi znacile da ce se moj san uskoro ostvariti.

Ali onda sam morala otici u Sarajevo kod tetke po sestru.
To je bio prvi put da mi se nije islo.Zasto bas sad kad mi je krenulo.Ali nisam mogla ne otici.
Mislila sam da je to najgore sto mi se moglo desiti,ali u svakom zlu ima nesto dobro,ta daljina nas je jos vise povezala i natjerala njega da mi pokaze svoje osjecaje.U porukama se vidjelo da mu nedostajem.

Nismo se vidjeli 3 dana,znam da zvuci smijesno,ali ta 3 dana nama su se cinila kao citava vjecnost.
Brojala sam sate kad cu ga vidjeti.
Kad smo stigli kuci uzela sam poklon sto sam mu kupila i krenula kod svoje prijateljice koja zivi ondah pored njega.
Dogovorili smo se da uzadjemo ispred njegove kuce da se vidimo i zagrlimo.

Kroz prozor sam ga vdjela kako je izasao i nesto drzao u rukama.Zatim sam i ja izasla,doslo mi je da ga zagrlim i nikad nepustim,ali sam se morala sabrat.Dala sam mu poklon a on je meni dao svoju majicu.
I tad sam shvatila da je moj odlazak u Sarajevo bio zapravo prava stvar.

Ponovno sam ga pitala da budemo prijatelji a on je rekao da smo do sad bili prijatelji ali da je to sad vec nesto drugacije.Rekla sam mu da ga volim i da sam mislila da budemo prijatelji pa da i on mene zavoli.
A onda mi je rekao”Ako volis ti mene volim i ja tebe”
Nije to bila neka posebna recenica,ali za mene je to bilo nesto najljepse sto sam ikad cula.

Nakon nekoliko dana sam mu napisala da bih zeljela biti sa njim rekao je da bih i on to htio.Oznacili smo 22.04.2009 pocetak veze.
Nesto sto sam toliko zeljela sad imam.

Ali nije to bilo to.Preko poruga smo savrseno razgovarali ali nikada se nismo zagrlili i to je mene mucilo.Puko mi je film i rekla sam mu da ako se nikada necemo ponasati kao da smo u vezi da mi kaze da se tomu ne nadam.
Napisao mi je da nije ni to problem,ali da to nemora biti u skoli.

1 maj sam slavila sa svojim prijateljima,ali bez njega je sve bilo prazno i dosadno.
On mi je rekao da mu je lijepo bilo,ali da smo zajedno slavili bilo bi jos ljepse.
Sve mi je to laskalo i tjeralo me da ga samo zagrlim.
Tu noc nestalo je struje jer se zapalio trafo.nazvala sam ga i potala sta on misli da dodjem gore gdje je taj trafo da ga vidim,Bilo mu je jako drago i rekao da sto prije dodjem.

Kad sam dosla pravila sam se da ga ne vidim,zeljela sam da sam pridje,Na njegovu izrazu lica vidjelo se da se omislja da li da pridje,ali ja sam popustila i pozvala ga da mi pridje.On je prisao i malo smo pricali.
Gorila sam od zelje da ga zagrlim,to je bilo jace od mene rasirila sam ruke i on je i zagrlili smo se.TO je bilo nesto prelijepo.

Napisala sam vam svoju ljubavnu pricu.Ako ste procitali vidjeli ste kako sam bila uporna i na kraju sam dobila sto sam htjela.Sad sam sretna sa njim.
Svojom ljubavnom pricom zelim da vas potakne i da nikad neodustajete od osobe koju volite.Ljubav je tezak put koji se mora preci da dobijete sto zelite.
Slusajte svoje srce i nikad necete pogrijesiti.
Nedajte da vas ubije tuga zbog nekoga,nedajte da osoba koja vas je ostavila vidi ta vas je to slomilo ustanite i dokazite da nije tako.SLUSAJTE SVOJE SRCE.
__________________________

Želim vam ispričati svoju priču, ne kako sam našla bolju polovicu, već kako u ljubavi nema granica i da se za nju moraš boriti da ne bi ostao bez nje,ja sam vam živi primjer za to… Pa, najbolje da krenemo ispočetka. Krenula sam u srednju školu.. Nije bilo nikoga iz moje stare ekipe, nalazila sam se u posve novoj okolini, jedva sam našla put do škole (toliko o mom poznavanju grada), bila sam posve sama… No, zato sam si u vlaku našla cure s kojima sam provodila svaku slobodnu minutu svog vremena. Šetali smo gradom, pričali o životnim iskutsvima, gdje će se koja udati.. Ma, živjeli smo jedna za drugu i mislili smo da život ne može biti bolji. Moja Nina je bila našla svoju bolju polovicu ubrzo, ali nije zaboravila na mene. Izlazila sam s njom i njezinim dečkom( iako mi je to bilo malo glupo), pokušavali su mi namjestiti njegovog best frenda. ali meni se jednostavno nije dalo biti u vezi s nikim, pa ni na jednu večer. Dok je ona vikend provodila sa Markom, ja sam se zabavljala, nekad imala nastup s folklorašima a nekad izlazila s ostalom ekipom iz vlaka.. Nina mi i sada govori da se nisam promjenila ni malo i da sam neozbiljna za svoje godine. Tako je prošla moja druga godina srednje, a kada sam krenula u treći.. Neki dečki iz đačkog doma su počeli putovati vlakom i to je bio početak svega… Pošto se jedino mene čuje u vlaku (malo glasnije se smijem,a i pričam) dečki su me pitali da li mogu minutu mirovati ili je tako stalno. Ubrzo se moja ekipica sprijateljila s njima i postali smo nerazdvojni. Mary se svidio Danijel, Denis se zanimao sa Ivanu, Mihaela je već zabrijala s Lukom, Nina je imala Marka, a ja i Andrej smo bili u prijateljskim odnosima. Tako smo se “raspodjelili“ po parovima i viđali smo se samo na stanici;neki su šetali, drugi su išli kupovati poklone.. Ja i Andrej smo bili sličnog karaktera, voljeli smo iste stvari, zajedno išli na tekme i probe. Ekipa nas je gnjavila da li smo zajedno,no mi ih uopće nismo shvaćali ozbiljno. Jednom smo ja i Andrej markirali s nastave i zajedno išli gledat utakmicu, pa smo šetali gradom… Bilo je zimsko doba i bilo je zima, pa smo zaključili da je najbolje da ostale čekamo na stanici. U vlaku smo sjedili sami jer su nam parovi išli na živce. To putovanje mi se činilo i predugačkim. Pričali smo o bivšim ljubavima, o školi o svemu…. Onda sam ga iz zezancije pitala jel ima on kakvu u planu, na što mi se on samo nasmijao i rekao: „Vidjet ćemo“.. Pogledala sam ga u oči i onda sam shvatila da ima najljepše zelene oči koje sam vidjela… Kada sam izlazila iz vlaka poljubila sam ga u obraz i rekla da mi se čuva do ponedjeljka, jer ga neću vidjeti cjeli vikend. Kada sam izašla iz vlaka lupala sam se u glavu jer sam shvatila što sam napravila,dok mi se Nina samo smijala. Kada sam joj rekla da mi bolje pomogne nego što se ceri, ona se malo smirila i rekla ;“Ja mislim da se netko zaljubio“.. Prvo sam ju pogledala ko’ da joj nisu sve na broju, a onda sam sjela,jer mi više ništa nije bilo jasno. Nina mi je rekla da je to skužila jer već tjedan dana samo o njemu pričam, da me ne može više slušati.. Došla sam kući i nisam mogla zaspati, njegova slika mi je bila stalno pred očima… No,u subotu ujutro me već Nina nazvala i rekla da slavimo Markom rođendan i da je zvala cijelu ekipu.. I dok sam mozgala hoće doć i Andrej i kako ću se ponašati pred njim, Nina je već došla po mene da idemo Marku kupiti poklon jer se dvoumi i nezna što mu kupiti. Ubrzo je tako došlo i 8 sati i fešta je mogla početi. Ipak, ne slavi se svaki dan 18 godina… A na taj dan, 20.11 , prije točno godinu dana, on i Nina su prohodali… Meni je bilo dosta i slavlja i pića i odmatanja poklona, i zaključila sam da mi je najbolje izaći van na zrak. A vani je već stajao Andrej. Prvo sam ga pitala jel mu nije zima i krenuli smo s pričom… Rekla sam da je lijepo što su Nina i Marko već godinu dana zajedno i složio se sa mnom, a zatim mi je rekao da se i on nada da će naći svoju bolju polovicu, privukao me sebi i poljubio… Htjela sam da taj trenutak vječno traje, ali našu romantiku je prekinula Nina vrišćući od veselja. Toliko je bila vesela da nam je od silnog uzbuđenja zaboravila reći da se nas zove na tortu. Zamolila sam da ništa ne govori ostalima, jer ni ja nisam znala što će biti dalje s nama,jer Nina mora sve vidit… Idući tjedan je bio zadnji u prvom polugodištu i pošto je bilo vrijeme darivanja(to je već bio naš ritual), svatko se od nas izgubio u gradu tražeći poklon za svoje frendove. Pošto nas je bilo 10 nerazdvojnih prijatelja, Božić je za mene značio financijski bankrot i slom živaca jer kad ideš s Ninom kupovati… Bio je petak, zadnji dan, razmjenjivali smo poklone, jedva čekali da počme drugo polugodište i teška srca se rastali. Na putu do kuće Andreju sam odzvonila barem 6-7 puta, priznala Nini da sam se zaljubila i da nisam normalna, dok se ona samo smiješkala i vikala :“Znala sam ja to, znala“! Ti su mi praznici bili predugački,stalno sam se čula s Andrejom, Nini dodijavala sa svojim jadikovajem… Počelo je i drugo polugodište i ja sam jedva čekala da uđem u vlak i sve ih izljubim,posebno Andreja… No kada sam ušla u vlak, mislila sam da mi se srce prepolovilo ma dva dijela.. Svi su sjedili i zezali se, samo što se naše društvo povećalo za jednog člana, Karolinu, Andrejevu curu. Do grada smo svi šutili, a ja sam do škole i proplakala. Nina me je tješila,ali bezuspješno.. Nije mi se dalo učiti, biti na nastavi, ići sa Ninom do grada… jednostavno nisam imala volje za ništa. Društvo u vlaku je skužilo o čemu se radi, jer sam se bila i od njih udaljila. Nina mi je jedan dan rekla da me vodi na pizzu i da nemam nikakvog opravdanja, moram ići i gotovo, i tako je i bilo. Do pizzerije sam joj pričala samo o Adreju i da ne mogu ništa poduzeti jer je on u sretnoj vezi dok mi je Nina držala lekcija;“Ti njemu nisi ni rekla šta osjećaš prema njemu,pa daj, makar popričajte..“ Dok mi je davala savjete i besportebne upute, došle smo i do pizzerije. Nina mi je rekla da uđem unutra i da zauzmem stol,a ona će otići samo po novaca. Iako sam se nećkala u početku, na kraju sam ušla.. A za stolom sjedio je Andrej.. Iako mi je tek onda sinulo zašto me vodi na pizzu, bilo je kasno. Andrej me zvao za stol i pričali smo..Rekao je da je primjetio da u zadnje vrijeme se odvajam od njih i da ako on ima curu,da mene neće zapostavit… Nisam mu imala hrabrosti reći što osjećam prema njemu, samo sam mahnula rukom i rekla da imam nekih problema u školi i da je sve ok… Iako je Nina skužila da nešto nije u redu, ja sam se ponašala kao da je sve u najboljem redu i svoje osjećaje sam potiskivala i sakrivala 5 mjeseci,a to nije znala ni Nina. I onda je došla ta prokleta matura… Svatko je od nas učio i borio se za opstanak, nismo ni izlazili subotom ni ništa… Viđali smo se u vlaku i najčešće smo spavali jer smo bili preumorni za bilo kakve razgovore. Došao je i taj zadnji dan školske godine, a meni se, za razliku od Nine,uopće nije slavilo. Andrej,Luka i ostali su otišli u dom pakirati stvari jer idu kući, Marko je slavio sa svojim razredom a ja i Nina smo čekali zadnji zvuk školskog zvona i našem srednjoškolskom školovanju. Kada se i zvono zazvonilo i kada je sve bilo gotovo,istrčali smo iz škole a ja sam ugledala Andreja i dečke s putnim torbama i opalila plakat.. Znala sam da zadnji put sjedimo u vlaku zajedno,da nema zajedničkih izlazaka jer će svakog od nas život odvesti drugim putem. Andrej me tješio do stanice, svatko od nas je sjedio i šutio.. Kada se bližila moja stanica izlaska,pozdravila sam se s ekipom i uputila prema izlazu skupa s Ninom. Andrej me ispratio do vrata,a ja sam mu kroz suze rekla da ga volim od početka godine,da mrzim maturu jer s njom sve lijepo nestaje poljubila ga i iuplakana istrčala iz vlaka. Kroz prozor Andrej mi je vikao ;“Da znaš volim i ja tebe“ .Onda sam plakala još više. Da li je morao čekati zadnji dan da mi to kaže? Nina je plakala skupa sa mnom i tješila me. 3 mjeseca su prošla a ja ga nisam ni čula,ni vidjela… I onda mi je jednog dana stigla poruka od Andreja;“cijela ekipa je pred tvojom kućom,bilo bi te lijepo vidjeti i usput,otključaj nam vrata.pusa“. Istrčala sam van i kada sam ih sve skupa vidjela nitko nije bio sretniji od mene,ali prvo sam izljubila Andreja…. S Karolinom je bio “radi reda,da ne bude sam“ i to je bilo gotovo i prije mature,ali je čekao mene da mu kažem što osjećam… Kada se sjetim da je moglo biti kasno za nsa, i da je to naša krivica,samo se nasmijem i kažem svojoj Nini da je ljubav čudan pojam……… 20.11 – slavi se Markov rođendan i 2 godine odkad su on i Nina zajedno. Kada mene i Andreja pitaju do koliko ćemo mi dogurati,samo se nasmijemo… Jer koliko dugo nam je trebalo da kažemo a se volimo.. Ne žalim se, ekipa je ista, imam osobu koju volim i kao da se od srednje nije ništa promjenilo..
__________________________________

citajuci sve ove pricice rijesih i da ja vama ispricam jednu malu pricicu.davno je to bilo ja sam tada bila jos uvijek dijete sa svojih nekih mozda 15 godina.tamo na toj planini gdje sam ja provodila svako svoje leto odlazevsi babi i dedi u posjeti upoznala sam i tu porodicu.nase prve komsije.decenijama su nasi odrastali zajedno druzeci se i medjusobno gajeci divno prijateljstvo.upoznala sam njega koji je takodje dolazio u posjetu kod njegovih.on je tada imao skoro 18 godina.svidjala sam mu se svako to ljeto ali ja nikada nisam bila zainteresovana za njega.ne znam ni sama zasto.mozda je to tako bilo sudjeno.znala sam da divan momak, vrijedan. pazljiv veoma zreo tada za svoje godine.vrijeme je prolazilo ja sam manje i isla vise leti na planini jer sam pocela da radim po zavrsetku srednje skole i imala sam rijetko kada slobodan dan tako da nisam i ni imala prilike da idem tamo vise.nakon par godina ja cujem da je on posao za ameriku.bilo mi je drago za njega ali mije bilo nekako zao sto nikada nije bilo medju nama nesto vise od drugarstva i koliko se on trudio.kasnije kada sam ja sve vise i vise spoznavala muski svijet i uvidjela da su svi kreteni i niko nema osjecaja ni za koga sve se svodi na nekom interesu sto jeste krevet uvijek bi se sjetila njega jer sam znala da in nije bio takav, jednostavno sam znala da je on drugaciji.da on zna da cijeni zenu da ta koja bude jednog dana pred njega bice najsrecnija zena na svijetu.posle toga je proslo par godina ja sam srela moga sadasnjega supruga i udala se.on je bio iz amerike.upoznali smo se preko njegovih jer je njegova sestra zivjela blizu mene i tako je to sve pocelo.nevjerovatno ali istinito.nakon mjesec dana dosla sam u americi.moj suprug je divna osoba,covek koji mije u zivotu pruzio sve od ljubavi pa svega drugog.do sada smo u braku skoro 6 godina imamo sina i cerku i skroman zivot.slazemo se super imamo razimijevanja jedno prema drugome.da li slutite sta se d esava sada u prici.prije oko 3 sedmice ja sam njega srela ovdje.onog decka o kome sam vam pomenula na pocetku price i koji je dosao ovamo oko 3 godine prije mene.sreli smo se jer njegova mama je htela mene da vidi jer je znala da sam ja ovdje i posto je ona imala sansu da dodje kod sina u posjeti htjela je da posjeti i mene.on zivi u drugu drzavu.velika je razdaljina izmedju nas.dosao je sa njegovom majkom kod meen kuci.ja nisam mogla da vjerujem svojim ocima da je to on.sve mi je bilo ludo i nevjerovatno.posle svih tih godina ja bas njega da sretnem i gdje bas ovdje.i dalje je bio sladak kao i uvijek.sad jos vise zreo,zavrsio skolu i ima svoj normalan zivot.on je bio sokiran isto koliko i ja.toga dana su bili u posleti oko sat vremena jer su zurili morai su da idu u posjeti kod nekih rodjaka jer se u mome gradu nisu zadrzavaali vise od par dana.on mije poslao poruku i pitao da li mozemo da se cujemo.kako da kazem ne.od toga dana je proslo oko 3 nedelje.cujemo se telefonom i posaljemo jedno drugom poruke i ne mogu da vam kazem kako se osjecam kada pricam sa njim i ista je stvar sa njim.on kaze da sad kjada me je sreo opet nakon svih ovih godina nema sanse da ce da dozvoli da ne ostvari svoj san.on je svjestan da ja imam svoj zivot i da svako ide svojim putem.ja sama to znam i nikada ne bih svoj brak rizikovala ni po koju cijenu.izmedju nas je velika daljina on namjerava da dolje u moj grad opet.mozda za nekih par mjeseci mozda i prije sve zavisi od mene.sta da radim dali da pratim svoje srce i poklonim mu jedan sysret o kojem sad dugo mastala a nikad se nije ostvario.ne mogu da vjerujem da mi se ovo desava.jednostavno je tesko ignorisati.postali smo toliko bliski pricamo bas o svemu i osjecam da nesto dugujemo jedno drugom i ja znam sta je to.
_____________________________

Sjedim pod krošnjom staroga stabla i jake sunčeve zrake kupaju i miluju mi lice kroz lišće koje se nadvilo nad mene. Blagi povjetarac tjera kapi hladnoga znoja sa mog lica želeći da otjera tugu i brige sa mog lica. Znala sam da bol razara moje tijelo jer vedrina s mog lica uljepšavala je prirodu al tog je smješka s mog lica nestalo. Nije to tako davno bilo kada sam na ovo mjesto dolazila s njim, da u slobodi i ljepoti uživamo, da promatramo tu prirodu koja me umiruje, koja se rađa, živi i umire. On više nije dolazio i vedrina sa mog lica je nestala. I zato se priroda oko mene uzbudila, nije željela tugu i nespokoj sada kad sve buja, raste, cvijeta, sada kad u mnogim srcima bukti ljubav i sreća. U mojim očima nestalo je sjaja, postale su sive i gledale su nekuda, a ništa nisu vidjele. Tijelo mi je podrhtavalo, misli su mi nadolazile bez ikakvog sklada i cilja. Moje srce kucalo je polako i priroda oko mene je utihnula, pa čak i onaj sićušni mrav spustio je svoj teret s leđa, obrisao znoj sa čela i mirno me promatrao. Glavom mi je prolazilo samo jedno pitanje na koje nisam znala odgovor. Zašto se to njemu moralo dogoditi? Zašto je ta opaka bolest izabrala njega kao žrtvu, njega nježnog i ubogog koji je volio ljude, prirodu, život, volio je cijeli svijet i sve je poklonio za ljubav. Zašto? Tko to zna? I kada ga nije bilo na sastanak kada smo trebali provesti još jedno lijepo veče bila sam zabrinuta. Nisam nigdje čula bat njegovih koraka. U magli i kroz suze nisam imala snage otići. Čekala sam ga još dugo u noć u nadi da će doći. Tihim korakom uputila sam se kući. I nekoliko dana nisam ga vidjela i rekli su mi da bolestan leži. Neizmjerna bol proparala mi je srce. Zakucala sam na vrata i otvorila ih. Tamo u kutku polumračne sobe ležao je on. Čim me ugledao preko lica mu se prelio topao ali bolan osmijeh. Njegov tako skroman izgled upropastila je ta bezčudna bolest. Još je iz njegovih plavih djetinjih očiju zasjala posljednja iskra ljubavi. Njegovo slabašno tijelo počelo se izvijati, boriti se s nečim nevidljivim, dok napokon nije slomljeno palo na postelju. Usne su mu podrhtavale i kroz njih prohujale su posljednje riječi ¨ volim te ¨. Moje riječi više nije čuo. I njegova slabašna ručica koju je grčevito stiskao u mojoj šaci klonula je. Taj dječak koji je poklonio svoju ljubav i tijelo meni kojemu sam uzvratila više nego što je očekivao, iščeznuo je zauvijek. Nagnula sam se nad postelju, zatvorila usnule oči, poljubila njegove još uvijek meke i vlažne usne, ustala i bez riječi napustila sobu sitnim i laganim koracima jer više nisam mogla vjerovati da njega više nema tu. Pomišljala sam još uvijek da je usnuo samo u duboki san jer je mnogo puta i blago zaspao u mom naručju. Više nije postojao onaj koji mi je značio sve….Lutala sam ko sljepac. Tu moj dnevik završava jer mi pero u ruci podrhtava a dvije suze krupne i teške ostavile neizbrisiv pečat u srcu i duši……………
Kroz misli mi još uvijek odzvanjaju riječi koje je teško ali još uvijek uspije da izgovori
VOLIM TE.
___________________________________

Dugo vremena smo bili prijatelji,i jednu noc pod dejstvom alkohola poljubio me… Jako me zagrlio i rekao je da hoce da bude siguran da mu necu nigdje pobjeci,kao sto sam bjezala do sada da mu se vec duze vrijeme svidjam… Osjecala sam nesto prema njemu,ali nikad nisam smjela priznati da ne izgubim prijatelja… Sutra smo se opet pozdravili uobicajno,ali vec sjedeci viken ponovo pod dejstvom alkohola sjedili smo zagrljeni cijelu noc… i sutra navecer isto… ja sam znala da on ima jednu djevojku prema kojoj nista ne osjeca,ali nisam smjela traziti od njega da ju ostavi… Tako sam od zavidne sudbin krala nekoliko sretnih sati,odlazili smo u lokale gdje nas niko ne poznaje… I bili sretni…Krala sam ga od nje i uzivala u tim trenutcima,lagala sam samo samoj sebi da sam najvoljenije bice,da sam jedina u njegovom srcu,da sam najsretnija… a onda pred drugima bi bili samo prijatelji….I tako sedmicama sam ga svjesno djelila sa drugom i bila sretna,jer znala sam da kada ga ukradem da je samo moj i niciji vise i uzivala sam u tim trenutcima… Dok njegova mala nije saznala za nas… Napala me na sred kafica,ponizila ma… A ja sam joj vratila odmah sljecece sekunde… Sve sam joj sasula u lice,rekla sam joj da se vidjam s njim vec duze vrijeme i da nas ne zanima sta ona misli… U tom trenu on je dosao,pogledao me blijedo nakon cega se ona rasplakala i odglumila zrtvu!!!Sada je on mene napao,bila sam povrijedjena duboko,njegove rijeci me nisu bolile,vec me bolilo njegovo ponasanje,zar se nije kleo u mene??zar nije meni govorio da me voli??… Oci su mi se napunile suzama ali nisam im dozvolila da poteku.. Platila sam svoj racun i visoko podignute glave krenula sam vani,na vratima sam se sudarila sa njima! Samo sam dobacila jedan osmijeh i otisla…Od tada izbjegavam bilo kakav kontakt s njim,dodjem u tak kafic redovno,samo dobacim jedan preziv pogled i lijep osmijeh… Znam da ne mogu nista mom ponosu….. a ona kada me pogleda samo joj kratko zapjevam: Ona to zna da dodiri moji te loze,ona to zna ali briga me sta mi moze…
Osmijeh je zastitni znak iako se ispod njega krije tuga i noci bez sna…
Kazu da vrijeme lijeci sve…bit ce bolje kada prespavam,kada se saberem… LAZ!!! Jutro je…grozno je….gore je….
boze molim te cuvaj me od prijetelja jer od neprijatelja nemas potrebe.
________________________________

Kad joj je pruzio ruku rekao je sasvim ozbiljno “ROMEO”, a ona “JULIA”. A onda su prsnuli u smijeh, jer im to nisu bila prava imena. Najzad on prizna da se zove “DINO”, a ona “AMRA”. Tu gdje su se upoznali pocela je njihova ljubav i od tada su bili nerazdvojni. Unjihovom gradu svi su ih voljeli. Bili su vise kao brat i sestra nego ljubavnici. Njeno lice je bilo njezno a oci plave sa dugim crnim trepavicama. Dino je bio visok i lijep mladic, a isli su u istu skolu. Ona je bila drugi, a on treci razred gimnazije. Iz dana u dan radjala se ljubav koju bi svako pozelio. Bilu su srecni , mladi i zaljubljeni. DIno je maturirao otisao je u Beograd na studije. A ona je neprestalno ocekivala njegovo pismo puna topline i ljubavi. Dino je posao kuci jer je imao 20 dana dopusta. U vozu je sjedio sam i stalno mislio na Amru. Tako je cesto izgovarao rijeci “VOLIM TE” jer je zamisljao da je Amra pored njega. Odjednom Dino otvori oci i pred sobom ugleda djevojku koja mu se smijesila, zbunjeno je gledao u nju, i zelio je nsto da kaze, a nezna sta. “Netice me se koga volite”… Zatim ga upita da li je slobodno on joj klimnu glavom. Sjela je preo puta njega, a on je tek tada vidio da je ona zaista lijepa. Za vrijeme njihovog razgovora saznao je da se zove Selma i da studira u Beogradu. Tek tada shvati da mu se ona mnogo svidjela. Dok je tako razmisljao trazi ga Selmin glas: “Vasa stanica pozurite”. Dino skoci i pruzi ruku da se pozdravi ali Selma ustade i poljubi ga on se zbuni ali ona dodade. “Ne zaboravi me potraziti u studenskom domu u Beogradu”. On je osjecao na usnama vreli poljubac al ga trazi Amrin glas. Dino se okrenu i ugleda Amru kako trci prema njemu. Sav sretan zaboravio je nadogadjaj u vozu i potrcao joj je u susret. On je ljubio, a ona je plakala od srece. Tih 20 dana bili su zajedno na igrankama i u bioskopima. Al zadnji dan se nesto desilo. Amra je pravila zur jer joj roditelji nisu bili kod kuce. Do kasno u ponoc njihovi drugovi zajedno sa Amrom i DInom su se zabavljali. Negdje oko ponoci Dino je prisao Amri i poceo je ljubiti. Poljubci su se nizali jedan za drugim, i bivali sve duzi, a zatim su otisli u spavacu, sobu i tu proveli noc. Ujutro kad je Dino otvorio oci cuo je Amrin jecaj, zatim se sjetio svega ustao joj i prisao je. Mila oprosti mi nisam htio neznam ni sam kako se to dogodilo. Opet ce mo biti zajendo sretni vidjeces. Kada je odlazio ostala je u sobi i sutjela bila je izgubljena al se ipak necemu smijesila. Tog istog dana se nisu vidjeli tek uvece Dino je vidio Amru na ulici tada joj je prisao i rekao “Mila ja sutra odlazim hoces li me ispratiti”. Tiho je rekla da ce doci, a onda otrcala kuci. Autobus je trebao da dodje, a Amre jos nema. U posljednom trenutku je dosla ” Amra dosla si mislio sam da neces doci molim te oprosti mi i pisi mi Amra”. Tada je usao u autobus i gledao je Amru kako je stajala apustena i usamljena. Poslije mjesec dana on se osjecao usamljeno i zato je rijesio da ode malo kuci da vidi Amru. Sutredan je izasao da proseta i sretne Selmu djevojku iz voza. Ona se radovala tom susretu, a on nije. Zatim ga je pozvala u dom na igranku on je odbijao, a ona je bila uporna pa je na kraju pristao. Muzika je bila bolna pocela je pjesma bolne ljubavi. DIno se sjeti Amre u usima je odzvonjavala, dobra poznata pjesma, tako pjevac pjevao. Dino se iznenada okrenuo prema Selmi i poceo naglo ljubiti dok ju je ljubio sjeti se Amre, a zatim isto onako naglo kao sto je poceo ljubiti on je prestao. Tiho joj je govorio: “Odlazi ja volim svoju Amru”. Sutredan se spremio i posao kuci kad je izasao iz voza sve mu je bilo tako pusto samo zato sto nije bilo Amre da ga ceka. Kada je dosao kuci njegovi roditelji bili su iznenadjeni a on je jos svrata upitao gdje je Amra, vidjateli Amru. Majka ga je zacudjeno pitala “Zar ti ne pise”. Dino na materi ugleda uplasen pogled i doda pise mama samo onako pitam. Sutra dan u skoli casovi su bili zavrseni mladici i djevojke su uzurbano izlazili iz skole. Dino je stojao ispred skole i cekao Amru. Najzad je izasla mnogo je oslabila al to mu nije smetalo njenoj ljepoti. Dino joj pridje “dosao si mili” rece Amra. Koliko sam srecna, “sto mi nisi pisala” rece on. Dragi ti si sigurno patio al ja ti nisam pisala jer sam zeljela da povjerim, da li me jos uvijek volis poslije one noci. poslije duge sutnje rece: “Neljutis se zar ne” al mjesto odgovora on je poljubio opet su postali sretni i shvatili da ne mogu jedno bez drugog. Kroz nekoliko dana Dino se morao vratiti u Beograd. Svako Amrino pismo citao je po nekoliko minuta. Tako jednog dana dok je sjedio zamisljen neko zakuca na vrata. Bila je to Selma bacila mu se u zagrljaj i rece “Najzad sam te nasla zasto mi nisi rekao gdje stanujes.” Dino je pogleda i rece: ” Kasno je sada moras da odes”. To je rekao jer je primjetila da je pjana, al ona nije htjela otici pposlije nekoliko minuta njih dvoje su bili zagrljeni. Dino vise nije mogao odoleti, nego je spustio i poceo ljubiti citavu noc proveli zajedno kad je ujutru otvorio oci gledao je Selmu, a vidio Amru. Odjednom neko pokuca na vrata i neocekivsi odgovoro udje bila je to Amra. Dino ja sam dosla ,nisam znala da imas drustvo, htjela sam da te iznenadim. MIslila sam da ces se iznenaditi obradovati zatim je pocela da vristi mrzim te Dino ti si me lagao “ZASTO”. Sta sam ti skrivila. Malo je tise dodala, voljela sam te i mislila sam da i ti volis mene, al ti si mi zivot upropastio ne zelim vise da te volim. Dino je zavikao Amra stani da ti objasnim ja te i dalje volim molim te stani, al ona se ne zaustavi zalupi vratima i ode cula je kako je Dino preklinja da se vrati. Od tog dogadjaja proslo je godinu dana, a o Amri nije znao nista. Studije je morao napustiti i zaposliti se u nekoj radnji. Jos uvjek je volio Amru, i nije mogao da je zaboravi pred ocima je uvjek vidio Amru. Zelio je ponovo da vidi al to nije bilo moguce. Jer niko nije znao sta je s njom cak ni njeni roditelji. Svi su mislili da se ona ubila. Jednom vracajuci kuci gazdarica mu dade pismo. To vece ga nije ni pogledao samo ga bacio na sto i otisao je do kreveta i zaspao. Kad se probudio u glavi je osjecao bol, sjeti se jucerasnjeg pisma. Brzo pozuri do stola uze pismo i otvori ga, bilo je od Amre i pisalo je:
“VOLJENI DINO VEC GODINU DANA UDATA SAM ON JE MNOGO STARIJI OD MENE AL TO NIJE VAZNO. MORALA SAM DA SE UDAM ZA NJEGA JER SAM BILA U DRUGOM STANJU SA TOBOM, A TI IMAS DRUGU NISTA MI VISE VAZNO NIJE. PRIJE 9 MJESECI DOBILA SAM SINA. ZAO MI JE STO NE LICI NA TEBE AL JE IPAK TVOJ. ZNAM DA U NJEMU NALAZI DEO TVOG ZIVOTA. ZNAM KOGA SAM VOLJELA I KOGA JOS VOLIM . PISEM TI JER CU USKORO UMRIJETI. ZATO JER IMAM NE IZLJECIVU BOLEST. MOJA JEDINA ZELJA JE DA DODJES I UZMES NASEG SINA. TVOJ JE IMAS PRAVO NA NJEGA. VIDJECES DA JE DOBAR ZNA RECI “MAMA” I “TATA”. ZOVE SE DAMIR. TO SAM MU IME DALA JER SE SJECAM DA SI GOVORIO DA VOLIS TO IME. I ZATO SAM MU DALA TO IME. MOZDA CE TE SJECATI NA MENE JER IMA MOJE OCI. AKO SI ME IKAD VOLIO DODJI I UZMI DAMIRA. TOLIKO BIH TE VOLJELA VIDJETI. OVO TI PISMO PISEM POSLJEDNJI PUT ZBOGOM VOLJENI MOJ”
Dino se jedva sadrza da ne padne. To nije moguce rekao je. Sutradan je stigao kasno. Rekli su mu da je mrtva. Tugu nije skrivao isao je prema groblju i plakao kao malo dijete. Njen grob je bio prekriven cvjecem kleknu je i spustio buket crvenih ruza trgao ga je plac djeteta: Okrenu se i vidje covjeka tridesetih godina sa djetetom u rukama, covjek se iznenadio. Dino tiho rece: “Tko ste vi” Ja sam Dino, jeli to moj sin “DA” bjese covjekov odgovor. Dino uze malog Damira, smeda kosa je izvirivala ispod kape. Iznenada otvorise se usta i djete tiho rece:”TATA”. Dinu nesto steze u grlu suze mu se pojavise na licu, a covjek rece: “Dok je bila ziva stalno ga je ucila tu rijec”. Dino klimnu, pozdravise se i covjek ode. Dino steze svog sina jace uza se. Kleknu na kolena i tiho rece:”Mila sutra odlazim, vratit cu se jednog dana kad nas sin poraste”, to je govorio i posmatrao njenu sliku zatim krenu. Jednog dana kad je Damir dosao iz skole sjede pored Dine i tiho rece: “Tata molim te reci ko je moja mama, gdje je ona sad.” Tada Dino rece:”Damire pakuj se idemo”. Kad su stigli na groblje stajali su sutjeli nekoliko minuta. Zatim Damir prekide tu sutnju “Tata je li to nasa mama”. Damire sine sad imas 15 godina i mogu ti reci. Tata mi smo ovdje jednom bili. Da sine samo ti si tada imao 6 godina i nisi shvatio. “Damire ovdje lezi moja jedina ljubav koju sam toliko volio”. Tada se Dino okrenu i ode. Onda poce Damir: “Draga mama ja te mnogo volim, tata mi je rekao, a meni je drago sto sam dijete ljubavi. Mama, tata te mnogo voli i jos se nije ozenio. Kaze da ne moze jer te jos uvjek voli. Ja cu da budem kao on iskren onom koga budem volio. Mam nmogo mi je zao sto ne zivimo zajedno. Sad kad znam istinu cesto cu ti dolaziti da te obidjem idem mama. Klecao je nekoliko minuta i gorko plakao, a onda je poljubio sliku i otisao je za tatom. A novi zivot sa istinom koju je tek otkro sa 15 godina…. :(
______________________________

Sa uzdahom u dusi i suzom u oku pocela je da mi prica tu tragicnu i tuznu pricu. Mislila sam da ce ovo biti jos jedna od mojih neninih bajki, ali sam ubrzo saznala da je ova prica zaista stvarna i da je vezana samnom.
?Zaista je bila prelijepa…? pocela je ta prica.
Imala je samo 18 godina i studirala je Gimnaziju. Bila je daleko od svoga rodnog kraja i malo je koga poznavala. Imala je samo jednu iskrenu prijateljicu Maju, ili bar ona tako mislila. Imala je plavu kosu i oci boje neba, ta prelijepa djevojka Dalila je mogla da oduzima dah mladicima, svojom ljepotom i carom. Imala je nesto u tom pogledu, neku toplinu sto je privlacilo ljude.
I tu u tom gradu je upoznala svoju prvu pravu iskrenu ljubav. Upoznali su se mijesec dana poslije njenog dolazka u taj grad, i od tada su bili nerazdvojni. Nikada nije ni sumjala da ce nekoga takog upoznati i zavoljeti.
Zvao se Faruk, i imao je 20 godina. Radio je u lokalnom kaficu u srcu grada. Nije imao los zivot, dobro je zaradivao i imao je svoj stan, u koji se i Dalila uselila nakon 6 mijeseci njihove ljubavi.
Zaista je mislila da je iskreno voli. On je obecavao ljubav do kraja njegovog zivota, govorio je da je ona jedina djevojka za njega i da druge u njegovom srcu nema niti ce ikada biti. Vjerovala je Dalila tom crnom oku i davala mu svu ljubav svoga srca.
Ubrzo je bio Faruk-ov 21 rodjendan, koji su odlucili proslaviti sa mnogim prijateljima. Na zalost tog vikenda je preminula Dalilina pra-nena i morala je da napusti grad za nekoliko dana. Faruk je htijeo da ide sa njom ali ona je cuvala njihvu vezu tajnom i nije smijela reci roditeljima da izlazi sa njim i da skupa zive. Tako su odlucili da on ostane a ona ide. Nagovorila ga je da odrzi zabavu i da uziva jer 21-vi rodendan puno znaci.
Tu noc su citavu proveli zajedno, jer su znali da se nece vidjeti nekoliko dana.
Poslije 3 dana Dalila se vracala sa smijeskom na licu jer je znala da ce napokon vidjeti Faruka, osjetiti njegov dodir, njegov miris i ljepotu. Toliko joj je nedostajao i samo je zeljela da ga vidi.
Ali kada je stigla u njegov stan, nije nasla sto je ocekivala. Faruk uopste nije bio sretan sto je ona tu, sto se vratila. Rekao joj je da odlazi i da se vise nevraca. Da on nju nezasluzuje, da je povrijedio na najgori nacin moguce. Dalila nije razumijela o cemu prica, pa on nju voli, ona njega voli, zasto je povrijedio? Sva su pitanja plovila kroz njenu glavu. Sta je toliko lose pa da ova ljubav nemoze vise da potraje. Zasto tolika mrznja?
I ubrzo je saznala. Kroz suze je rekao ? imao sam zabavu, slavo sam, pio sam, mislio samo na tebe, a u jutro se probudio pored Maje. Rekla je da sam ja nju zaveo da sam joj rekao da je volim, da nikda tebe nisam…? Dalila se nije ni pomakla sa mijesta, stajala je tako hladna bez emocija, bez i jedne rijeci. Nije ostatak price cula, nije htijela cuti, zeljela je samo da nestane da je nema vise, da sve izbrise kao sto je njihova ljubav, kao sto se izbrisalo povjerenje u prijatelje, u Faruka. Boljelo je, i vise nego sto je to htijela pokazati. Nestala je iz njegovog zivota zauvijek, i nije se okrecala, samo je nastavila hodati. I tako cijelu noc, razmisljala i hodala. ?Zasto, zasto ja?? to nikada nece saznati, zasto ona, i ja se pitam zasto, sta je Dalila prelijepa djevojka ucinila da zasluzi takvu bol. Znala je da vise nikada Faruka u oci nece moci pogledati, nikada ga vise ljubiti, nikada mu vijerovati.
?Cestitam postati cete mama u Augustu? to su bile rijeci njenog doktora kojeg je posijetila jer se u poslijednje vrijeme nije osijecala dobro. Mislila je da je zbog Faruka, i na neki nacin je i bila upravu. Ma koliko got je zeljela da nemisli na njega da ga zaboravi, da pobjegne od njega, on je uvjek pratio i sada dio njega je rastao u njoj, dio nje i njega. Zeljela je dati zivot ovom bicu, ponuditi ljubav koju je u sebi cuvala, svoju paznju i njegu. Nije ni na tren pomislila da je ovo tragedija, bila je sretna da i dalje ima bar mali dio njega jer ga je zaista iskreno voljela, njega i samo njega. Svakim danom je bila veselija, i radovala se Augustu jer vise nece biti sama, imati ce tu malu lijepu uspomenu njene prve jedine prave iskrene ljubavi.

I dosao je i taj prelijepi dan August, 05 August 1984. Rodila se mala uspomena. Ali sa srecom dode i tuga. Dalila je svaki dan postajala sve slabija i slabija. Porodaj je bio vrlo naporan i Dalila prelijpa djevojka je bila iscrpljena. Znala je da joj nema spasa, da je sudbina takva da ostavi svoju malu uspomenu i da nastavi drugim putem. Nije htijela da je ovo malo prelijepo bice crnih ociju, ociju Faruka, pogleda Farukovog zaboravi i napisala je jedno oprostajno pismo. Rekla mi je ?ovo pismo daj mojoj maloj Emini, kada navrsi 19 godina, toliko je meni bilo kada sam je dovela na ovaj svijet. Hocu da zna da je mama voli i nikada je zaboraviti nece?
I tada mi nena drhtavim rukama mi dade sivu kovertu. Prica je zaista stvarna, prica je o mojoj prelijepoj Dalili, koju nikada nisam upoznala, o kojoj tugujem od kada znam za sebe. I sada evo imam u rukama moju malu uspomenu o mojoj Dalili, kako otvoriti, kako se vratiti 19 godina unazad, kada je ona bila kao ja, kada je ona voljela izgubila, opet voljela i onda nestala. Evo sta mi je moja Dalila napisala, prije nego sto je nestala zauvjek iz moga zivota ali zauvjek zivi u mom srcu, i srcima onih koji su je upoznali:

Draga moja Emina!
Svi su me ostavili samo tebe imam, ali moram da te sada napustim, sada kada ti mene trebas, nadam se da mi mozes oprostiti jedan dan. Sigurna sam da si saznala od nene zasto sam te morala napustiti.
Ja sam jednom iskreno i strasno voljela i zato si ti nastala, i da mogu dala bih jos 100 zivota samo da te vidim. Ali znam da si prelijepo bice, pa tvoj je otac bio, sjecati cu je tvojih crnih ociju zavujek, i upamti da te nikada zaboravila nisam niti cu.
Znaj da tebe mala moja Emina volim najvise na svijetu, volim te dok zivim, volim te dok umirem.
Zauvjek tvoja,
Mama Dalila!!!

I sada mirno lezi tamo u toj daljini pod crnom zemljom i razasutim ruzama. Znam da je Faruk volio svim srcem, i ja je istom mjerom volim. Nikada necu prestati da tugujem, a ni da se radujem jer je ona tako htijela. Moja prelijepa Dalila nikada umrijeti nece, moje je crne oci nikada zaboraviti nemogu niti smiju.

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s